U ovom dokumentu, čijom izradom su rukovodile dr Ieva Zemite i Vita Dumpe sa Letonske akademije
za kulturu u Rigi, istakli smo niz argumenata, primera dobre prakse i relevantnih smernica za
profesionalce u oblasti umetnosti i kulture, kulturne institucije i organizacije, fakultete i univerzitete,
kao i donosioce odluka u obrazovanju i kulturi u evropskim zemljama, za aktivnije uvođenje i
razvijanje mentorskih programa.

Predlog je strukturisan u četiri celine i pripremljen za sada na engleskom jeziku:
1. Kreiranje vrednosti i deljenje znanja
2. Inovacija i digitalizacija
3. Raznolikost i održivost
4. Društvena pravda, pristupačnost i inkluzivnost u sektoru kulture
Posebno smo ponosni što su neki segmenti rada Kreativnog mentorstva u prethodnih 10 godina
navedeni kao primeri dobre prakse koji mogu biti inspirativni i značajni za širenje u drugim evropskim
kontekstima i kulturnim scenama radi jačanja kapaciteta aktera u sektoru kulture.
Deo inicijative „Redefinisanje mentorstva u menadžmentu u kulturi“ osim Kreativnog mentorstva su i
Letonska akademija za kulturu, Univerzitet u Baskiji, Univerzitet u Antverpenu, NUKU Pozorište za
decu i mlade u Talinu, dok je lider Estonska akademija za muziku i ples. Inicijativu podržava Evropska
unija kroz program ERASMUS+.
Dokument će uskoro biti objavljen u pdf formatu i slobodan za preuzimanje i distribuiranje.

The post Predlog praktične politike za podršku mentorskim programima u kulturi na evropskom nivou appeared first on Kreativno mentorstvo.

Kroz razgovor sa Tijanom Jugović, ispred Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, glavnog partnera našeg programa, Biljanom Dakić Đorđević izvršnom direktorkom Trag fondacije i mentorkom u aktuelnom ciklusu, učesnici su dobili važne informacije o procesima apliciranja za programe koje podržavaju Ambasada i Fondacija i stekli utisak o kriterijumima donatora. Tatjana Nikolić, programska saradnica i članica Savetodavnog odbora Kreativnog mentorstva, približila nam je različite aspekte fandrejzinga za kulturne organizacije, kao i resurse koji nam u tom procesu mogu pomoći. 

Šta donatori traže?

Tijana nam je predstavila okvir po kome Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji bira projekte kojima dodeljuje sredstva, kao i pristup koji nam može pomoći da svoje predloge i ideje što bolje formulišemo. Posebno je važno da imamo u vidu da svoj projekat predstavljamo nekome ko nije iz naše zemlje i kulturnog konteksta i da svoju aplikaciju preispitamo kroz pitanja: Zašto je ovo važno za kulturni kontekst i društvo u kome radimo? Šta projekat konkretno donosi svojim sprovođenjem? Kako projekat odgovara na prioritetne teme donatora? 

Kao jedan od resursa pri konkurisanju za sredstva od Ambasade SAD u Srbiji, Tijana je skrenula pažnju na njihov sajt , gde su redovno ažurirane informacije o pozivima za nove projekte i gde se u odeljeku Application forms nalaze formulari sa detaljnim instrukcijama za njihovo popunjavanje. Posebno koristan dokument je formular Application Form FY 2022 i njegov aneks.

 Sa druge strane, Biljana Dakić Đorđević govorila je o projektima i iskustvima Trag fondacije, čiji je rad fokusiran na podršku formalnim i neformalnim grupama koje žele da doprinesu razvoju svojih zajednica. Za njih kao organizaciju koja dodeljuje sredstva, presudno je ono što zajednica prepoznaje kao svoju potrebu i kako kroz projekat želi da na tu potrebu odgovori i zadovolji je u periodu od 6 do 12 meseci, koliko najčešće traju projekti koje Trag podržava. 

Kao poseban vid podrške koju pružaju, osim dodeljenih sredstava, Biljana je istakla povezivanje sa drugim organizacijama i zajedničko učenje.

