Od trenutka u kom osvestimo da nam je (ipak) potrebna podrška i da ne možemo sami da tražimo put, iznova prolazeći kroz iste algoritme ponašanja (mrvice su na sve strane, a uvek je na kraju puta ili vuk ili veštica), do prvog sastanka sa mentorom, je jedna duboka i mračna provalija. I na dnu te provalije gusta prašuma. Tu rastu razne vrste nedoumica i pitanja: možda mi mentor ipak nije ni potreban, baš sam kukavica – samo treba da stisnem zube i guram dalje, ipak ja nemam vremena za to, šta ako mi nikada ne odgovori, odakle uopšte da krenem potragu za mentorom, Milan bi bio ok ali ipak ne sarađuje sa X sektorom, Bisa je manje-više na istoj poziciji kao i ja tako da i neće biti od neke pomoći, Suzana mi nikada neće odgovoriti… Strašna je ta provalija, i pojavljuje se kod skoro svakoga ko je u potrazi. Da bismo pronašli mentora, potrebno je da razumemo očekivanja koja gajimo, i od sebe, i od te zamišljene osobe kojoj — u stvarnom svetu — smišljamo kako da priđemo.

Da bismo izgradili most preko provalije, ili pronašli način da skačemo preko krošnji prašume i brzinski se odbacimo na drugu stranu, ušli smo u analizu i kategorizaciju njenih najdubljih delova. Ovaj tekst predstavlja analizu 42 prijave koje su pristigle za V ciklus programa Kreativno mentorstvo. Način na koji zamišljamo mentora nas najviše koči da ga kontaktiramo u realnosti i da definišemo vid podrške koji nam je od te osobe zaista potreban. Poželjne osobine Mentora koje su se našle u prijavama podelili smo u četiri kategorije: lične osobine Mentora, njegov/njen poslovni profil, odnos koji želimo da ima prema mentorskom odnosu i osobine Mentora u odnosu na moje osobine.

Lične osobine

Želim da moj Mentor bude pošten i pravedan, blag, entuzijastičan, hrabar borac, kulturan, obrazovan, duhovit, radoznao, ostvaren, kreativan, pun nade i jakih moralnih načela! Jako nam je važno da je naš Mentor osoba vredna poštovanja, ideal koji težimo da dosegnemo. Mentor ima „veru u moć umetnosti da promeni svet“, Mentor je „poput nekog magičnog mitskog bića koje skuplja veštine u hodu i pokušava da bude što bolji/a u svemu sto radi (dok je pritom dobra osoba koja ne gazi preko drugih ljudi i koja voli i poštuje svoju okolinu)“, Mentor je „feministkinja“, Mentoru se „reč uliva u potez, a potez u ostvarenje“, Mentor je „široko obrazovan“ i „dobar čovek“, „nasmejan“ i „vedrog duha“, Mentor je borac jer zna „kako je to podignuti se na noge posle totalnog životnog i zdravstvenog kraha“, Mentor „me konkretno motiviše da nije uzalud pokretati kvalitetne umetničke inicijative u Srbiji“ jer verujemo u iste društvene vrednosti. Kako je divno čitati o ovom Mentoru! Ali kako ga pronaći?! Važno je da razumemo šta su ideali kojima težimo, a šta su osobine koje realistično možemo da procenimo da neko poseduje, posmatrajući ga izdaleka. Mnoge od navedenih osobina Milan i Suzana možda i poseduju, ali neće nam ih odmah otkriti. Takođe, kroz odnos sa Mentorom razvoj i rast su obostrani – na tom putu smo zajedno. Zamišljajući idealnu osobu ulazimo u opasnost da je nikada ne sretnemo.

