Mentiji  pete generacije programa „Kreativnog mentorstva“, kao i mentori i naši sponzori, imali su priliku da 28. jula prate radionicu „(Re)organizuj se – Briga, fokus, efikasnost“. Radionicu je održala Eva Velimirović, psihološkinja i senior konsultantkinja Gi Grupe, glavnog edukativnog partnera „Kreativnog mentorstva“. Cela radionica bila je posvećena razgovoru o tome koliko je (re)organizacija važna u borbi sa izazovima, ali i očekivanjima koje nose rad od kuće i velike promene u društvenoj dinamici. 

Eva je učesnicima skrenula pažnju pre svega na to da je vreme koje proživljavamo mnogo drugačije od svega na šta smo navikli. Čak i za one koji uvek rade od kuće trenutna situacija predstavlja izazov, jer se ne radi o mogućnosti da ostanemo kod kuće, već o primoranosti usled globalne pandemije. Prihvatanje te primoranosti predstavlja poseban poduhvat za naš mozak i mentalno zdravlje uopšte. Međutim, pored prilagođavnja ustaljenih navika novim uslovima, prisutna je i briga za sebe i svoje bližnje – zdravstveno, finansijski i u mnogim drugim segmentima i to može predstavljati dodatni pritisak. 

Da bismo razumeli na koji način možemo najbolje da se nosimo sa okolnostima u kojima se nalazimo, treba i razumeti kako naš mozak reaguje na sve navedene stvari. Zbog stalnog stresa, mozak je u stalnom stanju opreza i straha. To dalje produbljuje osećaj stresa za naš organizam, pa ljudi postaju osetljiviji, mogu reagovati emotivnije ili burnije na stvari na koje inače ne bi. Vrlo je važno i da budemo svesni još jedne stvari: deo energije kojom raspolažemo, neophodan nam je za podnošenje stresa i za prilagođavanje novoj normalnosti. Ukoliko svu energiju usmerimo na rad i dajemo sve od sebe da se ponašamo kao da se za nas ništa nije promenilo (na primer ukoliko smo navikli na rad kod kuće), ne preostaje nam energije da se prilagodimo situaciji, a to dalje može voditi psihičkom i emotivnom sagorevanju. Optimizacija nam je potrebna i zato što neizvesno koliko će trenutne okolnosti trajati. Treba da mudro biramo na šta ćemo se fokusirati i gde ćemo usmeriti svoju energiju. Dakle, energiju treba da optimizujemo, a da a ključne veštine ličnosti stavimo u „turbo pogon”.

Energiju možemo uštedeti uz pomoć detaljnog planiranja dnevnih obaveza. Zbog svakodnevnih promena i mnoštva informacija sa kojima se svakodnevno srećemo, možemo imati osećaj da gubimo kontrolu nad stvarima; ključ je u tome da pažnju, vreme i energiju usmerimo na stvari koje imamo i na aspekte života koje možemo kontrolisati. Jedna od stvari koju možemo kontrolisati, jeste dnevna rutina. Drugim rečima, da bismo sačuvali sebe i deo energije zadržali za borbu sa svakodnevnim stresom, neophodno je da pravimo precizne dnevne planove rada i da ih se disciplinovano pridržavamo, a da zadatke radimo jedan po jedan, bez multitaskinga. 

Treba voditi računa da pri planiranju ne uzimamo zdravo za gotovo vreme za brigu o sebi; vreme za dokolicu, odmor, promišljanje. Kao i svi zadaci, i ono bi trebalo da bude deo našeg dnevnog plana i discipline. Zdrav san i fizička aktivnost neophodni su za održavanje mentalnog zdravlja. Barem pet minuta dnevno bi trebalo da odvojimo za uživanciju i praktikovanje svesnosti u sadašnjem trenutku – na taj način dajemo sebi prostora i  podstičemo kreativnost koje vrlo često može da ponestane u ovakvim okolnostima.  Najbolja ravnoteža u obavezama postiže se smenjivanjem kraćih intervala rada, sa češćim i dužim pauzama da se regenerišemo i vratimo energiju. Sa druge strane, treba da imamo u vidu da 40% dana odlazi na nepredviđene aktivnosti, kao i da sve stvari možemo raditi samo jednom dnevno. Ovu proporciju treba da imamo svakodnevno u vidu, kako bismo izbegli sastavljanje preambiciozne liste zadataka ili postavljanje nerealnih ciljeva. 

