Seminar se sastojao od četiri dela, gde su u prvom delu učesnici predstavili projekte koje su razvili sa svojim timovima i mentorima, drugi je bio posvećen predavanju o novim metodama (re)evaluacije projekata, o čemu nam je govorio Ilija Pujić; u okviru trećeg dela, Tanja Miletić-Oručević  podelila je svoje iskustvo pri kandidaturi Mostara za Evropsku prestonicu kulture i vodila diskusiju na ovu temu, dok je poslednji deo bio virtuelna poseta Partizanskom groblju u Mostaru, uz naraciju Ronalda Panze.

U prvom delu seminara prisustvovali smo prezentaciji ne samo sjajnih ideja koje imaju za cilj povezivanje mladih iz regiona, već i rezultata zajedničkog rada. Iako je prilagođavanje projekata onlajn formatu u potpunosti bio korak koji je drastično promenio mnoge stvari, timovi su se uspešno prilagodili i na kraju ostvarili raznovrsne projekte – od kratkih dokumentarnih filmova, pokretanja Instagram naloga za učenje jezika i eksperimentalnih umetničkih filmova do recitovanja iste pesme na tri jezika i virtuelnih obilazaka gradova. Čini se da su svi projekti bili tek početak regionalne mreže mladih, ambicioznih ljudi, spremnih da prenesu znanje, iskustvo i vrednosti mentorstva koje su stekli tokom ovog projekta.

Ubrzo nakon ovih brojnih ideja i rezultata napornog rada, Ilija Pujić, omladinski kulturni radnik i glumac sa bogatim iskustvom u projektima koji koriste pozorište kao sredstvo za prevazilaženje podela u zajednicama održao je predavanje o novim metodama (re)evaluacije projekata. Predavanje je ponudilo nove, različite prespektive na faktore koji mogu uticati na jedan projekat – sa socijalnog, ekološkog ili bilo kog drugog aspekta, u zavisnosti od konteksta i opšteg stanja u društvu ili zajednici. Koristeći vrlo detaljnu i sistematičnu tabelu za prikaz svih kategorija i ilustraciju sistema, Ilija je dao nadahnjujući uvid u to kako se kultura i kulturni projekti mogu efikasno koristiti u različitim sredinama i kontekstu, čak i kada se suočavaju sa velikim izazovima.

Posle ovog izlaganja, Tanja Oručević Miletić, poznata bosanska pozorišna reditiljka, podelila je svoje iskustvo korišćenja pozorišta kao alata za povezivanje u podeljenim zajednicama, prevazilaženje predrasuda i pronalaženje zdravijih odnosa među ljudima. Tema koje se Tanja takođe dotakla bilo je i učešće u timu koji radi na aplikaciji za grad Mostar kao Evropsku prestonicu kulture i svi izazovi koje je ona donela, ali i zašto je taj projekat toliko važan mostarskoj zajednici kako bi se prevazišla neka nerešena pitanja i dugotrajna pristrasnost.

Poslednji deo ovog seminara činila je virtuelna šetnja partizanskim spomen-grobljem u Mostaru čiji je narator Ronald Panza, pozorišni producent i dramski pisac, i jedan od mentora. Na ovaj kreativan način Ronald je sa nama podelio priču iza ovog spomenika, arhitektonskog remek-dela arhitekte Bogdana Bogdanovića. Šetnja kroz spomenik i slušanje umirujućeg glasa naratora, bio je savršen završetak ovog projekta. Započeli smo ga uživo, posećujući različita, kulturno važna mesta u Beogradu, a sada smo na kraju virtuelno ponovo šetali zajedno i otkrivali nove lokacije u Mostaru. Celu virtuelnu turu možete pogledati OVDE. 

Na kraju, možemo reći da je projekat uspešno završen. Dugi meseci promena, prilagođavanja i napornog rada su se isplatili i saradnja mladih iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije dala nam je konkretne i vredne rezultate u različitim oblicima; svojevrsno nasleđe koje svedoči kako se uz kreativnost i otvorenost može ići daleko, čak i u najizazovnijim vremenima. Mogu nam pomoći i da ih lakše prebrodimo.

The post Projekat regionalne saradnje: Završni onlajn seminar u Mostaru appeared first on Kreativno mentorstvo.

Regionalni projekat „Transforming Region One Conversation at A Time – Inspiring Youth Cooperation“ obeležio je ovu godinu za nas i sada, skoro godinu dana od prvih aktivnosti, došao je do kraja. Drago nam je što možemo da kažemo da se uloženi trud isplatio i da je projekat uspešno završen.

Takođe je vrlo važno da napomenemo i da su svi timovi uložili mnogo energije i da su u ovom periodu dali sve od sebe da se prilagode i prihvate sve promene koje su se dogodile. Posebno je bila zahtevna promena perspektive i koncepta projekata zbog nemogućnosti da se sastaju i sarađuju neposredno, ali je njihova saradnja i pored toga bila uspešna i pokrenula je novu mrežu mladih ljudi spremnih da kroz kulturu promene region, umetnost i zagovaraju široke stavove. Njihovi projekti su sada spremni za deljenje i da zažive u onlajn svetu.

Zahvaljujemo se našim partnerima iz fondacije Rruga me pisha iz Albanije i OKC Abrašević iz Bosne i Hercegovine na podršci i kolegijalnosti tokom celog projekta, kao i Regionalnoj kancelariji  za saradnju mladih – RYCO na podršci.

Dok ne budemo u prilici da se sastanemo uživo i ojačamo odnose nastale u okviru ove saradnje, uživajmo u projektima koje su osmislili i sproveli učesnici projekta

1. Shle – YouTube kanal posvećen učenju osnovnih elemenata albanskog i srpskog / bosanskog jezika, primenjivih u svakodnevnom kontekstu.