Poslovni profil

Želim da moj Mentor bude umrežen, inovativan, fleksibilan, da praktično koristi svoja znanja, poseduje internacionalno iskustvo, da bude na visokoj poziciji i u toku sa trendovima. Moj mentor „ima velikog iskustva u uspešnom i temeljnom pomaganju ljudima da razreše poslovne blokade i sistematizuju svoje poslovanje tako da osete procvat“, Mentor „odlično poznaje kako domaću tako i internacionalnu muzičku scenu“, Mentor poseduje „značajna iskustva i promišljanja (samo-) menadžmenta“, Mentor „je već prošao kroz sito i rešeto“, Mentor „bi mi pružio informacije i savete iz prakse, kojih nisam svesna“. Želimo da rastemo i želimo da naučimo ono što ne znamo. Međutim, ono što je viljdivo kroz čitanje prijava za Kreativno mentostvo je da najčešće tragamo za osobom koja je baš na onoj poziciji koju mi želimo da dosegnemo: ako je moj cilj da vodim filmski festival, želim Mentora koji vodi najuspešniji filmski festival u Srbiji; ako širim svoju organizaciju, želim Mentora koji rukovodi ljudskim resursima na internacionalnim projektima. Ovakav način selekcije sužava listu ljudi koje smo u prilici da kontaktiramo – ili ne možemo da dođemo do njih, ili oni čak ni ne postoje. Mentor nije osoba koja će nam dati knjigu recepata za praćenje; na kraju krajeva – mi to ni ne želimo.

Odnos prema mentorskom odnosu

Želim da me Mentor usmeri i pomogne da fokusiram svoje ideje, da bude iskren, da me podrži u mojim nesigurnostima, da mi se posveti, da nesebično podeli svoje znanje, da bude jasan, konkretan i određen, da mi ne nameće svoje mišljenje, i da kritički razgovaramo o raznim temama. Moj mentor „bi sa mnom podelio tajne procesa kreiranja muzike“, Mentor je „otvoren“, „kritički nastrojen“, „izvor konkretnih znanja i veština“, Mentor je “spreman da takođe nešto nauči“, Mentor i ja „zajedno pronalazimo nova rešenja u našim okolnostima za delovanje umetnika i kulturnog radnika“, Mentor je „čovek suštine“, Mentor „ume da sluša (ne samo da čuje šta imam da kažem, nego i da me razume)“, Mentor „mi daje opcije umesto gotovih rešenja“, Mentor „mi ne kaže da treba odustati“. Ovo je jedina kategorija veština i osobina Mentora koja nije idealizovana – ovo su osobine koje su neophodne za uspešan mentorski odos i koje bi trebalo da su nam prioritet kada krećemo u potragu sa svojim mentorom!

Ja-ti

Želim da moj Mentor bude stariji od mene i mlađi od mene, da bude isti kao ja kako bi me razumeo ali da bude drugačiji od mene da bi mi otkrio ono što ne znam. Moj mentor je „neko ko je radio u specifičnoj ustanovi kulture u kakvoj radim i sama“, „neko ko je spreman da odgovori i razume rad na usko povezanim poslovima, ali ipak ne potpuno istim“, moj Mentor „ne pripada mojoj naučnoj oblasti“, Mentor „sa distance vidi širu sliku nego što je vidim ja koji sam u sred centrifuge“, Mentor „ima iskusto iz oblasti koje meni nisu poznate“, Mentor je „stariji od mene“, ali i „mlađa od mene, milenijalac/ka“, Mentor „vidi svet na drugačiji način“. U potrazi za izlaskom iz prašume, u žudnji za novom perspektivom, često poredimo sebe sa drugima. Svako vidi svet na drugačiji način; ako bismo bili otvoreni za druge – kakvi god i odakle god da su i bez obzira na generacijske sličnosti i razlike, bićemo u prilici da kroz razgovor istražimo nove svetove. I Mentor i menti sebe upoznaju kroz mentorski odnos. Da bismo uspostavili otvorenu i iskrenu komunikaciju, neophodno je da u ovaj odnos uđemo bez predrasuda.

Jedna osoba je svoju prijavu zaključila sledećim rečima „čini mi se da sam navela osobine Nadčoveka“ – upravo to je podstaklo ovaj članak. Ideali i fantastična očekivanja nas najčešće sprečavaju da posegnemo za kontaktiranjem mentora jer nas previše usmere na Mentora (!), i dele nas od iskrenog razgovora koji nam je svima potreban. Ne dozvolite da vas ideali preplave, nasmešite se provaliji i skočite napred. Pišite nam u komentarima o mislima koje vas sprečavaju da krenete u ovu potragu, da vidimo kako zajedno možemo da ih rešimo.

The post Moj svemogući mentor appeared first on Kreativno mentorstvo.

U okviru virtuelne radionice mentiji su učili o prezentacijskim veštinama u „normalnim” i „izmenjenim okolnostima”, odnosno o o poslovnoj komunikaciji u novim digitalnim okolnostima, lišenim fizičkog kontakta.

