Srednjeročni trening V generacije polaznika: Promene kao inspiracija za rast

Vreme čitanja: 10 minuta

U subotu, 20.juna održana je srednjeročna radionica za polaznike pete generacije programa „Kreativno mentorstvo“, koja okuplja mentore i mentije aktuelne generacije radi pružanja inspiracije, motivacije, dodatnog fokusa i mogućnosti umrežavanja. Oko pedesetoro učesnika okupilo se kako bi se zajedno osvrnuli na dosadašnji rad i isplanirali naredne korake. Učesnici aktuelne generacije imali su priliku da se sastanu i sa alumnistima mreže, partnerima i sponzorima, da razmene iskustva, znanja i nauče nešto novo.

Kako je novoustanovljena „normalnost“ izazov za sve učesnike, srednjeročni trening bio je sjajna prilika da se napravi presek dosadašnjeg rada, da se prioriteti i projekti preispitaju i ponovo definišu, a ciljevi učvrste ili postave novi. Jedna od glavnih tema bila je i postavljanje mentorskog rada u novi kontekst.

Tokom treninga, polaznici su imali i priliku da kroz nekoliko tematskih celina razmene iskustva međusobno, preispitaju svoj dosadašnji put i razvoj u okviru programa, ali i da nauče kako mogu da nastave sa svojim projektima u sadašnjoj situaciji.

U prvom delu radionice Relja Dereta, alumni menti, alumni mentor, edukativni partner i član savetodavnog odbora „Kreativnog mentorstva“, vodio je mentore i mentije kroz osvrt na period iza nas. Relja je učesnicima postavio tri pitanja koja su im pomogla da sagledaju svoju trenutnu poziciju i da osveste svoje potrebe, a u cilju boljeg planiranja daljeg rada. Tri ključna pitanja su:

• Šta radim?

Odgovor na ovo pitanje treba da bude formulisan tako da posao kojim se bavimo ne bude zvanje ili pozicija, već da sebe definišemo kroz konkretne postupke i radnje koje preduzimamo, na primer:
„Pomažem idejama da porastu.“
„Pomažem devojkama i ženama kroz zajednicu Kataliza da se osećaju dobro u svom telu i da poštuju sebe kako god izgledale.“
„Pokušavam da jedan jako širok projekat učinim što jasnijim i vidljivijim zajedno sa svojim kolegama.“

Ono što je zajedničko ovim primerima, jeste fokus na aktivnosti i procese, kao i trajanju, a ne na samom nazivu radnog mesta, na primer: ja sam kreativni direktor/menadžer/nastavnik. Pomeranjem fokusa, postavljamo ono što radimo u naš lični, jedinstveni kontekst i novu perspektivu. Ovakav način predstavljanja može biti posebno interesantan kada se nalazimo u situaciji da se nekome predstavimo po prvi put – velike su šanse da će ovaj pristup probuditi zanimanje da se sazna više.

•  Koji je glavni utisak koji imamo da podelimo u odnosu na prethodni period?

Ovo pitanje je direktnije od prvog, a pri formulaciji odgovora dobro je da razmislimo o svim događajima, promenamana i novinama koje su nam privukle pažnju ili najviše uticale na nas i naš život. Na primer:
„Mogu da budem produktivniji, kreativniji i da pomognem većem broju ljudi da nauče nešto novo, čak i kada sam u kućnoj izolaciji.“
„Najlepše i najduže proleće u životu – toliko života i magije svuda oko nas koje ne primećujemo jer jurcamo.“
„Meni je glavni utisak otvaranje, jer ljudi, koliko su fizički bili zatvoreni, toliko su se otvorili jedni prema drugima!“

Kao i prethodno pitanje i ovo nam pomaže da se koncentrišemo na sadašnji trenutak, polazeći od perioda iza nas. Sagledavanjem kako je on uticao na nas, naš život i navike, uviđamo šta smo to novo naučili ili primetili, a deljenjem sa drugima dajemo i stičemo novi pogled na stvari.

• Koja je moja trenutna potreba?

