Kroz razgovor sa Tijanom Jugović, ispred Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, glavnog partnera našeg programa, Biljanom Dakić Đorđević izvršnom direktorkom Trag fondacije i mentorkom u aktuelnom ciklusu, učesnici su dobili važne informacije o procesima apliciranja za programe koje podržavaju Ambasada i Fondacija i stekli utisak o kriterijumima donatora. Tatjana Nikolić, programska saradnica i članica Savetodavnog odbora Kreativnog mentorstva, približila nam je različite aspekte fandrejzinga za kulturne organizacije, kao i resurse koji nam u tom procesu mogu pomoći. 

Šta donatori traže?

Tijana nam je predstavila okvir po kome Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji bira projekte kojima dodeljuje sredstva, kao i pristup koji nam može pomoći da svoje predloge i ideje što bolje formulišemo. Posebno je važno da imamo u vidu da svoj projekat predstavljamo nekome ko nije iz naše zemlje i kulturnog konteksta i da svoju aplikaciju preispitamo kroz pitanja: Zašto je ovo važno za kulturni kontekst i društvo u kome radimo? Šta projekat konkretno donosi svojim sprovođenjem? Kako projekat odgovara na prioritetne teme donatora? 

Kao jedan od resursa pri konkurisanju za sredstva od Ambasade SAD u Srbiji, Tijana je skrenula pažnju na njihov sajt , gde su redovno ažurirane informacije o pozivima za nove projekte i gde se u odeljeku Application forms nalaze formulari sa detaljnim instrukcijama za njihovo popunjavanje. Posebno koristan dokument je formular Application Form FY 2022 i njegov aneks.

 Sa druge strane, Biljana Dakić Đorđević govorila je o projektima i iskustvima Trag fondacije, čiji je rad fokusiran na podršku formalnim i neformalnim grupama koje žele da doprinesu razvoju svojih zajednica. Za njih kao organizaciju koja dodeljuje sredstva, presudno je ono što zajednica prepoznaje kao svoju potrebu i kako kroz projekat želi da na tu potrebu odgovori i zadovolji je u periodu od 6 do 12 meseci, koliko najčešće traju projekti koje Trag podržava. 

Kao poseban vid podrške koju pružaju, osim dodeljenih sredstava, Biljana je istakla povezivanje sa drugim organizacijama i zajedničko učenje.

Za više informacija, uspešne priče i sumirana iskustva na jednom mestu, dostupne su dve publikacije o prikupljanju sredstava koje je Trag fondacija pripremila: A šta ako može? i Znak da može.

Nekoliko modela finansiranja projekata

U poslednjem delu razgovora o prikupljanju sredstava za projekte u kulturi, Tatjana NIkolić, je dala detaljan pregled procesa koji obuhvata prikupljanje novca za projekte u kulturi i posebno nas inspirisala da mislimo van ustaljenih okvira. 

Tatjana nam je skrenula pažnju da uvek krenemo od onoga za šta nam trebaju sredstva i da u tu računicu uključimo i ljudske resurse i naplatu rada. Iako zarada ljudi angažovanih na projektu može biti veliki izazov pri pisanju projekata, nju možemo ostvariti i kroz naplatu znanja ili usluga kojima već raspolažemo i kojima bismo obezbedili dodatne prihode. 

Osmišljavanjem različitih strategija i njihovim uklapanjem, povećavamo mogućnost da svoje ideje i sprovedemo u delo. Tako pri apliciranju za finansijksu podršku kod donatora, možemo projekat postaviti u malo drugačiju prizmu od one koju smo na početku zamislili. Na primer, za projekat za koji se smo u početku fokusirali na umetnost, možemo obezbediti deo sredstava namenjenih edukaciji, ako ga postavimo u kontekst edukacije zajednice kroz odgovarajuće umetničke aktivnosti.

Ona nam je takođe približila i razliku između korporativne društvene ogovornosti (CSR), sponzorstva i crowdfunding-a kao načina da se obezbede sredstva. Dok CSR u središte stavlja društvenu odgovornost prema zajednici i primarno je okrenut neprofitnim organizacijama, sponzorstvo sprovodi privredni akter, podržavajući naš rad vrlo često za kontrauslugu ili vidljivost koju možemo da mu obezbedimo. Kada govorimo o crowdfunding-u, on predstavlja prikupljanje sredstava od zajednice i može biti posebno pogodan za postizanje dodatne vidljivosti, aktivaciju zajednice i zbližavanje sa njom.

Tatjana je ohrabrila učesnike da u cilju prikupljanja sredstava kontaktiraju i one kompanije koje nemaju nužno otvorene pozive za podršku projektima i organizacijama. Iako do određenog trenutka nisu to radile, moguće je da će prepoznati važnost projekta i organizacije i da će želeti da budu deo jedne lepe priče.

Još jedna od stvari na koju je Tatjana skrenula pažnju jeste i da bi pri pisanju aplikacije, trebalo da imamo u vidu i vreme potrebno za doradu i moguće ispravke, i da uvek damo i nekome sa strane, van organizacije, da aplikaciju pogleda i proceni da li su naše ideje dovoljno jasno formulisane. To može biti naš mentor/ka ili neki drugi profesionalac koji nam svojim komentarima može pomoći da što bolje sročimo ono što smo zamislili.

Dobra početna tačka pri obezbeđivanju sredstava je i Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja, koji su priremile Građanske inicijative, a a kao poseban podstrek Tatjana je podvuka da para ima, samo treba da promislimo na kojim mestima i na koje načine možemo da dođemo do njih kako bi realizovali svoje ideje i projekte.