Na početku radionice, Relja je naglasio da su komunikacijske veštine upravo to – veštine, koje svako može razviti na visok nivo ukoliko ih vežba. Radionica se, zbog toga, sastojala iz niza vežbi koje su prilagođene „virtuelnim okolnostima” i koje su polazna tačka, na osnovu koje mentiji mogu nastaviti sami da rade dalje na svojim veštinama samostalno i u paru.

Veštine o kojima su mentiji imali priliku da uče za vreme radionice primenljive su u najrazličitijim situacijama: od pitch-a pred investitorom, sastanka sa desetak ljudi, do držanja govora pred 300 ljudi. Svaka od ovih vrsta prezentovanja, iako različita, jeste prilika za mentije da predstave svoju ideju ili projekat na kome rade, te je važno da nauče da je komuniciraju u različitim situacijama.

Značajan savet koji su dobili jeste da treba da teže ka tome da vremenom izgrade i neguju unutrašnji osećaj mira iz kojeg mogu autentično i efektno da nastupe. Ovo jeste dugoročniji proces, u okviru kojeg je bitno raditi na različitim veštinama i tehnikama: kako pripremati govor, tehnike disanja, ostvarivanje kontakta sa publikom, traženje povratne informacije… Ove principe, veštine i tehnike mentiji su vežbali tokom radionice, kroz individualni i grupni rad, kao i u paru.

Ključne tačke radionice bile su:

1- Osnovna postavka i struktura nastupa – definisanje ko nam je publika, šta želimo da postignemo, kako ćemo struktuirati sam nastup, koje primere ćemo koristiti itd. 

2– Proces pripreme – Kako samostalno (ili sa nekim) vežbamo da bismo bili spremni za nastup

3- Fizički aspekt (sam nastup) – kako ostvarujemo kontakt sa publikom, kako tokom nastupa sedimo, stojimo, krećemo se, šta radimo sa glasom, očima, rukama, kako prevazilazimo tremu…

Prilikom pripreme, pre nego što uđemo u sam sadržaj šta ćemo govoriti, važno je da napravimo osnovnu postavku svog nastupa – treba da detaljno definišemo:

• Publiku –  kome se obraćamo, kakva su njihova očekivanja, predrasude, predznanja i stavovi prema našoj temi i nama
• Kontekst – u kojim okolnostima se obraćamo (da li je jutro, popodne, vikend, da li smo 10. govornik/ca po redu), koliko imamo vremena, da li ćemo imati još prilika da komuniciramo sa publikom (npr. pauza za kafu nakon konferencije)…
• Cilj – Na osnovu publike i konteksta, možemo definisati šta želimo da postignemo. Cilj ≠ sadržaj, to jest cilj recimo nije predstaviti projekat, već zaintrigirati osobu da ode na sajt i sazna više o projektu.
• Sadržaj – Nakon što smo definisali prethodne stavke, možemo pristupiti razradi sadržaja (scenarija) samog nastupa. Postoje različite mogućnosti, i kroz iskustvo stičemo uvide koji su najefektniji, ali u načelu je ,,manja greška”, to jest sigurnije je krenuti od sledeće strukture: problem → cilj → način.

U osnovi, česta greška jeste da krećemo ,,od nas”, umesto od publike. Drugim rečima, pričamo ono što je nama bitno ( često npr. kroz činjenično predstavljanje našeg projekta  ,,Projekat se zove XY, cilj je XZ, učestvuje XYZ učesnika iz cele zemlje…”) umesto od onoga što je značajno za publiku.

S druge strane, struktura problem → cilj → način nas tera da posmatramo svet iz perspektive publike (što se npr. dosta koristi za teleshop proizvode):

–   identifikacija problema, to jest stanja koje publika želi da promeni (Ovo je tvoj problem? ,,Bole Vas leđa? Budite se često noću?”)

–   identifikacija promene, to jest stanja u kojem publika želi da bude(Ovo želite? ,,Da li želite da ujutru budete naspavani i odmorni?)

–   predlog aktivnosti koja vodi promeni (Evo našeg načina da to ostvarite.  ,,Kupite  naš novi dušek!”)

Na kraju, postoji nekoliko stvari koje možemo vežbati pre, tokom i nakon samog nastupa da bismo vremenom izgradili i održavali stanje mira iz kojeg možemo autentično i efektno da nastupimo.