Za više informacija, uspešne priče i sumirana iskustva na jednom mestu, dostupne su dve publikacije o prikupljanju sredstava koje je Trag fondacija pripremila: A šta ako može? i Znak da može.

Nekoliko modela finansiranja projekata

U poslednjem delu razgovora o prikupljanju sredstava za projekte u kulturi, Tatjana NIkolić, je dala detaljan pregled procesa koji obuhvata prikupljanje novca za projekte u kulturi i posebno nas inspirisala da mislimo van ustaljenih okvira. 

Tatjana nam je skrenula pažnju da uvek krenemo od onoga za šta nam trebaju sredstva i da u tu računicu uključimo i ljudske resurse i naplatu rada. Iako zarada ljudi angažovanih na projektu može biti veliki izazov pri pisanju projekata, nju možemo ostvariti i kroz naplatu znanja ili usluga kojima već raspolažemo i kojima bismo obezbedili dodatne prihode. 

Osmišljavanjem različitih strategija i njihovim uklapanjem, povećavamo mogućnost da svoje ideje i sprovedemo u delo. Tako pri apliciranju za finansijksu podršku kod donatora, možemo projekat postaviti u malo drugačiju prizmu od one koju smo na početku zamislili. Na primer, za projekat za koji se smo u početku fokusirali na umetnost, možemo obezbediti deo sredstava namenjenih edukaciji, ako ga postavimo u kontekst edukacije zajednice kroz odgovarajuće umetničke aktivnosti.

Ona nam je takođe približila i razliku između korporativne društvene ogovornosti (CSR), sponzorstva i crowdfunding-a kao načina da se obezbede sredstva. Dok CSR u središte stavlja društvenu odgovornost prema zajednici i primarno je okrenut neprofitnim organizacijama, sponzorstvo sprovodi privredni akter, podržavajući naš rad vrlo često za kontrauslugu ili vidljivost koju možemo da mu obezbedimo. Kada govorimo o crowdfunding-u, on predstavlja prikupljanje sredstava od zajednice i može biti posebno pogodan za postizanje dodatne vidljivosti, aktivaciju zajednice i zbližavanje sa njom.

Tatjana je ohrabrila učesnike da u cilju prikupljanja sredstava kontaktiraju i one kompanije koje nemaju nužno otvorene pozive za podršku projektima i organizacijama. Iako do određenog trenutka nisu to radile, moguće je da će prepoznati važnost projekta i organizacije i da će želeti da budu deo jedne lepe priče.

Još jedna od stvari na koju je Tatjana skrenula pažnju jeste i da bi pri pisanju aplikacije, trebalo da imamo u vidu i vreme potrebno za doradu i moguće ispravke, i da uvek damo i nekome sa strane, van organizacije, da aplikaciju pogleda i proceni da li su naše ideje dovoljno jasno formulisane. To može biti naš mentor/ka ili neki drugi profesionalac koji nam svojim komentarima može pomoći da što bolje sročimo ono što smo zamislili.

Dobra početna tačka pri obezbeđivanju sredstava je i Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja, koji su priremile Građanske inicijative, a a kao poseban podstrek Tatjana je podvuka da para ima, samo treba da promislimo na kojim mestima i na koje načine možemo da dođemo do njih kako bi realizovali svoje ideje i projekte.

Tri najvažnije poruke

Kao glavne poruke ove radionice, možemo da istaknemo sledeće:

• Treba da damo sebi prostora i vremena – Izgradnja finansijskih kapaciteta organizacije zahteva vreme i strpljenje, a pre svega treba da se posvetimo izgradnji kapaciteta tima da se bavi prikupljanjem sredstava za organizaciju, jer ćemo samo tako dugoročno osnažiti organizaciju.

• Pristupajmo strateški i uzmimo u obzir sav dodatni rad koji zahtevaju pisanje projekata i aplikacija (budžetiranje, aktivnosti i drugi elementi)

• Razmišljajmo van ustaljenih okvira – promišljajmo naš pristup i formulacije: Koje su durge teme srodne primarnim temama projekta i kako nam one mogu obezbediti deo sredstava? Koje kompanije (manje ili srednje veličine) bi mogle da nas podrže? Kako našu ideju možemo najbolje približiti nekome ko dolazi iz druge kulture i sredine?