[/vc_column_text]

The post POGLEDAJTE KAKO IZGLEDAJU ZAVRŠNI PROJEKTI UČESNIKA appeared first on Kreativno mentorstvo.

U cilju podsticanja razmene iskustava zajedničkog učenja, učesnici su grupisani u tročlane timove. Svaki tim je imao po jednog člana iz Albanije, jednog iz Bosne i Hercegovine i jednog iz Srbije i mentora iz jedne od ovih zemalja.

Nakon formiranja timova, učesnici su se sastajali sa svojim mentorima onlajn, definisali svoje projektne ideje, sproveli u delo i na kraju podelili rezultate tog rada.

Na ovoj stranici želimo da vam predstavimo sve projektne ideje prezentovane u okviru onlajn seminara organizovanog od strane naših partnera iz Bosne i Hercegovine, OKC „Abrašević“. Timovi su tom prilikom predstavili metode koje su koristili, krajnje rezultate svog rada ili predviđanja o tome kako će projekti izgledati kada budu bili završeni.

1. ShLe

Naziv projekta izveden je od početnih slova u imenima gradova  u Albaniji i Srbiji: Skadar (alb.Shkodra) i Leskovac. Članovi ovog tima (Ana, Kristijan i Luka) želeli su da omoguće lakše razumevanje ljudima koji ne govore albanski ili srpski / bosanski jezik i da im obezbede prostor za učenje jezika. Na YouTube kanalu napravljenom u ovu svrhu, dostupne su lekcije osnovnog nivoa za albanski / bosanski / srpski jezik, a pokrenut je i Instagram profil sa objavama koje imaju za cilj da predstave zanimljiva mesta i priče o kulturi Albanije, Bosne i Srbije. Pri odabiru sadržaja, tim je odlučio da pokuša da pronađe zajednički ugao i da na fotografije prikazuju najposećenija turistička mesta u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji ili da predstave najreprezentativnije sportske discipline, narodne nošnje i najznačajniji sadržaj u lokalnim medijima itd.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

2. Balkan Youth Travel

Ovo je još jedan projekat koji za cilj ima bolje povezivanje regiona kroz upoznavanje priordnih lepota i turizam. Tim koji čine Kristina, Katarina i Robert odlučio je da napravi sajt i Facebook stranicu sa ciljom promocije lepote Balkana, kulture regiona i inspirisali mlade sa Balkana da više putuju po regionu i na taj način se povežu dublje. Tim takođe radi na kratkom videu o svakoj od zemalja, kako bi ih dodatno promovisao.

Sve novine, aktivnosti i planovi, planirano je da se dele na zvaničnoj Instagram stranici projekta.

3.StruggleVithTheInfamousEveridaiLife

Dragana, Ensar i Ersa čine tim kreativaca, aktivnih u različitim domenima – filmu, vizuelnim umetnostima poput slikanja i crtanja i muzici. Njih je rad na regionalnom kulturnom projektu inspirisao da zajedno stvaraju i istraže eksperimentalnu formu umetnosti. Odlučili su da iskustvo krize tokom trenutne pandemije povežu sa drugim situacijama u kojima su ljudi iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije bili izolovani i prolazili kroz svakodnevne izazove. Svoj rad su započeli istraživanjem o umetničkim događajima i dešavanjima u domenu filma, muzike i vizuelne umetnosti, nastalih u vremenima krize i kao odgovor na njih. I dok je svako od njih, Dragana u domenu filma, Ensar u domenu vizuelnih umetnosti i Ersa u domenu muzike, vršili manje, individualno istraživanje, uložili su zajednički rad i kreativnu energiju kako bi napravili kratki eksperimentalni film koji odražava njihova iskustva usled krize izazvane pandemijom virusa korona.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

4. „Čeznem da ti kažem“

Kristian, Mustafa i Ivona čine tim koji je odlučio da se fokusira na jezike – muzikalnost i tipografija albanskog, bosanskog i srpskog bili su im glavna inspiracija. Koristeći pesmu „Čeznem da ti kažem“ iz knjige „Gradinar“ Rabindranata Tagore i njen prevod na ove jezike, oni istražuju njihovu muzikalnost. Na vrlo neobičan način, koristeći pesmu kao polazište, poigrali su se jezičkim razlikama dok prenose istu poruku i emociju koje nosi  Tagorino delo, praćenim animiranim sekvencama.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

5. Priče o nasleđu

Susedne zemlje vrlo često pretrpe slične uticaje, imaju zajedničko nasleđe i to je posebno pristuno na Balkanu gde se sve prepliće. Međutim, jedinstvenost pojedinačnih pogleda na to nasleđe je nešto na šta se vredi fokusirati i predstavlja dobro sredstvo za povezivanje ljudi, čime su se inspirale koji Anđela, Algerta i Ljiljana pri realizaciji svog projekta. Njihov cilj je bio da se sazna više o tome kako ljudi između 18 i 30 godina vide nasleđe, šta prepoznaju kao svoje nasleđe, kao i da se te priče podele sa publikom. Ova inicijativa je otvorena za sve mlade ljude odgovarajućeg uzrasta, kako bismo mogli da se upoznamo, povežemo i dekonstruišemo predrasude.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

6. Uticaj pandemije COVID-19 na umetnost i umetnike

Učestvovanje u projektu kulturne saradnje tokom globalne pandemije koja je uticala na sve segmente našeg života, inspirisalo je tim čiji su članovi Kristina, Ivana i Džulian da kreiraju upitnik o iskustvu i svim uticajima koje je COVID-19 imao na umetnike u različitim oblastima. Da li su sve umetnosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji pogođene na isti način? Kako su se umetnost i umetnici prilagodili zahtevima „nove normalnosti“? Ovo su samo neka pitanja koja je obuhvatio projekat i istraživanje koje je sproveo tim.