Tri najvažnije poruke

Kao glavne poruke ove radionice, možemo da istaknemo sledeće:

• Treba da damo sebi prostora i vremena – Izgradnja finansijskih kapaciteta organizacije zahteva vreme i strpljenje, a pre svega treba da se posvetimo izgradnji kapaciteta tima da se bavi prikupljanjem sredstava za organizaciju, jer ćemo samo tako dugoročno osnažiti organizaciju.

• Pristupajmo strateški i uzmimo u obzir sav dodatni rad koji zahtevaju pisanje projekata i aplikacija (budžetiranje, aktivnosti i drugi elementi)

• Razmišljajmo van ustaljenih okvira – promišljajmo naš pristup i formulacije: Koje su durge teme srodne primarnim temama projekta i kako nam one mogu obezbediti deo sredstava? Koje kompanije (manje ili srednje veličine) bi mogle da nas podrže? Kako našu ideju možemo najbolje približiti nekome ko dolazi iz druge kulture i sredine?

O ovoj temi detaljno smo pisali i tokom V ciklusa, kada su pored Tatjane Nikolić i Tijane Jugović, svoje znanje u ovoj oblasti podelili i Nejtan Košal, osnivač i direktor fondacije Catalyst Balkan, alumni mentor našeg programa, i Dragana Jevtić, osnivačica i direktorka Kreativnog mentorstva.

Radionica Uvod u fandrejzing bila je i prilika da se podsetimo da je leto pravo vreme da u laganijem tempu nastavimo rad, na projektima i sa mentorima i mentorkama, da promislimo dosadašnje korake i da se posvetimo segementima na kojima do sada nismo imali dovoljno vremena da radimo. Radujemo se novim radionicama i uvidima uskoro!

The post Prikupljanje sredstava za projekte u kulturi – odakle početi? appeared first on Kreativno mentorstvo.

The post Održano srednjeročno okupljanje učesnika programa „Kreativno mentorstvo” appeared first on Kreativno mentorstvo.

U ovom tekstu, sa vama delimo nekoliko najvažnijih stavki koje treba imati u vidu u osmišljavanju i pisanju na projektima, kao i tokom rada na njima.

Kako nam projektna logika pomaže u promeni fokusa? 

Posmatranjem ideja ili aktivnosti kroz prizmu projektne logike, usvajamo novi ugao iz koga ih promišljamo

           – Od spolja ka nama

Napuštamo razmišjanje o nama samima, i toga šta se nama radi, kao i mirkolokalnu temu i posmatramo širu sliku. Fokus pomeramo ka spolja i onima sa kojima nismo nužno u kontaku. Projekat treba da nam pomogne da izgradimo most uz pomoć kojeg ćemo dobiti sredstva za njegovu realizaciju. Treba uvek da imamo u vidu koji su poblemi na koje odgovaramo?

          – Od cilja i vizije ka aktivnostima

Da bismo imali jasnu sliku kako da sprovedemo projekat, treba da pođemo od pitanja koja je uloga projekta u reševanju problema? U promišljanju projekta, trebalo bi da sve vreme projektujemo željenu realnost. Ne treba da polazimo od događaja koji bismo želeli da organizujemo, a onda promišljamo o ostalim segmentima. 

          – Merljivost i odgovornost

Pri osmišljavanju projekta, uvek treba da imamo u vidu na koji način ćemo pokazati njegovu uspešnost, koji su parametri merljivi i koje ćemo koristiti da iskažemo uspešnost. Ovakav pristup je važano usvojiti jer njegovom primenom dokazujemo odgovornost, što dalje vodi do izgradnje poverenja, sa partnerima, važnim akterima i donatorima.

Kako pristupiti pisanju projekta?

Pre svega, važno je da usvojimo da je pisanje projekata poduhvat sa mnogo koraka kojima treba pristupiti posvećeno. Treba da krenemo od analize situacije, korisnika i naše življene realnosti, promišljanja konteksta i problema koji su prisutni u zajednici.

Za to možemo korstiti nekoliko alata: 

         1. Pestle analiza

Predstavlja kombinaciju rada na terenu i istraživanja i prikupljanja podataka. Zatim se pristupa mapiranju ključnih aktera, razumevanju problema, i postavljanju strategije, i tek onda postavljanju aktivnosti i planiranju resursa. Trebalo bi izbegavati da sa osmišljavanjem ili pisanjem projekata počnemo jer smo saznali za konkurs. U takvim situacijama vrlo često nemamo dovoljno vremena da projekat zaista razradimo i rizikujemo da radimo vrlo intenzivno i pod velikim stresom, u kratkom vremenskom periodu. 

         2. Drvo problema

Grafičko predstavljanje nam pomoći da propoznamo šta je dovelo do problema (koren su uzroci, sam problem je stablo, a posledice su krošnja). To može biti i problem kojim su se bavile i neke druge organizacije, a da mi mapiramo gde treba da delujemo – na preseku konkretnih uzroka sa našim i kompetencijama naših partnera. Ovaj pristup je vrlo sličan  teoriji promene. 

         3. Logička matrica

Ovaj pristup se uglavnom koristi za kompleksnije projekte i dosta je tehnički. Ipak, dobro je internalizovati je i za manjje projekte. Matrica predstavlja tabelu koja sadrži logiku interevencije (dugoročni cilj, svrhu projekta, rezultate i aktivnosti), indikatore postignuća (pokazatelje ostvarenosti ciljeva i rezultata), izvore verifikacije (izvore podataka koji sadrže pokazatelje postignuća) i pretpostavke (spoljašnje uticaje koji nisu pod direktnom kontrolom projektnog tima, a neophodni su za ostvarivanje rezultata projekta).

