Prikupljanje sredstava za projekte u kulturi – odakle početi?

Iako leto nagoveštava pauzu, mi smo poslednju nedelju juna iskoristili za još jednu edukativnu radionicu za mentije i mentore VI ciklusa programa Kreativno mentorstvo, posvećenu obezbeđivanju sredstava za projekte u kulturi – fandrejzingu.

Kroz razgovor sa Tijanom Jugović, ispred Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, glavnog partnera našeg programa, Biljanom Dakić Đorđević izvršnom direktorkom Trag fondacije i mentorkom u aktuelnom ciklusu, učesnici su dobili važne informacije o procesima apliciranja za programe koje podržavaju Ambasada i Fondacija i stekli utisak o kriterijumima donatora. Tatjana Nikolić, programska saradnica i članica Savetodavnog odbora Kreativnog mentorstva, približila nam je različite aspekte fandrejzinga za kulturne organizacije, kao i resurse koji nam u tom procesu mogu pomoći. 

Šta donatori traže?

Tijana nam je predstavila okvir po kome Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji bira projekte kojima dodeljuje sredstva, kao i pristup koji nam može pomoći da svoje predloge i ideje što bolje formulišemo. Posebno je važno da imamo u vidu da svoj projekat predstavljamo nekome ko nije iz naše zemlje i kulturnog konteksta i da svoju aplikaciju preispitamo kroz pitanja: Zašto je ovo važno za kulturni kontekst i društvo u kome radimo? Šta projekat konkretno donosi svojim sprovođenjem? Kako projekat odgovara na prioritetne teme donatora? 

Kao jedan od resursa pri konkurisanju za sredstva od Ambasade SAD u Srbiji, Tijana je skrenula pažnju na njihov sajt , gde su redovno ažurirane informacije o pozivima za nove projekte i gde se u odeljeku Application forms nalaze formulari sa detaljnim instrukcijama za njihovo popunjavanje. Posebno koristan dokument je formular Application Form FY 2022 i njegov aneks.

 Sa druge strane, Biljana Dakić Đorđević govorila je o projektima i iskustvima Trag fondacije, čiji je rad fokusiran na podršku formalnim i neformalnim grupama koje žele da doprinesu razvoju svojih zajednica. Za njih kao organizaciju koja dodeljuje sredstva, presudno je ono što zajednica prepoznaje kao svoju potrebu i kako kroz projekat želi da na tu potrebu odgovori i zadovolji je u periodu od 6 do 12 meseci, koliko najčešće traju projekti koje Trag podržava. 

Kao poseban vid podrške koju pružaju, osim dodeljenih sredstava, Biljana je istakla povezivanje sa drugim organizacijama i zajedničko učenje.

Za više informacija, uspešne priče i sumirana iskustva na jednom mestu, dostupne su dve publikacije o prikupljanju sredstava koje je Trag fondacija pripremila: A šta ako može? i Znak da može.

Nekoliko modela finansiranja projekata

U poslednjem delu razgovora o prikupljanju sredstava za projekte u kulturi, Tatjana NIkolić, je dala detaljan pregled procesa koji obuhvata prikupljanje novca za projekte u kulturi i posebno nas inspirisala da mislimo van ustaljenih okvira. 

Tatjana nam je skrenula pažnju da uvek krenemo od onoga za šta nam trebaju sredstva i da u tu računicu uključimo i ljudske resurse i naplatu rada. Iako zarada ljudi angažovanih na projektu može biti veliki izazov pri pisanju projekata, nju možemo ostvariti i kroz naplatu znanja ili usluga kojima već raspolažemo i kojima bismo obezbedili dodatne prihode. 

Osmišljavanjem različitih strategija i njihovim uklapanjem, povećavamo mogućnost da svoje ideje i sprovedemo u delo. Tako pri apliciranju za finansijksu podršku kod donatora, možemo projekat postaviti u malo drugačiju prizmu od one koju smo na početku zamislili. Na primer, za projekat za koji se smo u početku fokusirali na umetnost, možemo obezbediti deo sredstava namenjenih edukaciji, ako ga postavimo u kontekst edukacije zajednice kroz odgovarajuće umetničke aktivnosti.

Ona nam je takođe približila i razliku između korporativne društvene ogovornosti (CSR), sponzorstva i crowdfunding-a kao načina da se obezbede sredstva. Dok CSR u središte stavlja društvenu odgovornost prema zajednici i primarno je okrenut neprofitnim organizacijama, sponzorstvo sprovodi privredni akter, podržavajući naš rad vrlo često za kontrauslugu ili vidljivost koju možemo da mu obezbedimo. Kada govorimo o crowdfunding-u, on predstavlja prikupljanje sredstava od zajednice i može biti posebno pogodan za postizanje dodatne vidljivosti, aktivaciju zajednice i zbližavanje sa njom.

Tatjana je ohrabrila učesnike da u cilju prikupljanja sredstava kontaktiraju i one kompanije koje nemaju nužno otvorene pozive za podršku projektima i organizacijama. Iako do određenog trenutka nisu to radile, moguće je da će prepoznati važnost projekta i organizacije i da će želeti da budu deo jedne lepe priče.

Još jedna od stvari na koju je Tatjana skrenula pažnju jeste i da bi pri pisanju aplikacije, trebalo da imamo u vidu i vreme potrebno za doradu i moguće ispravke, i da uvek damo i nekome sa strane, van organizacije, da aplikaciju pogleda i proceni da li su naše ideje dovoljno jasno formulisane. To može biti naš mentor/ka ili neki drugi profesionalac koji nam svojim komentarima može pomoći da što bolje sročimo ono što smo zamislili.

Dobra početna tačka pri obezbeđivanju sredstava je i Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja, koji su priremile Građanske inicijative, a a kao poseban podstrek Tatjana je podvuka da para ima, samo treba da promislimo na kojim mestima i na koje načine možemo da dođemo do njih kako bi realizovali svoje ideje i projekte.

Tri najvažnije poruke

Kao glavne poruke ove radionice, možemo da istaknemo sledeće:

• Treba da damo sebi prostora i vremena – Izgradnja finansijskih kapaciteta organizacije zahteva vreme i strpljenje, a pre svega treba da se posvetimo izgradnji kapaciteta tima da se bavi prikupljanjem sredstava za organizaciju, jer ćemo samo tako dugoročno osnažiti organizaciju.

• Pristupajmo strateški i uzmimo u obzir sav dodatni rad koji zahtevaju pisanje projekata i aplikacija (budžetiranje, aktivnosti i drugi elementi)

• Razmišljajmo van ustaljenih okvira – promišljajmo naš pristup i formulacije: Koje su durge teme srodne primarnim temama projekta i kako nam one mogu obezbediti deo sredstava? Koje kompanije (manje ili srednje veličine) bi mogle da nas podrže? Kako našu ideju možemo najbolje približiti nekome ko dolazi iz druge kulture i sredine?

O ovoj temi detaljno smo pisali i tokom V ciklusa, kada su pored Tatjane Nikolić i Tijane Jugović, svoje znanje u ovoj oblasti podelili i Nejtan Košal, osnivač i direktor fondacije Catalyst Balkan, alumni mentor našeg programa, i Dragana Jevtić, osnivačica i direktorka Kreativnog mentorstva.

Radionica Uvod u fandrejzing bila je i prilika da se podsetimo da je leto pravo vreme da u laganijem tempu nastavimo rad, na projektima i sa mentorima i mentorkama, da promislimo dosadašnje korake i da se posvetimo segementima na kojima do sada nismo imali dovoljno vremena da radimo. Radujemo se novim radionicama i uvidima uskoro!