O ovoj temi detaljno smo pisali i tokom V ciklusa, kada su pored Tatjane Nikolić i Tijane Jugović, svoje znanje u ovoj oblasti podelili i Nejtan Košal, osnivač i direktor fondacije Catalyst Balkan, alumni mentor našeg programa, i Dragana Jevtić, osnivačica i direktorka Kreativnog mentorstva.

Radionica Uvod u fandrejzing bila je i prilika da se podsetimo da je leto pravo vreme da u laganijem tempu nastavimo rad, na projektima i sa mentorima i mentorkama, da promislimo dosadašnje korake i da se posvetimo segementima na kojima do sada nismo imali dovoljno vremena da radimo. Radujemo se novim radionicama i uvidima uskoro!

The post Prikupljanje sredstava za projekte u kulturi – odakle početi? appeared first on Kreativno mentorstvo.

The post Održano srednjeročno okupljanje učesnika programa „Kreativno mentorstvo” appeared first on Kreativno mentorstvo.

Od 9. do 14. maja u Talinu održana je Prolećna mentorska akademija koja je okupila više od 30 studenata master studija menadžmenta u kulturi i umetnosti sa Estonske akademije za muziku i pozorište (EMTA), Letonske akademije za kulturu i Univerziteta u Antverpenu. Program akademije imao je za cilj da unapredi razumevanje, znanja, informacije i veštine budućih profesionalaca u oblasti menadžmenta u kulturi o aktuelnim postojećim mentorskim programima u kulturi, potrebi za razvojem metodologije mentorstva u ovom sektoru, kao i uvođenjem formalnije mentorske podrške za mlade profesionalce u umetnosti i kreativnim industrijama u različitim evropskim zemljama.

Predavanja i radionice u okviru akademije vodile su iz „Kreativnog mentorstva” Dragana Jevtić, osnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva” i Tatjana Nikolić, programska saradnica „Kreativnog mentorstva” i istraživačica na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i prof. Anuka Jirama i  Kari Kitsak-Prik sa EMTA, Hanele Kand iz Estonskog pozorišta za mladu publiku, Maria Saiz Santos, prof. ekonomije i preduzetništva na Univerzitetu u Baskiji i Beatriz Plaza, prof. urbane i regionalne ekonomije na Univerzitetu u Baskiji, dr Ieva Zemite i Vita Dumpe sa Letonske akademije za kulturu, kao i dr Anik Šram i Natali Verboven sa Univerziteta u Antverpenu.

Neke od tema o kojima smo razgovarali sa studentima menadžmenta u kulturi iz različitih evropskih zemalja tokom Prolećne mentorske akademije bile su principi i metode mentorstva, izgradnja mentorskog odnosa i etika, razvoj profesionalnog identiteta kroz mentorstvo, pristupačnost, ravnopravnost i raznolikost u sektoru kulture, mentorstvo kao alat razvoja zajednice, postavljanje ciljeva, online mentorstvo i drugo. Tim „Kreativnog mentorstva“ podelio je svoje dosadašnje desetogodišnje iskustvo u kreiranju i realizaciji mentorskog programa namenjenom sektoru kulture, umetnosti, kreativnih industrija i medija i svoje znanje o kvalitetu mentorskih odnosa, preduslovima, benefitima i ograničenjima u mentorstvu.

Prolećna mentorska akademija održana je u okviru evropske inicijative „Reinventing Mentorship in Arts Management“ (REMAM) kojim rukovodi Estonska akademija za muziku i pozorište, a u kojem pored „Kreativnog mentorstva“ učestvuju i Estonsko pozorište za mladu publiku u Talinu, Letonska akademija za kulturu, Univerzitet u Baskiji, i Univerzitet u Antverpenu. Inicijativa se sprovodi uz podršku ERASMUS+ programa Evropske unije.