Na kraju, Višnja i Goran su sa učesnicima podelili i kritike projektne logike, koje bi trebalo imati u vidu tokom rada. Neke od njih su da projektni rad može voditi do prekarijata, da su određene promene do kojih dolazi sprovođenjem projekata nemerljive ili birokratski izazovni procesi koje projektne aktivnosti zahtevaju.

The post Kako nam projektna logika pomaže da pronađemo fokus u radu? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom razgovora, dotakli smo se nekoliko važnih tema u vezi sa mentorstvom i mentorskim odnosom, poput uverenja koja su prepoznali kao ograničavajuća ili izazova koje nosi rad na sebi, a koji mentorski odnos zahteva.

Ovo je bila i prilika da se podsetimo mentorskih alata i različitih tehnika koji su predstavljeni na samom početku ciklusa, u okviru kick-off treninga u novembru. Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva”, ohrabrila je učesnike da postavljaju konkretna i otvorena pitanja, čak i ako ona ukazuju na ranjivost. Upravo ranjivost koju možemo osetiti u okviru mentorskog odnosa predstavlja važan resurs, jer može voditi do toga da stvari prvo posložimo, a zatim prihvatimo i internalizujemo u potpunosti. Na taj način menti stiče bolji uvid u svoje potrebe, a potom i u naredne etape koje bi trebalo sprovesti na putu ka ostvarenju cilja.

Fokusiran i strukturiran rad je posebno značajan tokom godinu dana programa. Rad na sebi, na promišljanju i zadacima između mentorskih sastanaka, na kontekstu u okviru koga se nalazi cilj kome streme, jesu imperativi za mentije.

Pored toga, bitno je da se ne izgubi iz vida da je mentorski odnos onos između dve osobe, da je podložan promenama, neslaganjima i razlikama. Učenje o tome kako da ih iskomuniciramo, pomirimo ili prevaziđemo čini značajan korak u zajedničkom radu. Otvorenošću prema mentoru, ostavljamo prostor da steknemo novu perspektivu, prepoznamo kvalitete koje nismo znali da posedujemo, dobijemo i pružimo podršku. 

Na kraju, zajedno sa učesnicima smo se podsetili da je promena inicijalnog cilja i plana u redu i da ne predstavlja neuspeh. Mnogo je važnije dati sebi prostora i vremena da sve posložimo, osnažimo se i pronađemo svoj pravac. 

Osim direktne razmene u vezi sa radom sa mentorima, učesnici su imali priliku i da podele novosti u vezi sa svojim radom, projektima, ali i da se povežu i prepoznaju prilike za saradnju između sebe.

The post „Da sam išla putem koji sam planirala, možda ne bih stigla do cilja” appeared first on Kreativno mentorstvo.

Preplavljenost koju možda osećamo pred mnoštvom obaveza, možemo prevazići uspostavljanjem strukture i određivanjem fokusa. Na primer, ukoliko obaveze predstavimo kao gomilu četinarskih iglica kojima dodeljujemo stablo (cilj), krupnije grane (ključne oblasti koje nas vode do cilja), sitnije grane (zadaci koje treba da ispunimo). Iglice zatim predstavljaju one najsitnije akcije koje nas vode do ostvarenja cilja i ostaju samo one koje su relevantne za prethodno definisane oblasti i zadatke. Svaki sledeći put u sličnoj situaciji, možemo postaviti svoju jelkicu obaveza.

Pored ovoga, postoji još nekoliko pristupa koje možemo primeniti: 

– Hitno vs. bitno

Postavljanjem zadataka u ovu matricu, lako uočavamo da je zapravo mali broj zadataka istovremeno i hitan i bitan. U četiri polja treba da rasporedimo A – goruće, ono što ne može da se planira, B – ono što kompanija zahteva od mene, C – zadaci u kojima treba da drugima pružimo neku pomoć i D –  zadaci koji nisu direktno naša odgovornost. Većina zadataka koje izvršavamo pripada grupi B.

– Paretov princip

Drugi naziv ovog principa je 80 : 20 i odnosi se na to da većinu rezultata (80%) dobijamo kroz svega 20% aktivnosti i zadataka. Ovaj princip je preporučljivo koristiti za zadatke tipa B – one za koje smo odgovorni i za koje se od nas očekuje da ih uradimo; kako bismo ih uradili zadovoljavajućem kvalitetu. Pokušajte da ovaj pristup primenite u periodu dana kada smatrate da ste najproduktivniji u trajanju od 1h30 do 3h.

– Pomodoro tehnika

Za efikasnu upotrebu vremena, predlažemo da pokušate sa Pomodoro tehnikom u okviru koje je vreme podeljeno na blokove: one od 20 ili 30 minuta u okviru kojih radimo i kraće pauze koje su između njih. Zbog prilagodljivosti, ova tehnika može da se usvoji i kao princip za upravljanje vremenom i van posla i može se koristiti tokom celog dana, za različite zadatke i obaveze. 

– Kratkoročno i dugoročno planiranje 

Iako može zvučati jednostavno, planiranje zahteva promišljanje o prioritetima, rezultatima i upravljanje vremenom. Kada su ciljevi dobro raspoređeni i uvremenjeni, veća je verovatnoća da ćemo ih ostvariti. Pokušajte da pred sebe postavite prioritete i ciljeve za narednih godinu, predstojeće tromesećje, mesec dana, nedelju i dan. 