Celu prezentaciju možete konsultovati OVDE.

7. Kultura zaboravljanja

Boris, Romina i Vanja čine još jedan tim koji je svoj rad usredsredio na značaj lokalnih mesta od istorijskog značaja i sećanja na njih koja izlaze van okvira koje nude zvanični podaci. Polazna tačka rada bila je njihova razmena unutar tima i zajednički zaključak da se u svakom od tri grada, Beogradu, Tirani i Mostaru, nalazi mnogo napuštenih mesta, nekada vitalnih za ove gradove, a koja su sada (gotovo) uništena i / ili zaboravljena. Koristeći video intervjue, oni evociraju ova mesta, odaju im počast i pozivaju ljude da se povežu kroz lične priče, vrlo slične čak i na različitim lokacijama na Balkanu.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

8. Kamen u betonu

Još jedan tim koji je inspirisan nasleđem čine Elsaida, Nives i Marko. Koristeći nasleđe kao okvir za svoju inspiraciju, njihov projekat se fokusira na određeni vremenski period i nasleđe stvoreno tokom tog perioda – brutalizam u arhitekturi.

Istražujući spomenike iz socijalističkog perioda u Jugoslaviji i Albaniji (1948-1991), njihov značaj u društvu i odnos prema njima danas, kao i njihovu budućnost, tim je snimio kratki dokumentarni film u kome intervjuišu pojedince aktivne u relevantnim oblastima- studente arhitekture, arhitekte sa iskustvom i kustose iz muzeja i kulturnih organizacija posvećenih ovom periodu u istoriji.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

9. VEČERAJMO ZAJEDNO – Kulturni okrugli sto

Jedinstveni projekat izneli su Nikola, Gojko i Elsamina koji su razmišljali o ulozi hrane na Balkanu. Uz sve razlike, elementi tradicije na Balkanu se stapaju i prepliću, posebno kad je u pitanju kulinarstvo, a istovremeno svaka strana ima različite poglede na njega. Ideja tima je da se snimi kratki dokumentarni film o ljudima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije koji rade u prehrambenoj industriji. Ideja je povezati se sa lokalnim zajednicama, pozvati druge da se pridruže i proširiti perspektivu susednih zemalja.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

10. Otkrivanje osmanskog kulturnog nasleđa

Još jedan projekat koji se fokusira na zajedničke geografske i kulturne simbole je projekat koji su osmislili Miljana, Hamid i Ana. Ali, njihov tim je odlučio da se usredsredi na prilično udaljeni vremenski period i njegove tragove u današnje vreme – Osmansko carstvo i njegovo kulturno nasleđe koje je i dalje vidljivo i dostupno. Stvarajući onlajn, interaktivnu mapu Beograda, Mostara i Tirane sa označenim lokacijama koje datiraju iz perioda vladavine Osmanskog carstva u regionu, pozivaju sve zainteresovane da prošetaju ovim gradovima i upoznaju nasleđe čiji su tragovi vidljivi u svakom od njih.

Celu prezentaciju možete pogledati OVDE.

The post Saznajte više o projektima timova appeared first on Kreativno mentorstvo.

U skladu sa tim, odlučili smo da ova radionica bude fokusirana na prezentacijske veštine u kontekstu onlajn komunikacije i mnogih sredstava za virtuelne događaje koje svi koristimo i koje su nam postale neophodne u svakodnevnom životu.

Naš trener za ovu priliku bio je Petar Kosovac, korporativni trener i trener sa globalnim poslovnim iskustvom, spoljni konsultant za Gi Group, a koji radi u kompaniji Hiperoptic Ltd, gde razvija lidere u Engleskoj i Srbiji.

Radionica je započela na uobičajen način – predstavljavljanjem svakog od učesnika. Ovo je bio odličan način da pokažemo svoje sposobnosti za prezentaciju u virtuelnom okruženju, tako da je Petar mogao da proceni kako biramo informacije, kako ih prioritizujemo; da se upozna sa karakteristikama našeg govora; koje reči koristimo, pravimo li pauze, koristimo li poštapalice (poput, uf, hm, tako isl.) i, posebno u onlajn kontekstu: da li obraćamo pažnju na osvetljenje, gledamo li u kameru ili ne.

Nakon uvodnog dela, Petar je sa nama podelio neke primere iz svog iskustva, objašnjavajući šta najbolje deluje u praksi. Na primer, mnoge stvari na koje smo navikli kada je u pitanju predstavljanje i javni nastup vrlo često nisu najbolje i njihovom primenom nećemo doći do odgovora koji želimo da dobijemo od publike. Da bismo zadržali pažnju naše publike, trebalo bi da joj odmah pružimo konkretne infomacije i sadržaj koji su im bliski. Vežbanjem umetnosti pripovedanja navikavamo se da odmah pređemo na stvar. Predstavljajući informacije i ideje kao dobro promišljene priče koje zvuče realno i skromno, veća je verovatnoća da ćemo motivisati  ljude da u njih ulažu ili ih podrže na bilo koji način. U suprotnom rizikujemo da izgubimo njihovu pažnju do trenutka kada stignemo do konkretnih informacija i tada, najverovatnije, nećemo postići svoj cilj bilo da je reč o dobijanju odobrenja od šefa ili dobijanju nepovratnih sredstava za naš projekat.

