Šta treba da znamo o potencijalnom donatoru i kako da pronađemo odgovarajući model finansiranja? (II deo)
Početkom oktobra, učesnici pete generacije programa „Kreativno mentorstvo“ imali su priliku da isprate radionicu o različitim načinima na koje mogu da potraže i obezbede sredstva za kulturne projekte. Svoja znanja i iskustva u ovoj oblasti, sa njima su podelili Tatjana Nikolić, saradnica na UNESCO katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu i članica Savetodavnog odbora programa „Kreativno Mentorstvo“, Nejtan Košal (Nathan Koeshall) osnivač i direktor organizacije Catalyst Balkans i mentor u aktuelnoj generaciji programa, Tijana Jugović, predstavnica glavnog partnera programa, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva“.
Kako tema nalaženja sredstava za kulturne porjekte može biti zanimljiva svima koji se njima bave, u tri teksta ćemo sa vamam podeliti informacije, savete i pristupe koje možete koristiti i u svom radu. U ovom tekstu sa vama delimo iskustva i savete Tijane Jugović, kao predstavnice ustanove koja dodeljuje sredstva i Dragane Jevtić ispred organizacije koja već godinama raste i razvija se i koja je na tom putu otkrivala i razradila najpogodnije sisteme finansiranja.
Tijana Jugović je sa nama podelila ne samo iskustva, već i strategiju koju Ambasada Sjedinjenih američkih država ima kada je u pitanju dodeljivanje sredstava za projekte – koga i kako oni podržavaju i ko bi mogao i sa kakvim projektima da im se obrati za podršku.
Sam sajt sajt Ambasade SAD može nam poslužiti kao dobar resurs za informisanje o grantovima koje oni dodeljuju i koji su kriterijumi za dodelu sredstava; konsultovati formulare, dokumenta i izveštaje iz prethodnih godina kako bismo pripremili svoju aplikaciju.
Tijana nam je posebno skrenula pažnju na dve stvari koje su važne Ambasadi tj.telu koje dodeljuje sredstva: kada pišemo projekat, uvek treba da se vodimo time šta su naši ciljevi, a zatim i da naše ciljeve jakom argumentacijom povežemo sa ciljevima donatora i pokažemo zašto je naš projekat važan pažnje i sredstava. Takođe, treba da imamo u vidu da donatori za sredstva nisu i neposredni donosioci odluka o dodeljivanju sredstava, već da o tome vrlo često odlučuje neko na višoj instanci. Zato bi pri pisanju projekata trebalo da zadržimo kontekst i van Srbije, jer je vrlo moguće da onaj ko odlučuje o grantovima ne zna kakva je situacija u Srbiji po bilo kom osnovu i da mu to kao argumentacija neće biti dovoljno pri odlučivanju.
Dragana Jevtić, direktorka i osnivačica programa „Kreativno mentorstvo“ podelila je iskustvo koje je ona stekla u okviru ove svoje organizacije.
Program je nastao na inicijativu jedanaest entuzijasta sa jakom željom da šire ideju o mentorstvu kao načinu celoživotnog učenja. Motivisane i odlučne, Dragana i Višnja Kisić osnovale su „Kreativno mentorstvo“ i konkurisale za prvi grant, spremne da edukacijom unesu mnoge promene u svom okruženju. Međutim – projekat nije dobio novac, a ona i Višnja su se našle na raskršću gde je trebalo da odluče da li da nastave da pokušavaju ili da ovaj neuspeh prihvate kao znak da ideja nije dobra i da ne troše više vremena na nju. Isprva neprijatno iskustvo motivisalo je tim da se usavršava, razvija i na kraju – razradi princip finansiranja iz nekoliko izvora, koji će im obezbediti opstanak. Sada, osam godina kasnije, „Kreativno mentorstvo“ ima razrađen sistem finansiranja koji Dragana zove “puzla” gde sredstava dolaze iz različitih sektora, partnera i sponzora, a sve saradnje su bliske i dugoročne. Zanimljivo je da program nema veliki broj sponzora. Oni se vremenom menjaju, ali njihov broj ostaje isti. Kako Dragana kaže: “Mnogo je bolje uložiti vreme i trud da se nađe odgovarajući partner koji dobro komunicira sa vrednostima koje nosimo nego se obraćati velikom broju ljudi bez posebne selekcije”. Razlog za ovo je što nam manji broj saradnika pruža mogućnost za bliskijim odnosom, redovno obaveštavanje, follow-up o našim aktivnostima i pored redovnih, obaveznih podnošenja izveštaja. Obezbeđivanjem dvosmerne komunikacije možemo saznati mnogo o potrebama naših sponzora i usaglasiti ih sa onim što mi možemo da im pružimo, što dalje otvara druga nova vrata. Na primer, naši donatori mogu da nas upute na druge potencijalne partnere i donatore što dalje vodi širenju i jačanju naše mreže i stvaranju novih mogućnosti.
Odvajanjem vremena za promišljanje šta drugoj strani treba, ne gubeći iz vida naše vrednosti, i mi sponzorima izlazimo u susret i pomažemo im da se i oni razviju, a rezultati zajedničkog rada jesu pouzdan i važan parametar za naš napredak.