Kako nam ovi alati sada mogu poslužiti pri kreativnim procesima? Radom na poboljšanju fokusa i boljiem raspoređivanju prioriteta i obaveza, ostavljamo sebi više vremena za kreativan rad. Kreativni procesi se odvijaju na podsvesnom nivou, u trenucima kada nemamo pristup drugim izvorima informacija. Zbog toga je važno da oslobodimo vreme da jednostavno ne radimo ništa i da svojim kreativnim kapacitetima dopustimo da se razvijaju u tim trenucima.

The post Zašto je struktura važna za kreativne procese? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Radionicu komunikacijskih i prezentacijskih veština je vodio Relja Dereta, alumnista i dugogodišnji edukativni saradnik.

Kroz dinamično stukturiran način rada i mnogo interaktivnih vežbi i aktivnosti ostvarili smo glavni cilj radionice , a to je upravo upoznavanje sa osnovnim principima razvoja komunikacijskih i prezentacijskih veština kao i  osvešćivanje i unapređivanje  ključnih aspekata komunikacije svakoga od nas. 

U nastavku ćemo podeliti sa vama nekoliko zaključaka sa radionice za koje smatramo da vam mogu biti od koristi:

– Priprema, priprema, priprema!
Iako smo sigurni u svoju moć improvizacije i čini nam se da je javno prezentovanje nešto što nam prija i prirodno leži, svejedno je vrlo važno da posvetimo  vreme za pripremu kako bismo bili sigurni u svoje izlaganje i kako bismo izbegli  mogućnost da na kraju ne prenesemo ono što smo želeli.

– Uvek imajte u vidu publiku ili osobu koja je preko puta vas.
Koje je njeno predznanje o temi o kojoj govorite? Da li je trenutak vašeg govora trenutak u kom je publika spremna da čuje i primi nove informacije? Ovo su pitanja na koja bi bilo dobro odgovoriti tokom pripreme za javni nastup 

–  Koji je cilj  komunikacije?

Važno je da odredimo šta želimo da postignemo. Da li  želimo nekoga da zainteresujemo za temu o kojoj govorimo? Da li želimo da čujemo šta druga osoba ima da kaže ili jednostavno želimo da vežbamo svoj javni nastup? 

– Udah – izdah

Važno je da vodimo računa o disanju i pauzama prilikom govora. Tišinu možemo vežbati i u svakodnevnim situacijama, zatražiti feedback od ljudi iz našeg okruženja, ili možemo snimati svoja izlaganja ili govor i zatim ga preslušavati u cilju što boljeg prezentovanja.

Radujemo se novim znanjima i radionicama u okviru programa i radoznalo ćemo tražiti prilike da primenimo i vežbamo ono što smo do sada naučili.

The post Vežbanjem tišine, učimo da komuniciramo bolje appeared first on Kreativno mentorstvo.

Krajem decembra, održana je Networking radionica koju je vodio Relja Dereta, trener komunikacijskih veština, alumnista i dugogodišnji saradnik programa „Kreativno mentorstvo“. Cilj radionice bio je da se mentiji osnaže u neposrednoj komunikaciji i da prepoznaju mogućnosti i prednosti onlajn susreta.

Šta nas sprečava da se upustimo u umrežavanje sa drugima?

Prilika u kojoj je potrebno da se po prvi put direktno obratimo nekome, mnogima od nas izaziva negativne emocije ili dovodi do oklevanja i preispitivanja: Da li smetam? Da li prekidam komunikaciju koja je već uspostavljena sa drugim sagovornikom? Da li je moj nastup previše invazivan? ili nas možda koči pretpostavka o mogućoj reakciji na naše započinjanje razgovora? Iako možemo strpljivo da čekamo trenutak koji procenimo kao pravi, treba da imamo u vidu da je svaka prilika da započnemo komunikaciju sa nekim, ujedno i prilika da pomerimo lične granice i da sami mnogo dobijemo iz te razmene. Ovo je važno da znamo, jer iako okruženje i interakcija nisu isti prilikom onlajn sastanaka, nama se mogu javiti ista pitanja i nesigurnosti koje treba da otklonimo.

U razgovoru sa Reljom, spomenuli smo nekoliko metoda koje mogu biti korisne u uspostavljanju prostora za prijatnu i otvorenu razmenu: 

– Predstavljanje sebe na manje konvencionalan način

Kada smo u prilici da se po prvi put predstavimo, treba da imamo u vidu da iako smo verovatno mnogo puta ponovili čime se bavimo ili koja nam je pozicija ili zaduženje u timu, za osobu sa druge strane su te informacije nove. To nam otvara prostor da o sebi govorimo na kreativniji način i umesto da se predstavimo kao režiser ili fotografkinja, možemo reći da pronalazimo kreativne načine da ispričamo uzbudljivu priču kroz film ili da svojim radom trajno čuvamo trenutke. Pored toga što ovo može biti dobra vežba za kreativnost i promenu vizure na naš posao, vrlo je verovatno da će ovakvo predstavljenje drugoj strani biti mnogo upečatljivije od onog ustaljenog. 

– Deljenje manjih detalja iz svakodnevnog života

Drugi „trik” kojim se možemo poslužiti u postavljanju pozitivne note jeste da na početku sastanka ili konverzacije izdvojimo mali detalj iz svakodnevnog života, koji može pomoći sagovorniku/ci da se poveže sa nama, jer deli neko slično iskustvo. Na primer, na pitanja: Kako je? ili Šta ima novo? Možemo odgovoriti anegdotom ili spomenuti neki novi hobi.