Jedna stvar na koju nam je Petar skrenuo pažnju jeste svest o tome kako naše okruženje tokom održavanja onlajn prezentacije može uticati na našu publiku. Da li sedimo u tihoj prostoriji, da li je ta prostorija dovoljno osvetljena, gledamo li u kameru, pokušavamo li da uspostavimo kontakt očima sa osobama iza ekrana ili gledamo sopstvenu sliku u uglu? Sve ovo su faktori na koje možemo uticati i koje treba da imamo u vidu prilikom ukljulenja na onlajn sastanke i događaje. .

Pored toga, nemogućnost da se lično sretnemo i vidimo sve mikro izraze i neverbalne elemente komunikacije, može učiniti da ih i previdimo, ali ovi elemnti su i dalje vrlo relevantni čak i u virtuelnoj ili video komunikaciji. Neverbalni elementi čine oko 70% komunikacije i ne treba zaboraviti da su u svim onlajn događajima i prezentacijama naša lica i ruke i dalje vidljivi i imaju važnu ulogu u izražavanju i ubeđivanju publike. Naš glas i prozodija su takođe vrlo važnii; treba da budemo svesni šta oni obuhvataju: brzina razgovora, ritam rečenice, ton, reči koje ističemo i da svi ovi elementi imaju uticaj na našu publiku i njihovu pažnju. Vrlo je moguće da, ukoliko smo pod pritiskom ili u žurbi, ne obraćamo pažnju na to da radije počinjemo da govorimo mnogo ubrzano, kada bi pre trebalo da se usredsredimo na zadržavanje ključnih informacija i preskočiti sve ono što nije neophodno da publika zna, i da na taj način sebi uštedimo vreme. Kako ne bismo izgubili fokus, trebalo bi da pokušamo da govorimo polako i pravimo pauze kako bismo sebi dali vremena da smislimo šta ćemo sledeće reći. Jedan od trikova kojim se možemo poslužiti jeste da svaki put kada nismo sigurni šta ćemo reći, popijemo gutljaj vode. To je sasvim prihvatljiv način da odvojite malo vremena i napravite pauzu bez neudobne tišine.

Na kraju, ali i ne manje važno, jeste poznavanje naše publike. Bez obzira na kontekst (uživo ili onlajn), ne bi trebalo da se ustručavamo da što bolje istražimo i prikupimo što više informacija, teme koje su im najzanimljivije, njihova iskustva ili vrednosti koje nam mogu pomoći da izgradimo priču sa kojom mogu de se identifikuju. Priprema je važan resurs koji bi trebalo da koristimo za što bolje postavljanje prezentacije.

Prezentovanje je izazov čak i u normalnim okolnostima – za samopouzdano izlaganje je potrebno mnogo vremena i prakse, ali ako želimo da napredujemo i postanemo dobri u tome, treba da počnemo od nečega. Upoznavanje sa elementima dobre prezentacije i različitim taktikama je dobar početak.

The post Projekat regionalne saradnje: kako da i u virtuelnom okruženju prezentujemo uspešno? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Za ovu priliku, Larisa Halilović, međunarodna stručnjakinja, govornica i savetnica za upravljanje, liderstvo i profesionalni razvoj, vodila je diskusiju sa učesnicima i inspirisala ih da se prisete svih dobrih i inspirativnih stvari koje nas raduju i motivišu nas.

Polazna tačka ove radionice bila je razmena o našim strastima, stvarima koje nas „greju“ i koje nam, kako kaže Larisa „vedre lica i čine da nam oči zasijaju“. Doticanjem ove delikatne teme na samom početku stvorilo je prijatnu atmosferu za dalji nastavak rada i razmenu. Ispoljavanjem da smo strastveni prema učenju, aktivizmu, prirodi ili filozofiji i politici pomoglo je i u prepoznavanju ljudi sličnih nama, pa su se učesnici osećali prijatnije  da razgovaraju o drugim, ličnim stvarima.

Sledeća tema o kojoj smo razgovarali bila je emocionalna inteligencija – jedna od stvari koju je Larisa posebno istakla kao važnu za sve koji sebe doživljavaju ili žele da budu vođe. Kako se radi o višedimenzionalnoj svesti o svojim emocijama, trigerima i reakcijama, kao i o emocijama, trigerima i reakcijama drugih ljudi, emocionalna inteligencija čini jednu od ključnih kompetencija za pronalaženje motivacije i zadržavanje čak i u najzahtjevnijim okolnostima. Kada jednom osvestimo zbog čega u određenim situacijama reagujemo na određeni način, možemo odvojiti vreme i distancirati se od situacije i odabrati ili čak izmeniti svoje reakcije – što može biti veština od presudnog značaja kada se suočavamo sa svakodnevnim promenama i turbulentnim vremenima neizvesnosti.

Još jedan aspekt povezan sa našom emocionalnom inteligencijom su i osnovne vrednosti koje zastupamo. Ako se desi da reagujemo burno bez nekog očiglednog razloga, vrlo je verovatno da je takva reakcija prouzrokovana time što su naše osnovne vrednosti poljuljane. Ali, ono što je zanimljivo u vezi s tim jeste da neke vrednosti možemo usvojiti nesvesno – vrednosti internalizujemo u vrlo ranom dobu i to činimo gledajući primere iz svog okruženja, a ne jednostavnim slušanjem naredbi ili definicija. Međutim, kada shvatimo da imamo vrednosti i da se osećamo isprovociranima kada su one narušene, naučimo mnogo o sebi. Razmišljanje, definisanje i preispitivanje naših vrednosti može nam pomoći da upoznamo sebe bolje, kao i da razvijemo emocionalnu inteligenciju. Ako ne znamo odakle da krenemo da bismo (re)definisali svoje vrednosti, možemo da koristimo neke od alate, na primer listu najčešćih vrednosti i da na trenutak razmislimo u kojima od njih se prepoznajemo. 