Planiranje i „neplaniranih zadataka” pomaže nam da realnije sagledamo stvari; da sebe posmatramo objektivno i da znamo koje su naše granice. Ukoliko insistiramo na tome da fokus, motivacija i kreativnost treba da budu stalno jednakog intenziteta, velika je verovatnoća da ćemo se osećati loše, jer je ovakvo očekivanje nemoguće ispuniti. Treba da prihvatimo da je motivacija u ovakvim uslovima teško održiva. Zato treba da maksimizujemo šanse da uspemo onoliko koliko je to moguće u trenutnoj poziciji i prema tome se disciplinovati. Vođeni stvarima koje možemo da uradimo, lakše održavamo nadu i motivaciju i osećamo se dobro po pitanju sebe. 

Kada se pogleda sa druge strane, sastavljanje detaljnog i svakodnevnog plana može biti zahtevno i preplavljujuće i vrlo lako se možete naći u situaciji da treba da se odreknete i nekih delova dnevnog plana koji vam prijaju. Međutim, čak i to odricanje ima za cilj da rastereti naše kapacitete kako bismo se lakše nosili sa krizom sa kojom se suočavamo i kako bi nam ostalo vremena da se posvetimo sebi. 

Dalje, ne smemo prevideti ni prepreke i ometače koje stalni boravak i rad od kuće nose sa sobom, a koji takođe značajno utiču na koncentraciju i našu učinkovitost – mnoge online sastanke, pozive, porodicu, nedostatak odvojenog prostora namenjenog radu i preveliku količinu informacija koju treba da obradimo. Na ove stvari možemo uticati, uspostavljanjem vrlo jasnih dogovora o granicama, sa kolegama i porodicom; organizacijom i podelom rada i zadataka na svim poljima i na taj način stvoriti nove rutine koje će nam pomoći da radimo brže i lakše. 

Ipak, može se desiti da nam mnogo vremena odlazi na odlaganje i prokrastinaciju. U slučaju da je prokrastinacija ono što nas koči, trebalo bi da pre svega razumemo da se u osnovi svake porkrastinacije nalazi neki strah. To je vrlo često strah od veličine zadatka, kada ne znamo odakle da počnemo ili strah od neupseha i posledično razočaranja. Nakon što smo osvestili ovaj problem, možemo primeniti neku od tehnika da lakše izađemo na kraj sa strahom od zadatka ili neuspeha; na primer tehniku Pomodoro ili ABCD tehniku, koje podrazumevaju samodisciplinu i vraćanje na to šta su naši ciljevi. Pored toga, inspiraciju i motivaciju možemo postići i podsećajući se stvari koje smo uradili uspešno bez obzira na rokove ili veličinu izazova ili čak uvođenjem nove rutine. Iako se može činiti nelogičnim i posebno zahtevnim, noav rutina nam može doprineti boljoj organizaciji i lakšem funkcionisanju na svim nivoima. Ako stvari radimo svakog dana u isto vreme, mozak se brzo navikava na te nove navike i gubi manje energije na njihovo izvršavanje. 

Na kraju, treba da prihvatimo da je „normalno funkcionisanje” na koje smo navikli – trenutno neodrživo. U ovakvim okolnostima ostvaruje se svega 60% ličnih kapaciteta i potencijala. Međutim, to ne znači da treba da se zadovoljimo lošijim kvalitetom realizovanja zadataka i da treba da kompromitujemo kvalitet rada, već da promišljamo načine na koje možemo da definišemo svoje obaveze. Vratimo se sada na početak – ukoliko i dalje postižemo 100%, rizikujemo da potrošimo resurse koji nam mogu pomoći da prebordimo krizu, koja se odvija na nekoliko nivoa, gde na svakom treba da prođemo proces prilagođavanja. 

Pred nama je trka koja je maraton, a ne sprint. Predstoji nam još mnogo rada, prihvatanja i navikavanja. U tom procesu, vrlo je važno da osvestimo i naučimo da primenjujemo različite tehnike suočavanja i izlaženja na kraj sa opasnošću. To može biti praktikovanje zahvalnosti uz beleženje bar tri stvari na kojima smo zahvalni, biranje mentalnog gurua tj. badija, osobe koja nam pomaže da prebrodimo teške trenutke, meditacija, vežbe disanja, održavanje kontakata i odnosa sa ljudima koji su nam dragi ili koji nam predstavljaju podršku. Možemo i stvarati nove rutine, ali je pre svega važno da sprečimo pregorevanje koje nas može ugroziti i pogoršati naš kvalitet života. Možemo reći da su glavni koraci za preživljavanje: kreiranje plana, realizacija plana i postupno ispunjavanje korak po korak. Jedino tako možemo da odgovoriti na sve zahteve „nove normalnosti” i održati svoje mentalno zdravlje.