Prvi korak jeste težiti da ostvarimo kontakt sa svojim unutrašnjim stanjem – da konstatujemo našu realnost, prihvatimo je i donesemo odluku kako da odgovorimo na nju. Na ovaj način učimo da se uspešno nosimo sa umorom, tremom i drugim potencijalnim neprijatnostima. Veliki saveznik u ovom procesu jeste svesno disanje koje možemo vežbati par minuta svako jutro, to jest pred svaki bitan razgovor ili nastup. 

Isto tako, u javnom nastupu, sastancima ili bilo kojoj formi poslovne ili javne komunikacije, važno je da razvijemo sposobnost da se suočavamo sa neprijatnostima. Relja je objasnio da je važno da razumemo da neprijatnosti koje osećamo kada recimo vežbamo da pričamo sporije ili glasnije, predstavljaju prirodnu reakciju na novo i nepoznato – prosto nismo navikli da sebe tako čujemo (Npr. kada ljudi koji inače tiho pričaju vežbaju da budu glasniji, uvek misle da viču, iako publici zvuče normalno). Ovo rešavamo time što se svesno izlažemo ovom osećaju neprijatnosti i istrajavamo u pokušajima da primenimo određenu vežbu (npr. da pričamo brže, sporije, tiše, glasnije…), svesni da je ovo privremena reakcija,  a vremenom će nam ovaj novi glas postati prirodniji.  U ovome nam dosta pomaže i povratna informacija publike koja nas može ohrabriti, to jest dalje usmeriti.

Tokom samog nastupa važno je da zauzmemo adekvatan fizički stav. Ako slušamo, u redu je da budemo u pasivnijem stavu (npr. da sedimo naslonjeni na stolicu), ali kada se mi obraćamo, uglavnom je bolje zauzeti aktiviji stav (stojimo ili sedimo pravo, a ruke su nam slobodne da se po potrebi izraze, to jest nisu sputane tako što smo naslonjeni na njih ili ih držimo iza leđa i sl.).

Isto tako, s ozbirom da sve češće komuniciramo onlajn, jedan od saveta koji možemo koristiti radi bolje komunikacije, to jest ostvarivanja kontakta sa publikom, jeste da se fokusiramo na to da gledamo u kameru dok govorimo, posebno kada izgovaramo bitne rečenice– ovime sagovornik stiče utisak da ga gledamo u oči, što stvara osećaj direktnijeg obraćama, nasuprot situacije kada gledamo u ekran (što je svakako najčešća praksa)i time zapravo možemo delovati blago odsutno.

Takođe, bilo da je u pitanju virtuelna komunikacija ili javni nastup pred ljudima u istom fizičkom prostoru važno je da razvijemo svest da je to uvek jedna jedinstvena situacija, sa jedinstvenom publikom kojoj je važno da prilagodimo govor, ali i da predstavlja naš autentičan izraz.

Još jedan od načina da ostvarimo bolji kontakt sa publikom i prilagodimo svoju priču jeste da od starta, umesto da pričamo, postavljamo pitanja publici. Ovime dobijamo dragocene uvide i ,,kupujemo vreme” da prilagodimo svoju priču.

Nakon govora, važno je da tražimo i prihvatimo reakciju publike,  da vežbamo razumevanje toga kako se publika oseća, da prepoznamo da li su i neki spoljni faktori uticali na utisak o nastupu, te da iz dobijene povratne informacije definišemo kako ćemo dalje unaprediti svoj nastup.

Ako radimo sve navedeno, vremenom ćemo pronaći svoj autentičan glas.

Rad na prezentacijskim veštinama je otkrivanje sebe, kako svojih ideja tako i spobosnosti da ih na različite načine izrazimo. Rad na ovim vežbama kako bi bio uspešan mora biti kontinuiran i nije jednokratan – zato vas podstičemo da krenete sa radom već danas, osmislite svoj tempo rada i, koristeći Reljine savete, postanete bolji govornici!

Preporučena literatura: Made to Stick – Chip and Dan Heath

The post Održana radionica „Komunikacijske i prezentacijske veštine“ appeared first on Kreativno mentorstvo.