Pored toga, da bismo bolje upoznali druge ljude i razumeli njihove osnovne vrednosti, možemo im postaviti različite zadatke u kjojima će se one ogledati. Na primer, možemo im tražiti da definišu dobru osobu ili koje karakteristike treba da ima osoba da bi je smatrali dobrim prijateljem. Karakteristike koje dodeljujemo u ovim vežbama, odražavaju vrednosti koje poštujemo.

Osim vrednosti koje poštujemo i zastupamo, dodatnu dimenziju naše motivacije može predstavljati i izvor iz koga ona dolazi – da li smo motivisani spoljnim ili unutrašnjim faktorima? Da li smo nestrpljivi da dokažemo da neko greši kad nas potcenjuje i kaže nam da „nećemo uspeti“ ili je svest o prednostima dobre dijete i vežbanja dovoljna da budemo motivisani? Ovo je još jedan aspekt motivacije o kome bi trebalo da razmislimo, i ne treba da gubimo iz vida da ne postoji dobra ili loša motivacija. Sve dok nas “drži” da damo sve od sebe i idemo ka cilju – u redu je. Bez obzira na to da li je reč o parčetu naše omiljene čokoladne torte, rukotvorinama ili posmatranju zvezda, ako nam pomaže da ostanemo puni energije, da ostanemo hladne glave i saberemo misli ili povećava osećaj ponosa, ne treba da odustajemo od toga.

Sve u svemu – razmišljanje o našim reakcijama, emocijama i osnovnim vrednostima; njihovo preispitivanje i, pre svega, davanje vremena i prostora za sabiranje misli i osećanja kada se osećamo preplavljenima, sigurno vodi ka ispunjenijem i istinitijem životu. Jednom kada počnemo da učimo o sebi i ličnim granicama, možemo se bolje nositi sa svim drugim, spoljnim izazovima, ma koliko veliki nam se činili. 

The post Projekat regionalne saradnje: Kako da ostanemo motivisani i u teškim vremenima? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Sastanak se sastojao iz tri dela. Tokom prvog smo imali priliku da saznamo koje su mogućnosti kulturne saradnje u regionu i zašto je važno dati priliku mladima da se sastaju i rade zajedno, drugi je bio posvećen tome kako da daju savete kako se nositi sa krizom zbog pandemije i u završnom delu učesnici su ukratko predstavili svoje ideje i projekte. Moderator radionice bio je Ols Lafe, arheolog, nacionalni turistički vodič i direktor Centra za razvoj antičkog i srednjovekovnog albanskog kulturnog nasleđa, Univerziteta „Aleksander Moisiu“ u Draču.

U prvom delu, Gentian Džadžiu, menadžer programa ReSPA (Regionalna škola za javnu upravu) podelio je sa nama zašto je regionalna saradnja na zapadnom Balkanu važna i koje su mogućnosti za nju. Kao što je rekao Gentian: “Regionalna saradnja i održavanje kontakata izuzetno su važni u ovakvim vremenima – kada sastanci i razmene uživo nisu mogući, trebalo bi da nađemo način da održimo doslednost zajedničkog rada.” U ovom trenutku saradnja u domenima mladih, kulture, zdravstva, sporta, obrazovanja i inovacija je posebno dobrodošla. Oni šalju poruku da možemo prevazići razlike, zajedno uneti promene i osigurati prosperitet regiona. Ali, sprovođenje regionalnog projekta može biti izazov ako ne znamo gde da pronađemo prave informacije ili kome da se obratimo. Gentian nam je zato skrenuo pažnju na nekoliko organziacija: Creative Europe Desk, Europe for Citizens i RYCO kao nekoliko opcija za konsultovanje i praćenje poziva za konkurisanje.

Imati regionalni projekat nije važno samo za uključene strane, već i za evropski prosperitet. Pomirenje i dobrosusedska saradnja, kao i suočavanje sa nasleđem prošlosti i ponovno uspostavljanje veza među ljudima su od ključne važnosti za ukupni napredak i nova poglavlja za sve uključene strane.

Ukoliko nismo sigurni da li će zvanične institucije biti otvorene za naše predloge projekata, možemo pokušati da se obratimo organizacijama na nezavisnoj kulturnoj sceni, jer, kako kaže Gentian, one imaju najdužu tradiciju regionalne saradnje.

Sledeći deo radionice održan je u vidu diskusije o uticaju pandemije na projekte u vezi sa mladima i kulturom. Ovog puta je Ols Lafe asistirao učesnicima. Ols je započeo diskusiju podelivši svoje iskustvo i utiske sa početka pandemije. Kako on kaže: “Može biti zahtevno da se povinujete naredbama i sledite savete u vezi sa pandemijom, ali kada shvatimo da treba da budemo pažljivi ne samo prema sebi već i prema drugima, pristupićemo stvarima drugačije.” Kršenje pravila može biti privlačno, ali treba i da budemo svesni mogućih posledica i da pokušamo da iskoristimo resurse koje imamo da bismo ovaj period što više olakšali. Trebalo bi da ga posmatramo kao priliku da učimo o sebi i prilagođavanju. Međutim, ne treba da izgubimo iz vida da je potrebno mnogo vremena i energije da bismo to sproveli i prihvatili svaku situaciju kao priliku za učenje bez obzira na njen ishod, i da nastavimo dalje. Ovo će trajati, a mi moramo pronaći ravnotežu. Kako Ols kaže: “Trebalo bi da pokušamo da izvučemo najbolje od obe strane – sastajmo se kada je to moguće i koristimo internet i onlajn svet za mnoge druge aktivnosti.”

