„Kreativno mentorstvo” je tokom 2020. godine moralo reaguje brzo i da reformatira program regionalne saradnje, povezivanja i razvoja, namenjen mladima u sektoru kulture i umetnosti koji smo sprovodili u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Albaniji uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO). Realizacija planiranih mentorskih aktivnosti je bila u mnogome otežana nemogućnošću putovanja i susreta uživo u našim gradovima Beogradu, Mostaru i Tirani i zahtevala je ulaganje dodatnih napora i resursa kako bi se ostvarili ciljevi i dovoljno upoznali i zbližili ljudi koji mesecima treba da rade zajedno, uče jedni od drugih, stvaraju i podržavaju se, u situaciji u kojoj takoreći nije moguće da provedu ikakvo vreme zajedno na istom mestu.

No, u ovom periodu svi smo naučili nove alate, pristupe, redefinisali naše metodologije i razumeli bolje koje mogućnosti imamo kada se radi o online komunikaciji i konkretno – online mentorstvu. U 2022. godinu ušli smo opremljeniji, a započeli smo i proaktivno istraživanje online mentorstva, u Srbiji, regionu i u različitim evropskim kontekstima.

Koji elementi online načina komunikacije poboljšavaju ili otežavaju deljenje naših planova, ideja i strategija? Koje tehnike mogu da se koriste u ovom pristupu – šta funkcioniše, a šta ne? Tišina ima odjednom veći značaj. Uživo se pauze za razmišljanje dešavaju prirodnije nego onlajn, pa nam je često neprijatno kada se ničiji glas ne čuje. Međutim, konstantan razgovor onemogućava refleksiju i promišljanje.

Koje su glavne prepreke da bi mentorstvo online bilo uspešno? Šta su glavne razlike u organizaciji mentorskih programa kada se sastanci održavaju uživo, versus kada se održavaju vrtuelno? Ima li nekog uticaja na dinamiku odnosa? Šta zapravo dovede do toga, a šta spreči, da jedna online mentorska sesija bude uspešna?

O svemu ovome biće uskoro reči u međunarodnoj publikaciji koju pripremamo u saradnji sa Estonskom akademijom za muziku i pozorište, Univerzitetom Baskije, Univerzitetom u Antverpenu, Letonskom akademijom za kulturu i mrežom organizacijacija okupljenih u međunarodnom konzorcijumu posvećenom istraživanju i afirmaciji mentorstva u menadžmentu u kulturi i umetnosti.

Ukoliko ste zainteresovani da dobijete primerak publikacije kada ona bude objavljena, javite nam se na info@kreativnomentorstvo.com.

Ovaj poduhvat sprovodi se u okviru inicijative „Reinventing Mentorship in Arts Management“ (REMAM), koju podržava Erasmus + .  Više o mreži možete saznati na zvaničnom sajtu projekta.  

The post Može li mentorstvo biti uspešno online? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Ovoga puta, SGA okuplja 40 profesionalaca u oblasti gejminga koji grupisani u 20 mentorskih parova imaju priliku da 1 na 1 istražuju potencijale mentorskog odnosa i međusobno uče, ali i da prate edukativne radionice.

Tim „Kreativnog mentorstva” svoje znanje u oblasti mentorstva deli sa učesnicima iz Finske, Poljske i Srbije, asistirajući im u prepoznavanju potencijala mentorstva kao procesa celoživotnog učenja, ličnog i profesionalnog razvoja i sigurnog prostora za promišljanje ciljeva i usvajanje različitih veština poput soft skills, upravljanja timovima, vremenom i drugih.

Šestomesečni program sada je stigao do polovine, i u aprilu je održan srednjeročni trening sa učesnicima i mentorima, kada smo imali priliku da napravimo pregled dosadašnjeg rada mentorskih parova i mapiramo predstojeće korake za njegov drugi deo.

Radujemo se nastavku programa i novim prilikama da sarađujemo sa ovom jedinstvenom zajednicom kreativaca i doprinesemo njenom razvoju!

The post Nastavljamo da podržavamo razvoj gejming sektora kroz mentorstvo appeared first on Kreativno mentorstvo.

U ovom tekstu, sa vama delimo nekoliko najvažnijih stavki koje treba imati u vidu u osmišljavanju i pisanju na projektima, kao i tokom rada na njima.

Kako nam projektna logika pomaže u promeni fokusa? 