– Osvrt na projekte i ljude sa kojima radimo

Još jedan od načina da se bolje povežemo, jeste da podelimo i  ukratko opišemo na čemu radimo, na primer na šta je neki projekat fokusiran, koja mu je ciljna publika ili da li radimo sa mladima, ili je naš rad okrenut zajednici. Ovako pružamo priliku za postavljanje dodatnih pitanja ili pronalaženje sličnosti koje mogu produbiti razmenu.

– Otkrivajmo zajedno šta možemo da ponudimo i u čemu nam je potrebna pomoć

Razgovorom o tome u čemu smo dobri ili za šta osećamo da možemo drugima da pružimo podršku, stvaramo piliku za potencijalnu saradnju, prijateljstvo ili nove perspektive. Ovaj efekat će biti još veći ukoliko se dotaknemo i segmenata koji nam predstavljaju izazov i oko kojih nam je potrebna pomoć – na taj način i sagovorniku/ci pružamo priliku da nam pomoć ponudi, ali i da sam/a osvesti šta je ono u čemu bi pomoć bila značajna ili šta oni sami mogu da ponude. 

Međutim, moguće je da i pored naše dobre volje i truda na početku ne vidimo priliku za zajedničku saradnju, to nije razlog za odustajanje, već prilika za razmenu iskustava i perspektiva. 

Na kraju, iako onlajn komunikacija može biti iscrpljujuća i izazovna, mada veoma efikasna, vrlo je važno da ne izgubimo iz vida faktore koje je Relja posebno istakao: “Onlajn komunikacija može da skrati određene korake i poštedi nas potencijalne neprijatnosti pri prvom susretu. Sve je ovo deo šireg procesa koji treba da nas pripremi bolje za susrete koji nam predstoje i da koraci koje sada učinimo, bez obzira na ograničenost, mogu napraviti veliku razliku i susrete uživo učiniti bliskijima i prijatnijima, kada do njih dođe”.

The post Deljenjem izazova pred nama, lakše se povezujemo appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom 27. i 28. novembra, mentiji i mentori aktuelne generacije, prisustvovali su prvom, zajedničkom treningu. Tokom dva dana trajanja programa učesnici su se prvo upoznali kroz razmenu i vođenje od strane Pamele von Sabljar, dugogodišnje partnerke programa, a potom je usledila kratka prezentacija Dragane Jevtić, direktorke „Kreativnog mentorstva” koja je predstavila program. Nedelja je bila posvećena prvim pitanjima u vezi sa programom, prepoznavanju šta mentorski program jeste ili nije, uz podršku Daše Spasojević, menadžerke Mreže mentora „Kreativnog mentorstva” i Pamele von Sabljar. Na kraju, učesnici su imali priliku i da se povežu sa alumnistima programa i čuju njihova iskustva.

U ovom tekstu, podelićemo sa vama najvažnije segemente, alate i preporuke o kojima smo govorili, a koji vam mogu pomoći u metorskom radu.  

Kroz učenje rastemo

Radionica povezivanja mentora i mentija odvijala se kroz stalnu razmenu iskustava, postavljanja pitanja i preispitivanja. Na taj način stvoren je prostor bezbedan za otvaranje, neophodan za uspostavjanje poverenja u mentorskom odnosu. 

Da bismo shvatili šta mi očekujemo od mentorskog odnosa, Pamela je postavila tri važna pitanja: 

• Šta za mene znači reč mentorstvo? Kakvo je moje iskustvo sa mentorstvom do sada?

Šta znači biti mentor, šta znači biti menti i šta za nas znači taj odnos? Kakve emocije i asocijacije za mene budi reč mentorstvo? Vrlo često, povezivana je sa učenjem, rastom, razmenom i poverenjem. Takođe je opisivana kao uspostavljanje prostora za učenje, u kome možemo da pogrešimo, a da ne doživimo osudu, te da  je važno da svoje neuspehe i izazove prepoznamo kao prilike za učenje.

Pamela nas je podstakla da uvek osluškujemo telo, preispitujemo osećaje koje situacije bude u nama i promišljamo da li u mentorskom odnosu predstavljamo sebe u realnom svetlu.

• Izazivajmo sebe

Da bismo ostvarili rast i napredak u okviru mentorskog odnosa, važno je da testiramo izlazak iz zone komfora. Iako ona sama po sebi nije loša, upoznavanjem sa osećajem koji nosi kretanje u zoni učenja i njegovim prihvatanjem, mi zonu komfora proširujemo. Ovaj postupak je vrlo važan za obe uključene strane – produbljivanjem odnosa kroz zajedničko učenje i proširivanje granica, ostvaruje se čvrća veza između mentora i mentija, a mogućnosti za rešavanje kompleksnih izazova su veće. 

• Prepoznavanje modela vođenja razgovora

U zavisnosti od tema i spektra reakcija tokom komunikacije, možemo izdvojiti četiri nivoa vođenja razgovora: drama, gde se fokus stavlja na to ko je pogrešio, situacija, koja je okrenuta traženju brzog i efikasnog rešenja, izbor, u okviru koga biramo ko mi želimo da budemo i kako želimo da se povežemo sa situacijom ili mogućnost, gde svaku situaciju posmatramo kao priliku za učenje i transformaciju. 