U toku je priprema zbornika sa primerima različitih relevantnih mentorskih programa u Evropi koji mogu poslužiti kao koristan izvor za one koji su zainteresovani da pokrenu novu mentorsku inicijativu za određenu grupu korisnika i tekstovima autora iz Španije, Estonije, Letonije, Belgije i Srbije o različitim aspektima mentorstva u kulturi. Knjiga će biti objavljena tokom 2023. godine i biće besplatna za online preuzimanje.

Pored toga, „Kreativno mentorstvo” rukovodi razvijanjem dodatnih alata za lični i profesionalni razvoj i koordinaciju, razvoj i negovanje mentorskih odnosa i saradnje i koji će biti na raspolaganju svim zainteresovanima od sledeće godine.

The post Evropski studenti menadžmenta u kulturi upoznali „Kreativno mentorstvo” i našu metodologiju rada appeared first on Kreativno mentorstvo.

„Kreativno mentorstvo” je tokom 2020. godine moralo reaguje brzo i da reformatira program regionalne saradnje, povezivanja i razvoja, namenjen mladima u sektoru kulture i umetnosti koji smo sprovodili u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Realizacija planiranih mentorskih aktivnosti je bila u mnogome otežana nemogućnošću putovanja i susreta uživo u našim gradovima Beogradu, Mostaru i Tirani i zahtevala je ulaganje dodatnih napora i resursa kako bi se ostvarili ciljevi i dovoljno upoznali i zbližili ljudi koji mesecima treba da rade zajedno, uče jedni od drugih, stvaraju i podržavaju se, u situaciji u kojoj takoreći nije moguće da provedu ikakvo vreme zajedno na istom mestu.

No, u ovom periodu svi smo naučili nove alate, pristupe, redefinisali naše metodologije i razumeli bolje koje mogućnosti imamo kada se radi o online komunikaciji i konkretno – online mentorstvu. U 2022. godinu ušli smo opremljeniji, a započeli smo i proaktivno istraživanje online mentorstva, u Srbiji, regionu i u različitim evropskim kontekstima.

Koji elementi online načina komunikacije poboljšavaju ili otežavaju deljenje naših planova, ideja i strategija? Koje tehnike mogu da se koriste u ovom pristupu – šta funkcioniše, a šta ne? Tišina ima odjednom veći značaj. Uživo se pauze za razmišljanje dešavaju prirodnije nego onlajn, pa nam je često neprijatno kada se ničiji glas ne čuje. Međutim, konstantan razgovor onemogućava refleksiju i promišljanje.

Koje su glavne prepreke da bi mentorstvo online bilo uspešno? Šta su glavne razlike u organizaciji mentorskih programa kada se sastanci održavaju uživo, versus kada se održavaju vrtuelno? Ima li nekog uticaja na dinamiku odnosa? Šta zapravo dovede do toga, a šta spreči, da jedna online mentorska sesija bude uspešna?

O svemu ovome biće uskoro reči u međunarodnoj publikaciji koju pripremamo u saradnji sa Estonskom akademijom za muziku i pozorište, Univerzitetom Baskije, Univerzitetom u Antverpenu, Letonskom akademijom za kulturu i mrežom organizacijacija okupljenih u međunarodnom konzorcijumu posvećenom istraživanju i afirmaciji mentorstva u menadžmentu u kulturi i umetnosti.

Ukoliko ste zainteresovani da dobijete primerak publikacije kada ona bude objavljena, javite nam se na info@kreativnomentorstvo.com.

Ovaj poduhvat sprovodi se u okviru inicijative „Reinventing Mentorship in Arts Management“ (REMAM), koju podržava Erasmus + .  Više o mreži možete saznati na zvaničnom sajtu projekta.  

The post Može li mentorstvo biti uspešno online? appeared first on Kreativno mentorstvo.

U ovom tekstu, sa vama delimo nekoliko najvažnijih stavki koje treba imati u vidu u osmišljavanju i pisanju na projektima, kao i tokom rada na njima.

Kako nam projektna logika pomaže u promeni fokusa? 