Poslednje pitanje u ovoj vežbi ima za cilj da kroz nalaženje odgovora, uvidimo na čemu bismo želeli da radimo, šta možemo da razvijemo ili šta treba da ostvarimo.
Na primer:
„Jedina potreba mi je da zadržim ravnotežu koju sam postigla u prethodnom periodu“
„Da poslu pristupim drugačije, gledajući stvari u širem društvenom kontekstu.“
„Putovanje. To mi je jedina potreba.“

Potrebe formulisane u ovim odgovorima, mogu nam poslužiti kao polazna tačka za definisanje narednih koraka u radu, kako samostalnom i privatnom, tako i u radu sa mentorom, odnosno mentijem.

Nakon odgovaranja na ova tri pitanja, trebalo bi da steknemo jasniju sliku o promenama koje je prethodni period doneo i da nas opažanja do kojih smo tokom njega došli motivišu za preispitivanje trenutnih i postavljanje novih ciljeva.

Posle uvodnog dela Daša Spasojević, alumni menti programa, a sada saradnica za razvoj mreže mentora i mentorskih alata, podelila je sa učesnicima jedan od načina na koji mogu da zajedno, u parovima sa svojim mentorom, odnosno mentijem, urade refleksiju po pitanju dosadašnjeg mentorskog odnosa, komunikacije i rada.

Cilj ove vežbe bio je da se obezbedi siguran prostor gde i mentiji i mentori mogu da podele iskustva i osećanja po pitanju njihovog odnosa, uvide na kojim stvarima treba više raditi i gde ima prostora za poboljšanje i da na taj način uspostave osnovu za dalji uspešan rad.

Mentori i mentiji su imali zadatak da u kratkom vremenskom periodu grafički prikažu svoj odnos. Mentorski odnos je ovde bio podeljen na ukupno sedam segmenata. Svaki segment je predstavljen krugom, gde je centar svakog kruga bio menti odnosno mentor koji ga crta, dok je kružnica predstavljala para – mentija ukoliko iscrtavamo ovo sa pozicije mentora, odnosno mentora, ukoliko krug crtamo sa pozicije mentija.

 

 

Ispunjavanjem svakog od krugova, učesnici su ilustrovali odnos sa mentorom, odnosno mentijem, onako kako ga oni odiživljavaju; imajući svu slobodu izraza i prostor za improvizaciju. 

Dalje, razgovarajući o svojim crtežima u paru, i mentiji i mentori su mogli da bolje razumeju drugu stranu i da steknu potpuniju sliku o jačim i slabijim stranama svog odnosa, kao i o potencijalu koji on ima. Uviđanjem stvari koje do tada nisu primećivane i aktivnom razmenom, postavljena je osnova za nastavak rada. 

Ipak, iako sa mentorom ili mentijem možemo imati otvoren odnos koji odlikuju aktivno slušanje i asertivna komunikacija, formulisanje stvari koje nam smetaju ili nas pogađaju može predstavljati poseban izazov. Tada bi trebalo obezbediti siguran prostor gde nesmetano možemo iskazati sve što nam u odnosu ne prija. Deljenjem ovakvih stvari u bezbednom okruženju, stvara se poverenje koje učvršćuje povezanost između učesnika. 

Poruka koju nosi ovakva analiza jeste da razlike postoje, ali su premostive uz zajednički trud, rad i razgovor. Upravo taj rad dovodi do promena i rasta, kako učesnika, tako i samog odnosa. Prihvatanje ovih promena je ključno, jer bez prihvatanja ne možemo krenuti napred i razvijati se, kako pojedinačno tako i kroz međusobne uticaje koje imamo na svoje mentije i mentore. 

Završni deo treninga vodila je Marina Delić, rukovoditeljka sektora za trening i razvoj u GI Group-i, glavnom edukativnom partneru „Kreativnog mentorstva“. Marina je učesnike vodila kroz proces razmatranja prethodnog perioda i već postavljenih ciljeva i očekivanja, kao i kroz promišljanje narednog perioda i rada na ličnom i profesionalnom razvoju. Ona je takođe pomogla da se steknu uvidi kako da se prilagodimo novonastaloj situaciji i dobijemo što više iz rada sa mentorom/mentijem.