Počinjemo sa Kosjerićem – Janko Belić, menti trenutnog ciklusa “Kreativnog mentorstva” je član udruženja građana K-town Group i jedan od koordinatora Međunarodnog umetničkog kampa u Kosjeriću. Janko govori o tri mesta u Kosjeriću koja su važna za razvoj lokalne kulturne zajednice, ali i koja su deo njegovog života u Kosjeriću. Nadamo se da će vas ova mapa odvesti izvan vaših soba, i podstaći neke nove izlete nakon karantina!

Piše: Janko Belić

Brezin sokak: Jedinstveno mesto u Kosjeriću gde se najviše koncentrišu aktivnosti i razrađuju ideje našeg udruženja (K-Town Group). Caffe Breza je mesto okupljanja ljudi raznih dobi i iz raznih oblasti, tako da nikada ne može biti dosadno. Krajnje prijatna atmosfera u kojoj svako može da nađe mesto za sebe, bilo da ste došli da samo popijete piće, poslušate kvalitetnu muziku ili na čašicu toplog razgovora. U sklopu letnjeg programa Breze, organizuju se razni koncerti i autorskih i cover bendova koji okupljaju veliki broj ljudi iz regiona. Sajajan ambijent sokaka upotpunjuju murali nastali tokom prethodnih kampova.

Mural na Sportskoj hali: Mural na staroj sportskoj hali za mene ima poseban značaj. Najviše zbog činjenice što je to možda i najupečatljiviji mural za 15 godina koliko se održava Međunarodni umetnički kamp. Podseća me na to da uvek vredi ići dalje i boriti se za ono u šta verujemo, jer je oslikan u perodu nakon krize u organizaciji, posle dve godine pauze sa realizacijom kampa. Posebnu draž muralu daje činjenica da su u njegovom stvaranju na samom početku učestvovala i deca iz Kosjerića. Nalazi se preko puta Osnovne škole “Mito Igumanović” i uvek je na oku učenicima te škole, oplemenjujući čitav prostor u kome se nalazi.

AKC u nastajanju: Siguran sam da je ovo budući prostor alternativnog kulturnog centra! Iako smo tek na prvom koraku u realizaciji ovog projekta, duboko sam uveren da će dati izvanredne rezultate u polju promocije alternativne kulture u Kosjeriću i regionu. Prostor se nalazi u sklopu sportsko-rekreativnog centra, koji je na lokalu poznat kao „Poligon“ što mu neki način daje dodatnu vrednost. Nema sumnje da će ovaj prostor pri kompletnoj adaptaciji biti u službi obogaćivanja kulturne ponude grada tokom cele godine sa raznim sadržajima koje planiramo kako za decu i mlade prvenstveno, tako i za sve ostale naše sugrađane. Čuće se više o ovome uskoro!

Sva mesta možete pronaći i na mapi #kreativne infrastrukture.

The post #kulturna infrastruktura „Kreativnog mentorstva“ – Kosjerić appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom dva dana, trideset mladih iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije, zakoračili su zvanično u novu avanturu i stekli osnovna znanja iz oblasti regionalne saradnje. Imali su priliku da se međusobno upoznaju, da se upoznaju sa mentorima i procene na kojim bi idejama želeli da rade, kao i koje bi uloge imali u okviru timova. Po završetku seminara izabrani su timovi, koji će zajedno raditi na razvijanju novih projekata u narednih pet meseci.

Učesnici su imali priliku da posete i važne kulturne institucije, kao što su Muzej Jugoslavije, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Artget Galerija, da upoznaju lokalnu kulturu i partnere „Kreativnog mentorstva”. U okviru seminara održana je i tribina „Kulturna saradnja u regionu Zapadnog Balkana – perspektive i dometi” u CZKD-u.

Nakon seminara u Beogradu, mentiji će u grupama sa mentorima raditi na razvoju projekata onlajn, a sledeći susret desiće se u aprilu u Tirani. Poslednji seminar biće održan u julu u Mostaru, gde će timovi predstaviti rezultate svog rada.

Fotografije sa seminara možete pogledati ovde:

The post Održan Kick off seminar u okviru Programa regionalne kulturne saradnje mladih appeared first on Kreativno mentorstvo.

Konsultacije su održane u „Novoj Iskri” uz stručno vođenje Marine Delić, trenera Gi Group HR Solutions, dugogodišnjeg glavnog edukativnog partnera „Kreativnog mentorstva”. Uz savete i njenu stručnu podršku, kao i podršku tima „Kreativnog mentorstva” Dragane Jevtić i Jelene Mihajlov, mentori su na ovim konsultacijama zajednički došli do nekih uvida koji mogu da budu značajni ne samo u kontekstu programa „Kreativno mentorstvo” nego i mentorskih odnosa uopšte.