Posmatranjem ideja ili aktivnosti kroz prizmu projektne logike, usvajamo novi ugao iz koga ih promišljamo

           – Od spolja ka nama

Napuštamo razmišjanje o nama samima, i toga šta se nama radi, kao i mirkolokalnu temu i posmatramo širu sliku. Fokus pomeramo ka spolja i onima sa kojima nismo nužno u kontaku. Projekat treba da nam pomogne da izgradimo most uz pomoć kojeg ćemo dobiti sredstva za njegovu realizaciju. Treba uvek da imamo u vidu koji su poblemi na koje odgovaramo?

          – Od cilja i vizije ka aktivnostima

Da bismo imali jasnu sliku kako da sprovedemo projekat, treba da pođemo od pitanja koja je uloga projekta u reševanju problema? U promišljanju projekta, trebalo bi da sve vreme projektujemo željenu realnost. Ne treba da polazimo od događaja koji bismo želeli da organizujemo, a onda promišljamo o ostalim segmentima. 

          – Merljivost i odgovornost

Pri osmišljavanju projekta, uvek treba da imamo u vidu na koji način ćemo pokazati njegovu uspešnost, koji su parametri merljivi i koje ćemo koristiti da iskažemo uspešnost. Ovakav pristup je važano usvojiti jer njegovom primenom dokazujemo odgovornost, što dalje vodi do izgradnje poverenja, sa partnerima, važnim akterima i donatorima.

Kako pristupiti pisanju projekta?

Pre svega, važno je da usvojimo da je pisanje projekata poduhvat sa mnogo koraka kojima treba pristupiti posvećeno. Treba da krenemo od analize situacije, korisnika i naše življene realnosti, promišljanja konteksta i problema koji su prisutni u zajednici.

Za to možemo korstiti nekoliko alata: 

         1. Pestle analiza

Predstavlja kombinaciju rada na terenu i istraživanja i prikupljanja podataka. Zatim se pristupa mapiranju ključnih aktera, razumevanju problema, i postavljanju strategije, i tek onda postavljanju aktivnosti i planiranju resursa. Trebalo bi izbegavati da sa osmišljavanjem ili pisanjem projekata počnemo jer smo saznali za konkurs. U takvim situacijama vrlo često nemamo dovoljno vremena da projekat zaista razradimo i rizikujemo da radimo vrlo intenzivno i pod velikim stresom, u kratkom vremenskom periodu. 

         2. Drvo problema

Grafičko predstavljanje nam pomoći da propoznamo šta je dovelo do problema (koren su uzroci, sam problem je stablo, a posledice su krošnja). To može biti i problem kojim su se bavile i neke druge organizacije, a da mi mapiramo gde treba da delujemo – na preseku konkretnih uzroka sa našim i kompetencijama naših partnera. Ovaj pristup je vrlo sličan  teoriji promene. 

         3. Logička matrica

Ovaj pristup se uglavnom koristi za kompleksnije projekte i dosta je tehnički. Ipak, dobro je internalizovati je i za manjje projekte. Matrica predstavlja tabelu koja sadrži logiku interevencije (dugoročni cilj, svrhu projekta, rezultate i aktivnosti), indikatore postignuća (pokazatelje ostvarenosti ciljeva i rezultata), izvore verifikacije (izvore podataka koji sadrže pokazatelje postignuća) i pretpostavke (spoljašnje uticaje koji nisu pod direktnom kontrolom projektnog tima, a neophodni su za ostvarivanje rezultata projekta).

Na kraju, Višnja i Goran su sa učesnicima podelili i kritike projektne logike, koje bi trebalo imati u vidu tokom rada. Neke od njih su da projektni rad može voditi do prekarijata, da su određene promene do kojih dolazi sprovođenjem projekata nemerljive ili birokratski izazovni procesi koje projektne aktivnosti zahtevaju.

The post Kako nam projektna logika pomaže da pronađemo fokus u radu? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Uz podršku tima „Kreativnog mentorstva”, mentori su razmenili utiske i svoje pristupe radu sa mentijima. Oni koji imaju iskustva u mentorstvu, podelili su svoje znanje i primere iz prakse, dok su oni koji su se po prvi put našli u ulozi mentora, ponudili novi pogled na mentorski odnos i njegov potencijal. Na ovaj način, imali su priliku da se povežu i uče jedni od drugih.