Tokom radionice, Marina je učesnike upoznala sa terminom VUKA okruženja (engl. VUCA), odnosno okruženja koje karakterišu nestabilnost, nesigurnost, složenost i nejasnost (na engleskom: Volatility, Uncertainty, Complexity, Ambiguity). Ovo su ujedno i ključne reči koje označavaju izazove koji nam se nameću u „novoj normalnosti“, kada je bilo kakvo planiranje vrlo teško ili nemoguće upravo zbog navedenih faktora koji sve planove destabilizuju i poriču na skoro svakodnevnom nivou. Ipak, odgovor na VUKA okruženje može se naći u VUKA 2.0 okruženju. VUKA 2.0 je okruženje sačinjeno od elemenata koji neutrališu faktore iz inicijalnog VUKA okruženja; to su vizija ili smer, razumevanje konteksta, hrabrost i prilagodljivost (na engleskom Vision, Understanding, Courage, Adaptability). Svi ovi elementi zajedno čine agilnost. U situaciji gde je neizvenost konstanta, agilnost je veoma važna sposobnost. To je sposobnost da se radi brzo, okretno, preduzimljivo i sa lakoćom, što je posebno zahvalno u uslovima gde ni stabilnost ni sigurnost, kao ni ostali elementi VUKA okruženja ne postoje. Zato agilni pristup predstavlja suprotnost tradicionalnom planiranju koje karakterišu dugoročni ciljevi, detaljnije planiranje i analiza rizika, upuštanje u proverene stvari i planirano uvođenje promene – nešto što bi bilo ostvarivo u VUKA okruženju, ali što je u trenutnoj situaciji neodrživo.

 

 

Pored radionica, učesnici su imali i priliku da se upoznaju i umreže i sa članovima alumni mreže „Kreativnog mentorstva“.  Nela Tonković, Dragana Tomić Filipović i Borut Vild podelili su svoja iskustva kao učesnici programa „Kreativno mentorstvo“ i svojim primerom aktuelnoj generaciji poslužili kao inspiracija za nastavak programa. Njih troje su istakli pre svega važnost zajednice koja je formirana u okviru „Kreativnog mentorstva“ i podrške koju ona pruža u svakom trenutku. Kada je proces mentorstva u pitanju, za mentije je vrlo važno da upoznaju nekoga ko u njih veruje čak i kada sami ne veruju, ali i nekoga ko će im postavljati prava pitanja, aktivno ih slušati i ohrabrivati da stvari preispituju i posmatraju iz drugačijeg ugla. Sa druge strane, usled nepostojanja hijerarhije između mentora i mentija, obe strane pružaju i usvajaju znanje, razvijaju se, i ovaj segment je posebno važan za mentore. Na kraju, dobar mentorski odnos počiva na poverenju, prepoznavanju i prihvatanju različitosti. Mentorstvo je proces koji ne prestaje nakon završetka programa „Kreativno mentorstvo“ – ono vrlo lako prerasta u celoživotni rad na sebi, a nekadašnji učesnici veoma rado prihvataju da se opet nađu u poziciji mentora ili mentija i da se u tim ulogama smenjuju. 

 Osim ovog, međugeneracijskog umrežavanja i razmene, sadašnji polaznici programa mogli su i međusobno da se povežu i kroz kratke „speed dating“ sesije. Tokom kratkog razgovora, fokusiranog na najvažnije stvari u vezi sa projektima, mogli su da podstaknu jedni druge na razmišljanje i stvore nove ideje o nastavku rada.  

„Nova normalnost“ u kojoj se trenutno nalazimo predstavlja veliki izazov na svim poljima; promene su stalne, a prolagodljivost je postala neophodna veština. Ipak svi ti uslovi nam mogu poslužiti kao motivacija, ukoliko ih prihvatimo. Ponekad nam u tome mogu pomoći određeni alati, bilo da ih primenjujemo sami ili sa nekim. Sticanjem uvida kroz seriju pitanja ili grafički prikaz odnosa ili situacije, lakše nam je da sagledamo i prihvatimo položaj u kome se nalazimo, ali i da se pokrenemo i motivišemo da nastavimo dalje. Zbog toga vas pozivamo da neke od gorenavedenih primera iskoristite u svom radu – na sebi, u svom timu ili možda nekom drugom partnerskom ili mentorskom odnosu koji imate. Svakako se trudite da i nesvakidašnja vremena i nove izazove iskoristite kao resurs za stabilizaciju i gorivo kojim ćete savladati prepreke u rastu.