Mentori su prvo imali priliku da se bolje međusobno upoznaju i da prepoznaju neke momente neverbalne komunikacije koji mogu biti značajni kako u mentorskom odnosu, tako i u komunikaciji uopšte. Već su na samom početku imali priliku da se zamisle nad jednim od veoma važnih aspekata mentorskog odnosa koji je u značajnoj meri kao tema obeležio ove mentorske konsultacije, a to je „Kako se postavljaju kada menti ima problem? Da li imaju poverenja da je on sposoban da se nosi sa problemom uz podršku mentora i mogu da puste da ga sam rešava, a ne da „uskaču“ i da problem rešavaju za njega?“. Na taj način su zajednički došli do polazne tačke da je uloga mentora pre svega da omogući da se proces razmene znanja i iskustava sa mentijem dešava.

U tom kontekstu,  jedna od najvažnijih stvari u smeru u kom smo nastavili bila je procena u kojoj meri se mentor angažuje u nekim stvarima preuzimajući i deo mentijevih obaveza na sebe, a u kojoj meri dopušta da se proces odvija uz njegovu/njenu podršku. U tom kontekstu, Marina Delić je prisutne mentore podstakla da razmišljaju o tri različita „intenziteta” mentorske podrške koju mogu da pruže, a koji se direktno odnose na meru odgovornosti koju preuzimaju na sebe:

120% odgovornosti

100% odgovornosti  

80% odgovornosti

Polazeći od toga da je svakako uvek izazov prepoznati u mentorskom odnosu koji je od ova tri u pitanju, Marina je podvukla da su ovde u suštini u pitanju tri nijanse – sva tri oblika podrške su u osnovi pozitivna, ali je pitanje da li su pozitivna po ishod za mentija i njegov dalji samostalni rad. Dok prva opcija, 120% predstavlja previše odgovornosti koju mentor preuzima na sebe, pri čemu je umanjena mentijeva uloga i odgovornost kao i samostalnost u ovom procesu, 80% je manje odgovornosti nego što je potrebno, dok je 100% idealno jer predstavlja poziciju „davanja i očekivanja“ gde su obe strane u idealnoj meri zastupljene u svojim različitim ulogama. Ipak, zajednički su zaključili i to da „treba da se vodimo zdravim razumom i intuicijom i da ne postoji jedan pravi odgovor” – sve opcije su u redu ako je to u konkretnom momentu i mentoru u redu, budući da predstavlja izazov kako biti na idealnih 100% i kad smo umorni, pa možemo da damo samo 80% i kad nastupamo sa previše entuzijazma, pa dajemo 120%. Jedna od mentorki je nakon ovih konsultacija istakla da joj je značajno što je  dobila potvrdu svog utiska da je „u redu da, shodno potrebama i vodeći se zdravim razumom, svom mentiju nekada ponudimo hands on approach, a nekada isključivo da imamo mentorsku ili savetodavnu ulogu”.

Mentori su kroz ovu skalu analizirali različite primere u mentorskom odnosu u kojima su prepoznavali kada su dali „previše” ili smatraju da su mogli i više da daju i došli do nekih korisnih i praktičnih uvida koje su podelili sa ostalima:

„Podrška znači podržati mentija u onome što je njoj važno ali onom brzinom kojom je njoj važno, a ne brže od toga – trudim se da ne „istrčavam” napred, da je ne prestižem nego da je pustim da sama dođe do toga i da ne ugrozim ritam i tempo koji njoj odgovara”.

„Važno mi je da navedem svog mentija da razmišlja o svojim mogućnostima ali da to bude njena ideja, čiji razvoj ja kao mentorka podstičem i podržavam“.

„Ključno u ovom procesu je da se postavljaju prava pitanja mentiju – facilitatorsko pitanje „Kako bi ti to uradio/la?“ dovodi do 100% i predstavlja vraćanje odgovornosti na mentija”.

„Ja verujem da moj menti ima pun potencijal i cilj mi je da je navedem da prevazilazi granice koje sama sebi postavlja!”