Tokom razmene, mentori su posebno istakli da je važno imati okvir rada, promišljati strateški kako bismo prepoznali ciljeve i načine na koje možemo da podržimo mentija u različitim okruženjama i situacijama.

Podsetili smo se glavnih segmenata mentorskog doprinosa u odnosu sa mentijem. Mentor bi trebalo da osvesti potencijale svog mentija/mentijke i osnaži ga/je kako bi oni ostvarili svoje ciljeve koje su razvili tokom programa. Pored toga, treba imati u vidu da je ovo jedinstvena prilika za obostrano učenje kroz razmenu iskustava. Mentori mogu podržati mentije da lakše prebrode izazove na ličnom i profesionalnom planu, sa kojima su se i sami nekada ranije suočili. Isto tako, vrlo je važno da se vreme tokom programa koristi pametno i da, ukoliko mentori prepoznaju da im je potrebna dodatna podrška, istu i potraže. Krajni cilj mentorske saradnje u okviru programa je osnaživanje mentija, kroz primenu različitih pristupa, resursa i alata, kako bi na kraju mogli da rade održivo i samostalno donose odluke važne za njihov profesionalni i privatni život i razvoj.

Ipak, ne treba izgubiti iz vida da je svaki mentorski odnos jedinstven i svaki mentorski par razvija strukturu i dinamiku koja im odgovara.

The post Kroz mentorstvo podstičemo razvoj pojedinca i osnažujemo timove appeared first on Kreativno mentorstvo.

Projekat se realizuje u okviru regionalne saradnje podržane od strane Kreativne Evrope i njenog programa posvećenom saradnji na Zapadnom Balkanu, sa fokusom na inovativnost i održivi razvoj. 

Sa učesnicima i mentorima iz Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije, radimo na razvijanju veština potrebnih za uspešnu implementaciju međunacionalih programa, primenjujući digitalne alate, razvijajući programe, angažujući zajednicu, tehničkom produkcijom, inovativnim modelima upravljanja i na druge načine.  

Program traje šest meseci i sada se nalazi na sredini. U aprilu je održan srednjeročni trening, kada smo sa mentorima i mentijima razgovarali o njihovom dosadašnjem radu, napretku i izazovima u okviru mentorskog odnosa, kao i da mapirali predstojeće korake. 

Drago nam je što imamo priliku da doprinesemo razvoju regionalne saradnje i razmenom znanja i veština osnažimo sjajne inicijative da sprovode projekte koji će voditi razvoju zajednica i jačanju kutlurne mreže među ovim zemljama.

The post Tim „Kreativnog mentorstva” pomaže razvoj regionalnih mentorskih programa appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom razgovora, dotakli smo se nekoliko važnih tema u vezi sa mentorstvom i mentorskim odnosom, poput uverenja koja su prepoznali kao ograničavajuća ili izazova koje nosi rad na sebi, a koji mentorski odnos zahteva.

Ovo je bila i prilika da se podsetimo mentorskih alata i različitih tehnika koji su predstavljeni na samom početku ciklusa, u okviru kick-off treninga u novembru. Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva”, ohrabrila je učesnike da postavljaju konkretna i otvorena pitanja, čak i ako ona ukazuju na ranjivost. Upravo ranjivost koju možemo osetiti u okviru mentorskog odnosa predstavlja važan resurs, jer može voditi do toga da stvari prvo posložimo, a zatim prihvatimo i internalizujemo u potpunosti. Na taj način menti stiče bolji uvid u svoje potrebe, a potom i u naredne etape koje bi trebalo sprovesti na putu ka ostvarenju cilja.

Fokusiran i strukturiran rad je posebno značajan tokom godinu dana programa. Rad na sebi, na promišljanju i zadacima između mentorskih sastanaka, na kontekstu u okviru koga se nalazi cilj kome streme, jesu imperativi za mentije.

Pored toga, bitno je da se ne izgubi iz vida da je mentorski odnos onos između dve osobe, da je podložan promenama, neslaganjima i razlikama. Učenje o tome kako da ih iskomuniciramo, pomirimo ili prevaziđemo čini značajan korak u zajedničkom radu. Otvorenošću prema mentoru, ostavljamo prostor da steknemo novu perspektivu, prepoznamo kvalitete koje nismo znali da posedujemo, dobijemo i pružimo podršku. 