Posmatranjem ideja ili aktivnosti kroz prizmu projektne logike, usvajamo novi ugao iz koga ih promišljamo

           – Od spolja ka nama

Napuštamo razmišjanje o nama samima, i toga šta se nama radi, kao i mirkolokalnu temu i posmatramo širu sliku. Fokus pomeramo ka spolja i onima sa kojima nismo nužno u kontaku. Projekat treba da nam pomogne da izgradimo most uz pomoć kojeg ćemo dobiti sredstva za njegovu realizaciju. Treba uvek da imamo u vidu koji su poblemi na koje odgovaramo?

          – Od cilja i vizije ka aktivnostima

Da bismo imali jasnu sliku kako da sprovedemo projekat, treba da pođemo od pitanja koja je uloga projekta u reševanju problema? U promišljanju projekta, trebalo bi da sve vreme projektujemo željenu realnost. Ne treba da polazimo od događaja koji bismo želeli da organizujemo, a onda promišljamo o ostalim segmentima. 

          – Merljivost i odgovornost

Pri osmišljavanju projekta, uvek treba da imamo u vidu na koji način ćemo pokazati njegovu uspešnost, koji su parametri merljivi i koje ćemo koristiti da iskažemo uspešnost. Ovakav pristup je važano usvojiti jer njegovom primenom dokazujemo odgovornost, što dalje vodi do izgradnje poverenja, sa partnerima, važnim akterima i donatorima.

Kako pristupiti pisanju projekta?

Pre svega, važno je da usvojimo da je pisanje projekata poduhvat sa mnogo koraka kojima treba pristupiti posvećeno. Treba da krenemo od analize situacije, korisnika i naše življene realnosti, promišljanja konteksta i problema koji su prisutni u zajednici.

Za to možemo korstiti nekoliko alata: 

         1. Pestle analiza

Predstavlja kombinaciju rada na terenu i istraživanja i prikupljanja podataka. Zatim se pristupa mapiranju ključnih aktera, razumevanju problema, i postavljanju strategije, i tek onda postavljanju aktivnosti i planiranju resursa. Trebalo bi izbegavati da sa osmišljavanjem ili pisanjem projekata počnemo jer smo saznali za konkurs. U takvim situacijama vrlo često nemamo dovoljno vremena da projekat zaista razradimo i rizikujemo da radimo vrlo intenzivno i pod velikim stresom, u kratkom vremenskom periodu. 

         2. Drvo problema

Grafičko predstavljanje nam pomoći da propoznamo šta je dovelo do problema (koren su uzroci, sam problem je stablo, a posledice su krošnja). To može biti i problem kojim su se bavile i neke druge organizacije, a da mi mapiramo gde treba da delujemo – na preseku konkretnih uzroka sa našim i kompetencijama naših partnera. Ovaj pristup je vrlo sličan  teoriji promene. 

         3. Logička matrica

Ovaj pristup se uglavnom koristi za kompleksnije projekte i dosta je tehnički. Ipak, dobro je internalizovati je i za manjje projekte. Matrica predstavlja tabelu koja sadrži logiku interevencije (dugoročni cilj, svrhu projekta, rezultate i aktivnosti), indikatore postignuća (pokazatelje ostvarenosti ciljeva i rezultata), izvore verifikacije (izvore podataka koji sadrže pokazatelje postignuća) i pretpostavke (spoljašnje uticaje koji nisu pod direktnom kontrolom projektnog tima, a neophodni su za ostvarivanje rezultata projekta).

Na kraju, Višnja i Goran su sa učesnicima podelili i kritike projektne logike, koje bi trebalo imati u vidu tokom rada. Neke od njih su da projektni rad može voditi do prekarijata, da su određene promene do kojih dolazi sprovođenjem projekata nemerljive ili birokratski izazovni procesi koje projektne aktivnosti zahtevaju.

The post Kako nam projektna logika pomaže da pronađemo fokus u radu? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Uz podršku tima „Kreativnog mentorstva”, mentori su razmenili utiske i svoje pristupe radu sa mentijima. Oni koji imaju iskustva u mentorstvu, podelili su svoje znanje i primere iz prakse, dok su oni koji su se po prvi put našli u ulozi mentora, ponudili novi pogled na mentorski odnos i njegov potencijal. Na ovaj način, imali su priliku da se povežu i uče jedni od drugih.

Tokom razmene, mentori su posebno istakli da je važno imati okvir rada, promišljati strateški kako bismo prepoznali ciljeve i načine na koje možemo da podržimo mentija u različitim okruženjama i situacijama.