Primenjivanjem ovog pristupa na svakodnevnom nivou, u različitim odnosima, navikavamo se da biramo svoje reakcije i razvijamo empatiju kao i mogućnost da prepoznamo na kom nivou se kreće naš sagovornik/ca i kako da razliku, ukoliko postoji, premostimo.

• Kakav je moj odnos prema feedback-u? Šta osećam kada pomislim na feedback?

Iako može imati negatinvu konotaciju i pokazati se kao loše iskustvo, značajno je da feedback posmatrmo kao priliku za učenje, a  ne kao osuđujuću kritiku. Promišljanjem našeg odnosa prema povratnoj informaciji, možemo ga promeniti i iskoristiti za lični napredak: Šta ako feedback doživimo kao poklon kome sami dodeljujemo namenu? Šta ako odaberemo da ga koristimo za svoj rast? Vrlo je važno da znamo da i ovde veliku ulogu imaju pristup i reakcija koje biramo i da povratna informacija koju dobijamo ne umanjuje značenje onoga što radimo ili govorimo.

Preporučljivo je da povrtanu informaciju komuniciramo sendvič metodom, kako bismo povećali mogućnost da na efikasan način prenesemo svoje komentare i da oni ne budu shvaćeni kao kritika. 

Kako funkcioniše ekosistem mentorskog odnosa?

Nedeljno prepodne osmišljeno je tako da mentori uz asistenciju Daše Spasojević steknu prvo opštu sliku o tome šta mentorski odnos jeste, šta on nije, a zatim i da čuju iskustva i savete alumni mentora. 

Kako se u središtu programa „Kreativno mentorstvo” nalazi menti i njegove potrebe, njemu se i savetuje da vodi odnos, predlaže mentorske sastanke i smišlja njihove teme. Mentorova uloga je da sasluša mentija, podstakne ga na razmišljanje i pomogne mu da ostane fokusiran. Mentor nije terapeut. Njegova uloga je konstruktivna i predstavlja čuvara odnosa koji je izgradio sa mentijem. Mentor ne treba da nudi gotova rešenja niti da nameće svoje mišljenje. Zajedno sa mentijem, on razmišlja o krajnjem cilju i pre svega dobro definiše očekivanja na samom početku zajedničkog rada. 

Elemente koji su uključeni u mentorski odnos možemo predstaviti simbolički, kroz ekosistem koji čine mentor, menti, mentijev cilj i okruženje. Njihova promenljivost i isprepletanost čine i sam odnos promenljivim. Promene u okruženju mogu dovesti i to izmena u cilju, što se zatim može odraziti i na odnos i komunikaciju između mentija i mentora. 

Ukoliko nismo sigurni kako da se što bolje orijentišemo u odnosu sa mentijem, i na koji način se iskustvo mentorstva prožima sa nama, možemo sebi postaviti sledeća pitanja: 

• Šta donosim u mentorski odnos iz mog unutrašnjeg sveta?

Najčešći odgovor bilo bi znanje i podrška, ali ne treba zaboraviti da se oni javljaju u različitim formama. Koja neformalna ili životna znanja donosimo? Na koje načine mogu da izrazim podršku za mentija, možda kroz feedback ili nekako drugačije?

• Zašto dolazim u odnos i šta ću uzeti iz tog odnosa?

Sve što smatrate da vam može biti korisno, a što može da vam pruži menti, jeste ono što iz odnosa uzimate. Različite oblasti, profesije, godine i okruženja mentija mogu doprineti vašem ličnom razvoju i usvajanju novih perspektiva.

• Šta donosim u mentijev unutrašnji svet?

To mogu biti različite vrednosti ili pozitivne promene poput ohrabrenja, osnaživanja, oslonca ili uvidi u procese.

• Šta ja kao mentor donosim u način komunikacije sa mentijem?

Koje komunikacijske veštine koje imam, mogu koristiti mentiju? Obezbeđivanje dijaloga poverenja, iskrenosti i konkretnosti može pomoći mentiju u njegovom radu i ohrabriti ga na putu učenja. 

Ipak, da bismo izbegli deljenje stvari ili doticanje tema koje nam ne prijaju, vrlo je važno da se na samom početku definišu pravila komunikacije, eliminišu pretpostavke i mogući nesporazumi. 

• Šta donosim u odnosu na mentijev cilj ?

Zahavljujući iskustvu koje mentor ima, sa mentijem može podeliti svoje matode i različite načine da se dođe do cilja, operativne stvari u ostvarenju cilja ili kako da se cilj približi realnosti, ukoliko se ispostavi kao previše ambiciozan. 

Sva ova pitanja mogu se koristiti i kasnije, tokom rada sa mentijem. Pored njih, mentori na raspolaganju imaju i mentorske alate, koji služe kao podrška tokom mentorskih sastanaka i obezbeđuju efektnu komunikaciju kroz aktivno slušanje, otvaranje diskusije na putu ostvarenja mentijevog cilja.

Mentori VI ciklusa, imali su priliku da se povežu i sa mentorima iz ranijih ciklusa. Alumnisti su podelili svoja iskustva u radu sa mentijima, odgovore na izazove na koje su naišli, poput promene cilja ili interesovanja kod mentija.

Jedan od važnijih zadataka u mentorskom radu istakla je Nana Radenković, objasnivši da je od velike koristi za zajednički rad na mentijevom projektu, da se prepozna šta je realno kada se govori o ciljevima. Pored toga, potrebno je da mentor pomogne mentiju da razdvoji lični, od cilja organizacije čiji je deo. Ipak, treba imati u vidu da promena strukture inicijalno definisane zamisli ne znači neuspeh, jer je napredak kroz program sam po sebi cilj. Isto tako, uspešnost projekta ne reflektuje uspešnost mentorskog odnosa. 