Završni deo radionice bio je posvećen predstavljanju projekata na kojima učesnici rade. Ovo nije bila samo odlična prilika da se učesnici upoznaju sa idejama i napretku u radu, već i da dobiju povratnu informaciju od drugih učesnika i mentora kako bi ih još više razvili. Glavni cilj bio je osigurati motivišuće okruženje za učenje i finalizaciju projekata. Veoma nam je drago što su teme projekata zaista raznolike – od onih čiji je cilj da rade intervjue sa ljudima iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije kako bi izrazili svoje stavove i utiske o određenim istorijskim periodima, preko nekih koji rade na stvaranju umetničkih dela, do onih koji kreiraju aplikacije. Svi oni koristiće sličnosti i razlike kao polaznu tačku za zajednički rad i stvaranje. 

Ponosni smo što možemo da kažemo da projekti, iako ovoliko različiti, imaju jednu zajedničku tačku – svi oni imaju za cilj prevazilaženje razlika i osiguravanje dijaloga i poznavanja kultura Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Ostalo je još svega nekoliko susreta do kraja programa, ali drago nam je što učesnici ostaju motivisani i što mentori imaju razumevanja i prilagodljivi su u radu sa svojim timovima pri finalizaciji pilot-projekata.

Radujemo se budućim sastancima, radionicama i završnoj verziji projekata.

The post Projekat regionalne saradnje: Onlajn seminar u Tirani appeared first on Kreativno mentorstvo.

Nakon uvodnog dela gde su učesnici ukratko predstavili svoje projekte i timove; delili njihove ideje, ciljeve i planove, Nikola im je pomogao da izraze izazove sa kojima se suočavaju u komunikaciji. Očigledno je da su sva prilagođavanja u okviru projekta bila izazovna za sve nas: promene u ravnoteži između posla i privatnog života neizbežno su uticale na druge planove, a kombinovanje rasporeda pokazalo se kao jedan od najvećih izazova. Zatim, teret činjenice da su mnoge stvari neizvesne i da su sve aktivnosti premeštene u onlajn svet, neretko rezultiraju manjkom motivacije.

Kao što Nikola kaže: „Svest o tome da da svi potičemo iz različitih sredina i imamo različite stavove o tome kako stvari treba da funkcionišu, može nam pomoći da lakše nađemo zajednički jezik“. Ovo je posebno izazovno u situaciji kroz koju smo svi prošli ove godine, gde je većina naših kontakata na mreži i na različitim platformama. Stoga, nije iznenađujuće što imamo nove prepreke u komunikaciji, ali imajući to u vidu, možemo lakšse sniziti očekivanja i sprečiti ekstremni stres.

Jedna stvar koja može prevladati i koja nas čak može sprečiti da budemo najefikasniji jeste odgovornost. Ova reč ima snažno značenje – još od detinjstva su nas učili da preuzmemo odgovornost i postupamo odgovorno. Ali, sada, tačnije u „novoj normalnosti“, sa radom i sastancima onlajn, ovaj termin dobija mnogo više na težini u kontekstu timskog rada. Da bismo ga redefinisali, kako Nikola predlaže, trebalo bi da ovoj termin sagledamo iz dve perspektive: preuzimanje odgovornosti može se posmatrati kao žrtvovanje za tim i nošenje celokupnog tereta ili kao razlog da na kraju dobijemo određenu nagradu. Iako su ove dve perspektive tačne, one nisu i jedine dve dimenzije. Odgovornost treba da preuzmemo, ali voljno i rado, zbog sebe i svog dobra. Sama odgovornost treba da nam da određeni smisao i da istovremeno donese dodatnu vrednost radu, timu i nama.

Ono što nam može pomoći da preuzmemo odgovornost ili shvatimo svoju odgovornost za određeni posao, jeste procena vremena koje planiramo da mu posvetimo. Iako se davanje grube procene broja sati može činiti lakim, njihovo prevođenje u dane može nas onda dovesti do pitanja zašto? Zašto smo spremni da nečemu posvetimo mnogo vremena? Potraga za odgovorom na ovo pitanje može nam pomoći da pronađemo svrhu i razumemo svoje potrebe, motivaciju i značenje, što onda može dati smisao našoj odgovornosti i radu.

Da bismo bolje razumeli odgovornost i njen uticaj na nas, trebalo bi da se prisetimo nečega što smo zaista dobro uradili i zbog čega smo bili ponosni na sebe. Shvatićemo da je to, najverovatnije, bilo izazovno, preuzeli smo odgovornost i naterali sebe da u tom procesu rastemo kako bismo došli do cilja. Zapravo, svaki put kada imamo osećaj da je nešto smisleno: preuzimamo odgovornost za to, naše shvatanje mogućnosti se proširuje i stičemo osećaj smisla. Međutim, u kontekstu timskog rada, ovo može biti zaista zahtevno.

Ukoliko imamo iskustva sa radom u timu, vrlo je moguće da smo se našli u situaciji gde se svi kolebaju da preuzmu odgovornost. U psihologiji je ovo poznato kao efekat posmatrača, a ima veze sa podelom odgovornosti – što je više ljudi, manja je šansa da će neko nešto preduzeti i promeniti stvari. Jedan od primera su klimatske promene – imanje svesti o tome da naši pojedinačni napori neće doneti veliku promenu, demotiviše nas da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, iako zapravo u većem obimu to zaista može promeniti stvari na bolje. Tako je i sa radom u timovima – odgovornost često nije podeljena podjednako. Lako se može dogoditi da jedna osoba preuzme odgovornost za ceo tim. Jasno delegiranje i komuniciranje zadataka može pomoći timu da bude efikasniji i da radi ravnopravnije.

Druga važna stvar u zajedničkom radu je razlika između uloge i zaduženja. Iako se posao sastoji od zadataka na koje smo pristali i koji nam pomažu u postizanju zajedničkog cilja, naša uloga u timu je nešto više od toga. Uloga se sastoji od stvari koje radimo i čine naš doprinos timu zaista specifičnim. Na primer, naš posao može biti istraživanje i prikupljanje podataka, ali naša uloga bi bila da delimo korisne zabavne činjenice kako bi timski duh bio visokom nivou.