Podsetili smo se glavnih segmenata mentorskog doprinosa u odnosu sa mentijem. Mentor bi trebalo da osvesti potencijale svog mentija/mentijke i osnaži ga/je kako bi oni ostvarili svoje ciljeve koje su razvili tokom programa. Pored toga, treba imati u vidu da je ovo jedinstvena prilika za obostrano učenje kroz razmenu iskustava. Mentori mogu podržati mentije da lakše prebrode izazove na ličnom i profesionalnom planu, sa kojima su se i sami nekada ranije suočili. Isto tako, vrlo je važno da se vreme tokom programa koristi pametno i da, ukoliko mentori prepoznaju da im je potrebna dodatna podrška, istu i potraže. Krajni cilj mentorske saradnje u okviru programa je osnaživanje mentija, kroz primenu različitih pristupa, resursa i alata, kako bi na kraju mogli da rade održivo i samostalno donose odluke važne za njihov profesionalni i privatni život i razvoj.

Ipak, ne treba izgubiti iz vida da je svaki mentorski odnos jedinstven i svaki mentorski par razvija strukturu i dinamiku koja im odgovara.

The post Kroz mentorstvo podstičemo razvoj pojedinca i osnažujemo timove appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom razgovora, dotakli smo se nekoliko važnih tema u vezi sa mentorstvom i mentorskim odnosom, poput uverenja koja su prepoznali kao ograničavajuća ili izazova koje nosi rad na sebi, a koji mentorski odnos zahteva.

Ovo je bila i prilika da se podsetimo mentorskih alata i različitih tehnika koji su predstavljeni na samom početku ciklusa, u okviru kick-off treninga u novembru. Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka „Kreativnog mentorstva”, ohrabrila je učesnike da postavljaju konkretna i otvorena pitanja, čak i ako ona ukazuju na ranjivost. Upravo ranjivost koju možemo osetiti u okviru mentorskog odnosa predstavlja važan resurs, jer može voditi do toga da stvari prvo posložimo, a zatim prihvatimo i internalizujemo u potpunosti. Na taj način menti stiče bolji uvid u svoje potrebe, a potom i u naredne etape koje bi trebalo sprovesti na putu ka ostvarenju cilja.

Fokusiran i strukturiran rad je posebno značajan tokom godinu dana programa. Rad na sebi, na promišljanju i zadacima između mentorskih sastanaka, na kontekstu u okviru koga se nalazi cilj kome streme, jesu imperativi za mentije.

Pored toga, bitno je da se ne izgubi iz vida da je mentorski odnos onos između dve osobe, da je podložan promenama, neslaganjima i razlikama. Učenje o tome kako da ih iskomuniciramo, pomirimo ili prevaziđemo čini značajan korak u zajedničkom radu. Otvorenošću prema mentoru, ostavljamo prostor da steknemo novu perspektivu, prepoznamo kvalitete koje nismo znali da posedujemo, dobijemo i pružimo podršku. 

Na kraju, zajedno sa učesnicima smo se podsetili da je promena inicijalnog cilja i plana u redu i da ne predstavlja neuspeh. Mnogo je važnije dati sebi prostora i vremena da sve posložimo, osnažimo se i pronađemo svoj pravac. 

Osim direktne razmene u vezi sa radom sa mentorima, učesnici su imali priliku i da podele novosti u vezi sa svojim radom, projektima, ali i da se povežu i prepoznaju prilike za saradnju između sebe.

The post „Da sam išla putem koji sam planirala, možda ne bih stigla do cilja” appeared first on Kreativno mentorstvo.

Preplavljenost koju možda osećamo pred mnoštvom obaveza, možemo prevazići uspostavljanjem strukture i određivanjem fokusa. Na primer, ukoliko obaveze predstavimo kao gomilu četinarskih iglica kojima dodeljujemo stablo (cilj), krupnije grane (ključne oblasti koje nas vode do cilja), sitnije grane (zadaci koje treba da ispunimo). Iglice zatim predstavljaju one najsitnije akcije koje nas vode do ostvarenja cilja i ostaju samo one koje su relevantne za prethodno definisane oblasti i zadatke. Svaki sledeći put u sličnoj situaciji, možemo postaviti svoju jelkicu obaveza.

Pored ovoga, postoji još nekoliko pristupa koje možemo primeniti: 

– Hitno vs. bitno

Postavljanjem zadataka u ovu matricu, lako uočavamo da je zapravo mali broj zadataka istovremeno i hitan i bitan. U četiri polja treba da rasporedimo A – goruće, ono što ne može da se planira, B – ono što kompanija zahteva od mene, C – zadaci u kojima treba da drugima pružimo neku pomoć i D –  zadaci koji nisu direktno naša odgovornost. Većina zadataka koje izvršavamo pripada grupi B.