Tokom nedeljnog popodneva, mentiji su uz Pamelu von Sabljar govorili o dilemama i strahovima u vezi sa mentorskim odnosom. Kako bi imali jasniju sliku šta im može pomoći u radu, kao i šta ih koči, učesnici su izdvojili vreme da promisle šta ih inspiriše, a šta ih trigeruje i izaziva burne reakcije. Ovaj postupak je bio vrlo važan za njih kako bi prepoznali da se i stvari koje im prijaju, ali i one koje su manje prijatne, zapravo već nalaze u njima. Posle toga, mogu da ih raslože i analiziraju, ali i nauče zašto im bude određena osećanja i kako da to iskoriste za svoj napredak. 

Kao okosnica Kick-off-a, istaknut je značaj predstaviti se bez preterivanja, ostaviti sebi prostora za ranjivost, promišljanje i davanje prilike mentoru da bude tu za nas, da nas razume i pogura kada je to potrebno, posebno ako nam se javlja određeni otpor. Važno je da budemo u trenutku i da preispitujemo svoje utiske. 

Slogan „Kreativnog mentorstva”, prenosi vrednosti programa i takođe ističe važnost komunikacije između dvoje pojedinaca, a koja postoji i u mentorskom odnosu: Razgovor po razgovor menjamo društvo nabolje. Razmenom energije i saosećanja kroz dijalog, stvara se okruženje za učenje, prostor u kome dolazi do ostvarivanja potencijala. 

The post U okviru mentorskog odnosa zajedničkim snagama pretvaramo snove u stvarnost! appeared first on Kreativno mentorstvo.

U sredu, 13. oktobra 2021, učesnici i učesnice VI ciklusa programa „Kreativno mentorstvo”  imali su priliku da se upoznaju i isprate prvu radionicu. Uz vođenje Marine Delić,  rukovoditeljke Sektora za trening i razvoj Gi Group, glavnog edukativnog partnera, mentiji i mentijke su kroz tri sprinta mapirali ključne izazove i ciljeve na kojima će raditi tokom programa. 

Polazeći od šire slike, učesnici su primenjivali različite pristupe kako bi skicirali elemente važne za rad. 

• Koji su dokazi za uspeh?

Prvi zadatak koji se našao pred učesnicima i učesnicama bio je da odgovaranjem na niz pitanja pokušaju da vizualizuju rezultat do koga bi došli u scenariju gde su sve okolnosti u kojima rade, u periodu od 2 do 5 godina, povoljne. Koji su opipljivi rezultati koje smo ostvarili u ovakvom, pozitivnom scenariju? Koje dokaze bismo mogli,a koje bismo snimili kamerom? Ovako možemo da sagledamo šta je ono čemu težimo dugoročno i utvrditi osnovu za naredne korake u postavljanju ciljeva. 

• U čemu treba da budem uspešan/a?

Posle vizualizacije rezultata, fokus je usmeren na definisanje zadataka koje je potrebno sprovesti da bismo došli do cilja. U zavisnosti od pravca u kojem žele da se kreću i ključnih oblasti, možemo koristiti pita grafikone (pie chart) gde svaki od truglova predstavlja jednu oblast (na primer upravljanje timovima ili networking) ili popisati sva pitanja na koja želimo da dobijemo odgovor ili možemo kombinovati ova dva principa. Definisanjem manjih koraka koje je potrebno da preduzmemo, lakše ćemo ih prilagoditi na putu dolaska do cilja i umanjiti mogućnost da u nekom trenutku izgubimo fokus ili da nas potencijalna promena fokusa u toku rada zbuni. 

• Kako da rasporedim svoje aktivnosti na efikasan način?

U toku trećeg sprinta Marina je učesnike i učesnice upoznala sa Paretovim principom, prema kome 20% aktivnosti doprinosi da ostvarimo 80% cilja. Primenom ovog principa prioritizacije elemenata definisanih u prethodnoj etapi, možemo lakše prepoznati koje su to aktivnosti koje daju najveću vrednost našem radu u narednih godinu dana. Na primer, ukoliko smo u prethodnom sprintu sastavljali pie chart, u centar kruga možemo postaviti broj 1, a na kružnici 10, korišćenjem sistem bodovanja brojevima između 2 i 9, treba da procenimo koliko smo jaki u definisanim oblastima.  Kao jedan od alata možemo koristiti i SMART princip, kako bismo se što bolje usmerili, a cilj postao konkretan, merljiv i uvremenjen. SMART ciljeve možemo definisati kombinovanjem Šta/sada želim da budem i pitanja koja su stavili na listu u drugom delu procesa. 

Proces kroz koji su prošli učesnici i učesnice, poslužiće im da finalno definišu svoje potrebe i izazove na koje žele da odgovore tokom programa, a na osnovu kojih će tim „Kreativnog mentorstva” potražiti odgovarajuće mentore i mentorke.

The post Uverenje da radim pravu stvar appeared first on Kreativno mentorstvo.

Kao rezultat, izabrano je 25 mentija i mentijki ovog ciklusa programa, koji će tokom godinu dana sa mentorom raditi na svom ličnom i profesionalnom razvoju, kroz razmenu usavršavati svoje veštine, znanja, projekte i potencijale. 

