Kako kulturne organizacije mogu koristiti crowdfunding? (III deo)

Početkom oktobra, učesnici pete generacije programa „Kreativno mentorstvo“ imali su priliku da isprate radionicu o različitim načinima na koje mogu da potraže i obezbede sredstva za kulturne projekte. Svoja znanja i iskustva u ovoj oblasti, sa njima su podelili Tatjana Nikolić, saradnica na UNESCO katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu i članica Savetodavnog odbora programa „Kreativno Mentorstvo“, Nejtan Košal (Nathan Koeshall) osnivač i direktor organizacije Catalyst Balkans i mentor u aktuelnoj generaciji programa, Tijana Jugović, predstavnica glavnog partnera programa, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva“.  

Kako tema nalaženja sredstava za kulturne projekte može biti zanimljiva svima koji se njima bave, u tri teksta ćemo sa vamam podeliti informacije, savete i pristupe koje možete koristiti i u svom radu. U ovom, trećem tekstu, sa vama delimo savete Nejtana Košala koji nam je pričao o svom iskustvu u sprovođenju kampanja za prikupljanje sredstava.

Catalyst Balkans je organizacija koja se bavi filantropijom i koja je pokrenula platformu Donacije.rs gde sprovodi kampanje za organizacije kojima je potrebna finansijska podrška za ostvarivanje projekata sa ciljem poboljšanja života u zajednici. Kako Nejtan kaže, ovakav vid prikupljanja sredstava je još uvek nov u Srbiji i potrebno je još vremena da i same organizacije uvide sve prednosti, ali i zahteve koje ovakve kampanje nose sa sobom. 

Pored Katalistove platforme postoje i neke druge koje možete istražiti (IndieGoGo, na primer), ali i još neki oblici angažovanja kojima se pojedinci i organizacije mogu okrenuti, poput donatorskih večera, tihih aukcija ili postavljanja kutija za donacije u prodavnicama i lokalima. 

Ono što je vrlo važno da uvek imamo u vidu jeste da svaka  kampanja za prikupljanje sredstava iziskuje i dodatne aktivnosti, koje mogu direktno uticati na uspeh kampanje. Dodatne aktivnosti traže i da se u njih uloži dodatno vreme, ali su i jedinstvena prilika da ostvarimo blizak kontakt sa ljudima koji nam mogu pomoći u ostvarivanju cilja. Ukoliko ne načinimo taj dodatni korak u povezivanju sa zajednicom kojoj želimo da doprinesemo kroz projekat, manje su šanse da ćemo dobiti njihovu podršku i da ćemo svoju ideju sprovesti do kraja. 

Takođe treba da razmislimo i o kanalima koje koristimo tokom kampanje i da njihove mogućnosti iskoristimo maksimalno za obaveštavanje ljudi o našem projektu i cilju, kao i da na svakom od njih pozovemo publiku da donira. Kada pružamo informacije, vrlo je važno da damo sve informacije ključne za donatore i na taj način eliminišemo faktore koji minimizuju naše šanse da postignemo željeni cilj. Vrlo je važno da znamo da ne treba da odustajemo od upita, ali je od ključnog značaja da znamo kako da taj upit formulišemo i pozovemo ljude da nas podrže. 

Još jedna od stvari o kojoj treba da vodimo računa kada je u pitanju crowdfunding, jeste transparentnost. Vrlo je važno da redovno pišemo izveštaje i da ih u različitim formatima delimo sa svojom publikom. Na platformi Donacije.rs mogu se videti kampanje koje su uspešno sprovedene do sad, ko su bili donatori, kojim iznosima su podržali inicijative i kako je novac potrošen. Pružanjem uvida u aktivnosti, napredak i krajni rezultat kampanje gradimo kredibilitet svoje organizacije, opavdavamo poverenje ljudi i povećavamo sebi šanse da nas ljudi podrže i neki drugi put. 

Planiranje kampanje, promišljanje, mapiranje zajednice i mnogi drugi koraci neophodni su za  uspešno sprovođenje kampanje. Stvaranje sadržaja može biti dobra podloga za motivaciju donatora. Patreon je primer platforme gde različiti stvaraoci svojim „patronima“ odnosno donatorima, u zamenu za određeni iznos, daju svoje proizvode (pesme, stripove, ilustracije itd.). Takođe treba da znamo i da svaka kampanja ima veći potencijal da uspe ukoliko je razradimo pre nego što zvanično pozovemo širu publiku da nas podrži. Drugim rečima, prvu podršku treba da potražimo kod nama bliskih ljudi i na taj način obezbedimo početne donacije koje mogu mitivisati druge da nas i oni podrže. Na kraju, tu su i marketinške aktivnosti u okviru kampanje, a koje su povezane sa marketinškim aktivnostima koje kompanija sprovodi. One mogu biti i sadržane od akcija, na primer donacije od svake kafe popijene u određenom kafiću, procenat od svirke i sličnih aktivnosti zahvalnim za kampanje u manjim zajednicama gde se na taj način dodatno povezujemo i sa ljudima.

Posle svih informacija koje su sa nama podelili Tanja, Tijana, Dragana i Nejtan, možemo da sumiramo sledeće: pre nego što načinimo velike korake u vidu predlaganja projekata, treba da upoznamo sebe i svoju organizaciju kako bismo što bolje sponznali svoj potencijal i realne mogućnosti. Novac postoji, samo treba da istražimo sve mogućnosti da do njega dođemo i ostvarimo svoje projekte i kada odlučimo da učinimo taj korak, treba da pažljivo osluškujemo potrebe i naše organizacije i donatora, vodimo računa o propisima i okvirima, ali i da imamo hrabrosti da argumentovano pomerimo granice potencijalnih partnera. Za motivaciju možemo uzeti i jednu od poruka koju nam je preneo Nejtan: „Nikada ne treba da nam bude neprijatno da tražimo novčanu podršku za nešto što radimo. Najgore što može da se desi jeste da dobijemo „ne“ kao odgovor. Na nama je onda da se razvijamo i radimo na tome da to „ne“ postane „da“.