Da bismo bolje razumeli svoj posao i ulogu, trebalo bi da se zapitamo dve stvari:

1. Koje stvari radim zaista dobro i kojima mogu da pomognem ovom timu?
2. Šta želim od ovog projekta / životnog / radnog iskustva?

Ako ne možemo odmah da odgovorimo na ova pitanja, možemo odvojiti 10 minuta i pisati bez zaustavljanja, pravljenjem jednostavnih crtica. Kada se preispitujemo o stvarima koje se nadamo da ćemo dobiti iz određene situacije ili projekta, ne treba da se plašimo da ćemo zvučati sebično. Odgovor do koga dođemo može nas motivisati i dati nam svrhu.

Ova vrsta preispitivanja je korisna i na timskom nivou. Razmena odgovora među članovima tima može nam pomoći da izgradimo poverenje i zajedno shvatimo šta želimo od situacije i kuda idemo kao tim. Osiguravanjem iskrene komunikacije na ovaj način stvara se siguran prostor i podstiče sve članove tima da budu dovoljno hrabri da se izraze i prihvate ono što drugi donose u tim.

Komunikacija u timu je važna jer se njome osigurava teren na kome se svi članovi osećaju dobro i izražavaju se slobodno. Svi smo različiti i imamo različite reakcije i granice u komunikaciji i vrlo je važno da postoji način da to iskažemo, a da se pritom osećamo sigurnima. Da bismo postigli ono što tim želi, trebalo bi da znamo kako da saopštimo svoje namere na najproduktivniji način. Ono što Nikola predlaže je da uvek pokušate da primenite asertivan način komunikacije.

Asertivna komunikacija predstavlja siguran način da izrazimo sebe i svoja osećanja. Definišimo prvo pasivnu komunikaciju – gde potrebe druge osobe stavljamo ispred svojih i agresivnu – gde razmišljamo samo o svojim potrebama i onome što pokušavamo da postignemo. Asertivna komunikacija je zlatna sredina između ove dve krajnosti. U asertivnoj komunikaciji borimo se za to kako se osećamo, a da ne napadamo drugu osobu, već postižemo da se i druga strana oseća dobro.

Asertivna komunikacija zvuči sjajno, ali ako se još nismo izveštili u njoj, može predstavljati izazov. Postoje tri tehnike koje uz koje je možemo lakše savladati:

• Upućivanje molbe, a ne zahteva

Mogli bismo da kažemo: „Molimo vas da završite ovaj zadatak što je pre moguće. Da li je to u redu? “, umesto: „ Želim da to uradite što pre “

• Davanje objašnjenja zašto nam nešto treba

Pokušajte da navedete bilo koji razlog. Na primer, ako ste u žurbi, a trebalo bi da sačekate u redu, radije recite: „ Izvinite mogu li da idem preko reda, žurim?“ Iako se ovo može činiti nedovoljno jakim razlogom, ipak jeste neki razlog, koji je vrlo često dovoljan da nešto preduzmemo i povećava nam šanse da stignemo do cilja – završimo taj zadatak što je pre moguće i ne zakasnimo tamo gde smo krenuli.

• „Ja govor“

Prvi korak je uvek napraviti korak unazad i razmisliti pre nego što progovorimo. Ako brzo reagujemo, verovatnije je da stvari ne artikulišemo efikasno i da se druga osoba oseća nesigurnom i napadnutom. Zatim, to nas navodi da svoja osećanja izrazimo u takozvanom „ti govoru“. Na primer, veća je verovatnoća da ćemo reći: „Nisi mi to rekao ranije“, umesto „Zaista mi je važno da na vreme imam sve važne informacije“. Druga opcija je ono što nazivamo „ja govorom“. U „ja govoru“ ne ističemo šta bi druga osoba trebalo ili ne bi smela da radi, i izbegavamo da koristimo imperative koji mogu dovesti do burnih reakcija i odbijanja slušanja i saradnje. Umesto toga, fokus preusmeravamo na to kako se osećamo i koristimo ne-lične izraze poput: bilo bi bolje da, takođe je važno, itd. Na taj način izbegavamo da se druga osoba oseća napadnutom, a veća je verovatnoća da se uspostavi dobra atmosfera i nastavi sa rad.

Ako se brinete da asertivna komunikacija zvuči previše lepo, ne brinite, to je samo način da izrazimo šta nam je važno i kako se osećamo bez napada na drugu osobu. Naš stav i dalje ostje čvrst i direktan, ali nije agresivan.

Artikulacija naših misli i utisaka izuzetno je važna u okruženju onlajn sastanaka i virtuelne razmene. Nemamo priliku da se tako često susrećemo licem u lice i da razmenjujemo energiju i čitamo govor tela koji našim rečima daju dodatno značenje. Uverenje da razgovaramo na način koji nam omogućava da prenesemo važne poruke uzimajući u obzir osećanja druge osobe može nas odvesti daleko.

Kreativno mentorstvo ovaj projekat provodi zajedno sa Fondacijom Rruga me Pisha iz Albanije i OKC Abrašević iz Bosne i Hercegovine, uz podršku Regionalnog ureda za saradnju mladih – RYCO WB.

The post Projekat regionalne saradnje: Kako možemo osigurati dobru komunikaciju i motivaciju u našem timu? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Trebalo je da se prilagodimo u svim segmentima, što ne bi bilo moguće bez velike podrške od strane Regionalne kancelarije za omladinsku saradnju – RYCO, zahvaljujući kojoj smo uspeli da okupimo mentije i mentore i da nakon duge pauze koju smo bili prinuđeni da napravimo, postavimo osnovu za novi početak zajedničkog rada. 