Bio je težak i kompleksan zadatak izabrati konačan broj od 25 učesnika i učesnica, posebno imajući u vidu da su ove godine prijave stizale i iz regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska), a broj kvalitetnih kandidata i kandidatkinja čiji su motivacija, potencijali i kvalitet projekata na kojima rade na izuzetno visokom nivou, bio mnogo veći.

Članovi komisije su ove godine, uz tim „Kreativnog mentorstva” koji čine : Dragana Jevtić, Jelena Mihajlov, Tatjana Nikolić i Višnja Kisić, bili i neki od alumnista i saradnika Nikola Andonov, arhitekta MADA studija, Tijana Vuković, CEO/CCO u Ubuntu Digital, Jelena Knežević, izvršna direktorka „Bitef” festivala, Ivana Jovanović Arsić, predsednica udruženja „Kulturis”, Ana Pejović, menadžerka u kulturi, Tatjana Obradović Tošić, preduzetnica, trenerica, mentorka i konsultantkinja i Dragana Tomić Pilipović, osnivačica i izvršna direktorka Centra za društveno odgovorno preduzetništvo – CDOP.

Među 25 mentija i mentijki VI ciklusa programa koji će se realizovati 2021/2022. godine, nalaze se:

Kristina Janković Obućina, Izvršna menadžerka, Srpska asocijacija industrije video igara SGA, Beograd, Srbija

Marija Kojić, Dizajnerka/Koordinatorka proizvodnje, Udruženje – Centar za razvoj participativnog obrazovanja, Projekat Andramolje, Beograd, Srbija

Dženana Pindžo-Mekić, Stručna saradnica/ Samostalna slikarka, KIJU „Porodično savetovalište”, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Kaća Dimitrijević, Koordinatorka/Menadžerka, AKC „Gnezdo“ / UG „Fakiri sa juga“, Kruševac, Srbija

Vana FIlipovski, Programska menadžerka, Hartefakt fond, Beograd, Srbija

Ana Franjčević, Tvorkinja i predsednica, Net.Teatar, Kruševo, Bosna i Hercegovina

Mila Medin, Izvršna direktorica, DOO MM Digital / NVO Društvo za kulturni razvoj „Bauo”, Petrovac na moru, Crna Gora

Aleksandar Lipovan, Menadžer međunarodne saradnje, Centar za likovnu i primenjenu umetnost „Terra”, Kikinda, Srbija

Tijana Kostić, Arhitekta i dizajner/suosnivačica, Arhitekstonski i dizajn studio Focal DOO, Beograd, Srbija

Sanja Ćopić, Employee experience manager / Osnivačica, Eyesee / Ćopiranje, Beograd, Srbija

Jovana Jankov, Autorka i menadžerka projekata, Pančevox – omladinski podcast o kulturi i aktivizmu u Pančevu, Pančevo, Srbija

Jovana Simovski, Osnivačica, fotografkinja, kreativna direktorka, Fresh Splash foto studio, Beograd, Srbija

Vanja Nikolić, Vlasnica – osnivačica preduzetničke agencije, Studio za umetničko stvaralaštvo „Vanja tačka”, Beograd, Srbija

Ivana Damnjanović, Menadžerka, Timočki omladinski centar / „Prostor za Pomak“, Zaječar, Srbija

Džemal Hurić, Predsednik udruženja, Udruženje za očuvanje tradicije i razvoj kultruno-umetničkog stvaralaštva „BAŠLIJA”, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Ljiljana Radošević, Istraživačica/kustoskinja/edukatorka, Street Art Belgrade, Beograd, Srbija

Tamara Pavlović, Direktorka, Fondacija „Neozoik”, Beograd, Srbija

Ana Miladinović, Osnivačica/Predsednica, Udruženje „Znanje pod lupom”, Beograd, Srbija

Kristina Armuš, Menadžerka za događaje i društvene mreže, Kombank Dvorana/MCF MegaCom Film, Beograd, Srbija

Nataša Kraljević, Savetnica za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju / Predavačica / Predsednica, Univerzitet Mediteran / Fakultet vizuelnih umjetnosti na Univerzitetu Mediteran / ITI centar za Crnu Goru, Podgorica, Crna Gora

Marija Džoganović, Dekanka i vanredna profesorka, Uiverzitet Mediteran / Fakultet vizuelnih umjetnosti, Podgorica, Crna Gora

Milena Milošević Micić, Istoričarka umetnosti, muzejska savetnica, Zavičajni muzej Knjaževac / Balkan Museum Network / Balkan Museum Access Group, Knjaževac, Srbija

Maja Stojić, Studentkinja / Članica, Fakultet za medije i komunikacije (Digitalne umetnosti, usmerenje Film) / Fotoklub Split, Kino klub Split, Sinj, Hrvatska 

Aleksandra Takač, Predsednica, Pedagoško-edukativni kulturni centar „EdukKO centar”, Bor, Srbija

Dragana Đorđević, Vlasnica, „Old Granny’s Home”, Seča Reka, Kosjerić, Srbija

Zahvaljujemo se svim kandidatima na poslatim prijavama i na izdvojenom vremenu za intervjue, kao i svima koji su nas podržali u širenju informacije o konkursu i našem programu.

Posebno se zahvaljujemo pokroviteljima i partnerima projekta bez kojih ne bismo bili u mogućnosti da ovaj program realizujemo.

The post Odabrani su učesnici i učesnice VI ciklusa programa „Kreativno mentorstvo” appeared first on Kreativno mentorstvo.