Na kraju, zajedno sa učesnicima smo se podsetili da je promena inicijalnog cilja i plana u redu i da ne predstavlja neuspeh. Mnogo je važnije dati sebi prostora i vremena da sve posložimo, osnažimo se i pronađemo svoj pravac. 

Osim direktne razmene u vezi sa radom sa mentorima, učesnici su imali priliku i da podele novosti u vezi sa svojim radom, projektima, ali i da se povežu i prepoznaju prilike za saradnju između sebe.

The post „Da sam išla putem koji sam planirala, možda ne bih stigla do cilja” appeared first on Kreativno mentorstvo.

Preplavljenost koju možda osećamo pred mnoštvom obaveza, možemo prevazići uspostavljanjem strukture i određivanjem fokusa. Na primer, ukoliko obaveze predstavimo kao gomilu četinarskih iglica kojima dodeljujemo stablo (cilj), krupnije grane (ključne oblasti koje nas vode do cilja), sitnije grane (zadaci koje treba da ispunimo). Iglice zatim predstavljaju one najsitnije akcije koje nas vode do ostvarenja cilja i ostaju samo one koje su relevantne za prethodno definisane oblasti i zadatke. Svaki sledeći put u sličnoj situaciji, možemo postaviti svoju jelkicu obaveza.

Pored ovoga, postoji još nekoliko pristupa koje možemo primeniti: 

– Hitno vs. bitno

Postavljanjem zadataka u ovu matricu, lako uočavamo da je zapravo mali broj zadataka istovremeno i hitan i bitan. U četiri polja treba da rasporedimo A – goruće, ono što ne može da se planira, B – ono što kompanija zahteva od mene, C – zadaci u kojima treba da drugima pružimo neku pomoć i D –  zadaci koji nisu direktno naša odgovornost. Većina zadataka koje izvršavamo pripada grupi B.

– Paretov princip

Drugi naziv ovog principa je 80 : 20 i odnosi se na to da većinu rezultata (80%) dobijamo kroz svega 20% aktivnosti i zadataka. Ovaj princip je preporučljivo koristiti za zadatke tipa B – one za koje smo odgovorni i za koje se od nas očekuje da ih uradimo; kako bismo ih uradili zadovoljavajućem kvalitetu. Pokušajte da ovaj pristup primenite u periodu dana kada smatrate da ste najproduktivniji u trajanju od 1h30 do 3h.

– Pomodoro tehnika

Za efikasnu upotrebu vremena, predlažemo da pokušate sa Pomodoro tehnikom u okviru koje je vreme podeljeno na blokove: one od 20 ili 30 minuta u okviru kojih radimo i kraće pauze koje su između njih. Zbog prilagodljivosti, ova tehnika može da se usvoji i kao princip za upravljanje vremenom i van posla i može se koristiti tokom celog dana, za različite zadatke i obaveze. 

– Kratkoročno i dugoročno planiranje 

Iako može zvučati jednostavno, planiranje zahteva promišljanje o prioritetima, rezultatima i upravljanje vremenom. Kada su ciljevi dobro raspoređeni i uvremenjeni, veća je verovatnoća da ćemo ih ostvariti. Pokušajte da pred sebe postavite prioritete i ciljeve za narednih godinu, predstojeće tromesećje, mesec dana, nedelju i dan. 

Kako nam ovi alati sada mogu poslužiti pri kreativnim procesima? Radom na poboljšanju fokusa i boljiem raspoređivanju prioriteta i obaveza, ostavljamo sebi više vremena za kreativan rad. Kreativni procesi se odvijaju na podsvesnom nivou, u trenucima kada nemamo pristup drugim izvorima informacija. Zbog toga je važno da oslobodimo vreme da jednostavno ne radimo ništa i da svojim kreativnim kapacitetima dopustimo da se razvijaju u tim trenucima.

The post Zašto je struktura važna za kreativne procese? appeared first on Kreativno mentorstvo.