Sada kada je dalji tok projekta izvestan, morali smo da se uverimo da se učesnici osećaju dobro po pitanju nastavka celokupnog rada i komunikacije u isključivo virtuelnom okruženju, i u okviru svojih timova i radu sa mentorima.  Imajući u vidu da virtuelni sastanci i platforme koje za to koristimo mogu biti vrlo umarajući ili čak dehumanizujući, tema prve radionice u okviru ostatka projekta, bila je komunikacija i saradnja koristeći različita oruđa koja učesnicima pomažu da prevaziđu ove izazove. 

Učesnici su se 5. septembra sastali sa Dašom Spasojević, koja im je pomogla u procesu preispitivanja i korišćenja iskustava stečenih tokom proteklih meseci tokom rada na njihovim projektima.

Ovaj zvanični „novi početak“ bio je jedinstveni povod za učesnike da obnove kontakt jedni sa drugima i svojim mentorima i da iznesu ideje o tome kako da iskoriste iskustvo globalne pandemije i efekat koji je na njih imala, da svoje projekte sprovedu do kraja.

Daša je vodila učesnike kroz međusobno upoznavanje, obezbeđujući atmosferu za laku razmenu i povezivanje i čineći kontakt koji će sada biti isključivo online, mnogo ljudskijim. Koristeći različite alate, imali su priliku da razmisle i razumeju svoje jake strane, šta ih najviše pogađa u sadašnjoj situaciji i koji su „slonovi“ u sobi sa kojima bi trebalo da se uhvate u koštac. Kopajući dublje u „svet svojih projekata“, učesnici su pronašli način da izraze svoju zabrinutost zbog projekata na kojima rade i kako ih mogu prilagoditi novom kontekstu.

Ovo je takođe olakšalo vizualizaciju njihove trenutne pozicije i potencijala koji imaju kao pojedinci i timovi. Ohrabreni da istraže ovaj svet i da se pozabave jedni drugima i izazovima sa kojima se suočava „svet njihovih projekata“, bili su inspirisani da zajedno razmenjuju, sarađuju i prevazilaze prepreke. „Projektni svet“ je takođe siguran prostor za izražavanje i povezivanje sa drugima – prostor za razmenu najdubljih misli i pitanja, za međusobno slušanje i razumevanje, rušenje zidova gledajući na ljude sa različitim pogledima kao na vredne, a ne kao na uznemirivače, i biti ugodno biti izvan njihove zone udobnosti. Tada će otvorenost i iskrenost prirodno dovesti do razumevanja njihovog potencijala i resursa koje imaju i koji im mogu pomoći da razviju i finaliziraju svoje projekte.

Ovaj novi početak obezbedio je dobru osnovu za nastavak rada ne samo zato što se oslanjao na prevazilaženje fizičke distance i nedostatak razmene energije prisutne u radionicama koje se održavaju uživo, već zato što je inspirisao istraživanje i preispitivanje sebe, svojih odnosa sa drugima (članovima tima i mentorima ) i naših potencijala. Ovakvom razmenom, povećavaju se prilike za uspostavljanje zajedničkog i plodnog tla za razvijanje uspešnih projekata.

Do kraja novembra imamo još vremena da vidimo rezultate zajedničkog rada, a do tada nas čeka još radionica, otkrića i razmena.

The post Projekat regionalne saradnje: Prilagođavanje projekata „novoj normalnosti“ appeared first on Kreativno mentorstvo.

Iako je kontekst planiranih aktivnosti promenjen – radionice, susreti sa mentorima i međusobno povezivanje učesnika tokom studijskih izleta u Albaniji, Bosni i Srbiji – mi smo program za preostali deo projekta uspešno prilagodili. Sve aktivnosti će se odvijati onlajn, od radionica to saradnje između učesnika i mentora. Veoma nam je drago što nam je Regionalna kancelarija za omladinsku saradnju (RYCO) pružila podršku da osiguramo i olakšamo ovaj prelazak svim učesnicima kako za rad u timovima od troje (jedan učesnik iz Srbije, jedan iz Bosne i jedan iz Albanije), tako i za rad sa mentorima koji su im dodeljeni.

Iako novi kontekst može biti izazovan i demotivišuć, radujemo se što možemo da osigurano priliku i porstor za kretaivno izražavanje mladih kroz razmenu sa svojim vršnjacima, iskusnim mentorima i onlajn radionicama. Kako bismo postavili osnovu za dalji rad, održana je prva online radionica u okviru ovog projekta. Radionicu je vodio Relja Dereta, alumi menti, mentor u aktuelnom ciklusu programa, jedan od edukativnih partnera i član Savetodavnog odbora „Kreativnog mentorstva“. Relja je pomogao učesnicima da izraze svoje utiske, potrebe i očekivanja u vezi sa projektom u “novoj normalnosti”, ali ih je i posavetovao kako da se najlakše izbore sa situacijom u kojoj se svi nalazimo. 

Iako ovaj novi kontekst zahteva gotovo svakodnevno prilagođavanje i mnoge stvari su nesigurne, ideja da ovaj projekat pruža mogućnost za jačanje omladinske saradnje i dijalog, ostaje neizmenjena. Šta više, ovaj „novi početak“ nas ohrabruje da nastavimo da radimo sa učesnicima i da orgnanizujemo nove aktivnosti uprkos uslovima. 

The post Transformacija regiona u vreme nove normalnosti: Prve aktivnosti u okviru online nastavka programa appeared first on Kreativno mentorstvo.

The post Tender za PR usluge appeared first on Kreativno mentorstvo.