Isplanirajte svaki mentorski sastanak uz praktične korak-po-korak savete.
Uobičajeno je da se učesnici viđaju jednom mesečno. U početku, sastanci se mogu organizovati češće, na svake 2-3 nedelje, dok se mentor i menti ne upoznaju.
60 do 120 minuta je dobar vremenski okvir koji omogućava učesnicima da zadrže koncentraciju.
Za mesto susreta ne postoji univerzalni recept. Nekim mentorskim parovima više će odgovarati da imaju jedno ustaljeno mesto za sastajanje, dok će drugima biti inspirativnije da menjaju okruženje za razgovore. Nekima će odgovarati da se sastanci odvijaju na „neutralnom” mestu, van radnog prostora mentora ili mentija, dok će drugima biti komfornije u radnom prostoru.
Nekad i šetnja uz razgovor može biti odlično rešenje. Važno je da mesto sastanka bude dovoljno tiho da omogućava neometan razgovor.
Za mentorske parove koji ne žive u istom gradu, komunikacija može da se odvija i virtuelno (na primer preko Skype-a, Google Hangouts-a i sličnih platformi).
Za mentija je korisno da napravi nekoliko beležaka tokom sastanka, kako bi imao podsetnik na razgovor sa mentorom i mogao da prati svoj razvoj. Mentoru može biti korisno da, dok menti govori, zapiše ideju koja se pojavi ili pitanje koje želi da postavi kako ne bi prekidao diskusiju.
Iako je beleženje korisno, preterano beleženje dovodi do smanjene interakcije.
Bilo bi dobro da mentori ohrabre svoje mentije i da se dogovore da ih kontaktiraju i između sesija ako se pojave bilo kakva pitanja ili nedoumice.
Menti ima prednost pri odlučivanju koja će biti tema sastanka, osim ako unapred nije drugačije dogovoreno.
Dobra praksa je da menti nekoliko dana pred sastanak pošalje e-mail sa željenom temom i na taj način najavi o čemu želi da razgovara sa mentorom. To omogućava mentoru da razmisli o temi i bolje se pripremi, a mentiju da se dodatno fokusira.
Prvi, kao i završni sastanak su posebno objašnjeni na stranici „Mentorski proces”.