„Kreativno mentorstvo” afirmiše mentorstvo kao alat ličnog i profesionalnog razvoja, jača kapacitete sektora kulture i pruža podršku perspektivnim profesionalcima zainteresovanim za usavršavanje, umrežavanje i razmenu znanja i iskustva. Želimo da izgradimo, okupimo i podržimo zajednicu motivisanih i društveno odgovornih pojedinaca koja će doprineti razvoju društva zasnovanom na kreativnosti, kulturi, znanju i međusobnoj saradnji.

+38163582818
info@kreativnomentorstvo.com

Street Art Walk šetnja sa mentijima pete generacije kroz Blok 45

Učesnici trenutne, pete generacije programa imali su priliku da upoznaju Beograd iz malo drugačije ugla. U saradnji sa organizacijom Street Art Walk Belgrade, šetnjom kroz Blok 45 i upoznavanjem bogate ulične umetnosti koju on krije. 

Predvođeni kustoskinjom Ljiljanom Radošević, saznali smo mnogo toga o uličnoj umetnosti, o njenoj istoriji i vrstama. Šta je „throw up, šta je „outline, šta je tag, šta je piece, a šta  „silverpiece, šta je karakteristično za beogradski stil grafita? Zašto umetnici koji oslikavaju grafite često menjaju svoje alijase? Koja je razlika između murala i grafita i koja to tanka linija deli uličnu umetnost kao takvu, od grafita? Ovo su samo neke od stvari koje nam je Ljiljana približila, stavljajući svaki od radova, u poseban društveni kontekst, jer, kako ona kaže, upravo su društvo i klima u društvu glavni faktori u nastajanju grafita.

Da li ste znali da su grafiti u Bloku 45 nastali iz želje da se inače jednolične zgrade ošarene i ulepšaju? Hip-hop kultura koja je do nas došla preko medija tokom osamedestih godina, bila je sačinjena od nekoliko glavnih aktivnosti, od koji su brejkdens i grafiti najviše privukli pažnju i održali se u Srbiji. Prvi grafiti su nastali tokom 80-ih, na Savskom keju pored Bloka 45, a začetnikom kulture grafita kod nas smatra se Miša Jens. Do njihove prave ekspanzije u ovom kraju došlo je tokom devedesetih godina. Ljiljana posebno ističe da se to desilo usled potrebe za šarenijim i lepšim okruženjem, a ne iz želje da se imovina ošteti ili da se nekome od komšija naškodi u bilo kom smislu; grafiti su rezultat čiste potrebe za lepšim okruženjem u vremenu krize i svakodnevnih loših vesti u Srbiji i regionu. 

 

 

Isto tako je važno znati da su grafiti umetnici svestrani kreativci – mnogi od njih su neretko aktivni i u drugim umetničkim oblastima: bave se nekom vrstom dizajna (grafičkim, dizajnom igrica i sl.), arhitekturom, muzikom. Oni neretko rade i po dva ili nekoliko poslova kako bi sebi omogućili da se bave grafitima. Sve ovo nam govori da je uvreženo mišljenje da su grafiti nužno znak vandalizma – pogrešno.

Iako možda ne deluje tako na prvi pogled, grafiti u bloku su raspoređeni planski i postoji dogovor o tome gde se oni mogu iscrtavati, a gde ne. Iz Liljanine priče saznajemo da je Houp, najstariji grafitar u kraju po tom pitanju i svojevrsni autoritet za druge grafiti umetnike u bloku i kako Ljiljana kaže  „blokovski kustos

Takođe, nije ni svaki zid idealna podloga za grafite, pa se može desiti da se oni speru, izblede ili oštete na neki drugi način usled različitih spoljnih uticaja kojima su izloženi.  

Specifičnost kulture Bloka 45, jeste da su grafiti ovde imali poseban značaj od samog početka, a umetnici koji su ih crtali zavređivali su posebno poštovanje. Iako dugotrajnost nije karakteristika ovakvih umetničkih dela, zbog izloženosti spoljnim uticajima, različitim vremenskim prilikama i na kraju mogućnosti da budu prekrečeni ili prekriveni nekim novim delom, grafiti u bloku 45 opstaju i po nekoliko godina, ili čak decenija, zahvaljujući zajednici koja ih doživljava kao svoje kulturno nasleđe i spremna je da ih brani.  

Pored Bloka 45, zidnu umetnost možemo naći i na fasadama Dorćola, Savamale i Vračara, gde svaki od ovih delova grada ima prepoznatljiv izraz. Kako Ljiljana kaže: „Kada prolazite pored nekog grafita, uvek se setite da svaki grafit ima razlog zašto je baš tu gde je i zašto je takav kakav je.“

Ipak, nekada se dešava i da grafiti koji postoje veoma dugo, računajući vreme prema životnom veku jednog grafita, budu prekrečeni i na taj način zauvek uklonjeni. Ipak, za stvaraoce ulične umetnosti ovo može biti novi izazov i belo platno koje čeka da ponese neke novi, ispis.

Naša šetnja se, simbolično, završila ispred veže okrečenog zida gde se do svega nekoliko dana pred našu šetnju nalazio grafit kojim je Ljiljana želela da zaokruži priču o uličnoj umetnosti u Bloku 45. Možemo reći da su lokalni street art umetnici dobili novi prostor za stvaranje i da kraj označava i novi početak, kao što se nadamo i da sam finiš ovogodišnjeg ciklusa može biti dobra prilika za neka nova poglavlja i dalje usavršavanje i rast. 

Foto: Luka Ivanović (Pneuma Films)