– Paretov princip

Drugi naziv ovog principa je 80 : 20 i odnosi se na to da većinu rezultata (80%) dobijamo kroz svega 20% aktivnosti i zadataka. Ovaj princip je preporučljivo koristiti za zadatke tipa B – one za koje smo odgovorni i za koje se od nas očekuje da ih uradimo; kako bismo ih uradili zadovoljavajućem kvalitetu. Pokušajte da ovaj pristup primenite u periodu dana kada smatrate da ste najproduktivniji u trajanju od 1h30 do 3h.

– Pomodoro tehnika

Za efikasnu upotrebu vremena, predlažemo da pokušate sa Pomodoro tehnikom u okviru koje je vreme podeljeno na blokove: one od 20 ili 30 minuta u okviru kojih radimo i kraće pauze koje su između njih. Zbog prilagodljivosti, ova tehnika može da se usvoji i kao princip za upravljanje vremenom i van posla i može se koristiti tokom celog dana, za različite zadatke i obaveze. 

– Kratkoročno i dugoročno planiranje 

Iako može zvučati jednostavno, planiranje zahteva promišljanje o prioritetima, rezultatima i upravljanje vremenom. Kada su ciljevi dobro raspoređeni i uvremenjeni, veća je verovatnoća da ćemo ih ostvariti. Pokušajte da pred sebe postavite prioritete i ciljeve za narednih godinu, predstojeće tromesećje, mesec dana, nedelju i dan. 

Kako nam ovi alati sada mogu poslužiti pri kreativnim procesima? Radom na poboljšanju fokusa i boljiem raspoređivanju prioriteta i obaveza, ostavljamo sebi više vremena za kreativan rad. Kreativni procesi se odvijaju na podsvesnom nivou, u trenucima kada nemamo pristup drugim izvorima informacija. Zbog toga je važno da oslobodimo vreme da jednostavno ne radimo ništa i da svojim kreativnim kapacitetima dopustimo da se razvijaju u tim trenucima.

The post Zašto je struktura važna za kreativne procese? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Radionicu komunikacijskih i prezentacijskih veština je vodio Relja Dereta, alumnista i dugogodišnji edukativni saradnik.

Kroz dinamično stukturiran način rada i mnogo interaktivnih vežbi i aktivnosti ostvarili smo glavni cilj radionice , a to je upravo upoznavanje sa osnovnim principima razvoja komunikacijskih i prezentacijskih veština kao i  osvešćivanje i unapređivanje  ključnih aspekata komunikacije svakoga od nas. 

U nastavku ćemo podeliti sa vama nekoliko zaključaka sa radionice za koje smatramo da vam mogu biti od koristi:

– Priprema, priprema, priprema!
Iako smo sigurni u svoju moć improvizacije i čini nam se da je javno prezentovanje nešto što nam prija i prirodno leži, svejedno je vrlo važno da posvetimo  vreme za pripremu kako bismo bili sigurni u svoje izlaganje i kako bismo izbegli  mogućnost da na kraju ne prenesemo ono što smo želeli.

– Uvek imajte u vidu publiku ili osobu koja je preko puta vas.
Koje je njeno predznanje o temi o kojoj govorite? Da li je trenutak vašeg govora trenutak u kom je publika spremna da čuje i primi nove informacije? Ovo su pitanja na koja bi bilo dobro odgovoriti tokom pripreme za javni nastup 

–  Koji je cilj  komunikacije?

Važno je da odredimo šta želimo da postignemo. Da li  želimo nekoga da zainteresujemo za temu o kojoj govorimo? Da li želimo da čujemo šta druga osoba ima da kaže ili jednostavno želimo da vežbamo svoj javni nastup? 

– Udah – izdah

Važno je da vodimo računa o disanju i pauzama prilikom govora. Tišinu možemo vežbati i u svakodnevnim situacijama, zatražiti feedback od ljudi iz našeg okruženja, ili možemo snimati svoja izlaganja ili govor i zatim ga preslušavati u cilju što boljeg prezentovanja.

Radujemo se novim znanjima i radionicama u okviru programa i radoznalo ćemo tražiti prilike da primenimo i vežbamo ono što smo do sada naučili.

The post Vežbanjem tišine, učimo da komuniciramo bolje appeared first on Kreativno mentorstvo.