Mentori su podelili i to da se uvek trude da slušaju svog mentija i prate njegove/njene potrebe a ne da pretpostavljaju šta mu treba i da žele da postignu da se njihov menti oseća tako da kaže : „Imam hrabrosti i snage i znanja da mogu. A ja ću odlučiti gde ću to primeniti – u kom poslu, projektu, cilju… ali znam da mogu!”

Zaključak je bio i da u ovom procesu može da pomogne da se mentori rukovode tim da je prava mera odgovornosti koju mentor ostavlja na mentiju: „Da li dajemo sve ili dajemo samo okvir” – to nikada nije crno belo, ali je važno da se mentori trude da oni budu ti koji će davati okvir ali pustiti mentija da on bude taj koji ga popunjava.

Na konsultacijama smo se dotakli još jedne važne teme a to su promene do kojih dolazi kada je u pitanju početni cilj koji su mentiji postavili na početku ovog procesa. Naime, u praksi se veoma često dešava da se početni cilj koji menti postavi kada ulazi u projekat u saradnji sa mentorom revidira i preoblikuje. Bilo je važno pokrenuti ovo pitanje za mentore da bi razumeli da je to poces koji je u redu i da je sa jedne strane važno da mentiji imaju jasan smer u kom se kreću, kao i dobro postavljene ciljeve ali da isto tako ne treba slepo da ih prate nego da ih preispituju, uče u tom procesu i budu otvoreni za redefinisanje ciljeva. Jedan od mentora je tom prilikom podelio svoje iskustvo i koliko je po njegovom mišljenju bio veoma veliki uspeh to što je njegova menti kroz razgovore sa njim redefinisala cilj: „Kroz razgovore smo izmenili cilj – ona je pivotirala svoju ideju i redefinisala svoj početni cilj u u nešto održivije, izvodljivije ali i potrebnije“.

Jedan od značajnih uvida koji su neki od prisutnih mentora podelili sa ostalima, što je dobar savet za razvoj mentorskog odnosa, bilo je i to da im je jako značajno i korisno da posmatraju mentija na njegovom/njenom radnom mestu – jedna od mentorki je značaj tog procesa objasnila:  „Bilo mi je jako važno da vidim mentija na radnom mestu i u radnom okruženju u kom funkcioniše jer je to bila odlična prilika da je u praksi posmatram u kontekstu posla, tako da mogu da procenim mnogo bolje na čemu treba zajedno da radimo. Iako nas je takav rad privremeno usporio, u stvari nam je dao mnogo bolji uvid i ambicioznije ciljeve.“

Zaključak je bio i to da je veoma važno što uz veliku zajedničku posvećenost mentijima i njihovom ličnom i profesionalnom razvoju koji je u fokusu ovog, kao i drugih mentorskih programa, ne zanemarujemo ni mentore u ovom procesu. Osobama koje se nađu u ulozi mentora je veoma značajno da budu u kontaktu sa drugim mentorima, da se bolje upoznaju međusobno, razmenjuju stavove i da pričaju o svojim mentorskim iskustvima da bi dobili potvrdu svog rada, kao i da se međusobno ohrabre i motivišu. Deljenjem svojih iskustava mentori shvate da većina mentora prolazi kroz manje ili više slične situacije i da dileme i nedoumice koje imaju ne predstavljaju nešto sa čim se samo oni suočavaju i zato je važno da otvoreno govore o tome. Sa druge strane, značajno je imati na umu da ne postoji jedan ispravan način da se razvija mentorski odnos – postoji mnogo zajedničkih tačaka ali se svaki mentorski odnos razlikuje, kao što se i mentorski parovi razlikuju. Važno je da postoje okviri u kojima mentor i menti treba da sarađuju, ali su različite opcije u redu ako to odgovara i mentoru i mentiju jer u ovom procesu nema jednog tačnog odgovora.    

Važno je da imamo na umu i to da kroz ovaj proces i mentorski odnos učimo na različite načine:

1. Od mentora / mentija – kroz razmenu znanja i iskustava;
2. Iz prošlih iskustava – izvlačimo zaključke i dolazimo do novih uvida na osnovu prošlih uspeha ali i neuspeha;
3. Kroz osluškivanje sebe – prepoznavanja svojih potreba i afiniteta koje usmeravamo dalje na naša buduća učenja i razvoj.

              I za kraj da istaknemo i jedan od zaključaka koji može posebno da bude značajan u kontekstu trenutne situacije kada je viđanje mentora i mentija uživo otežano i ograničeno – iako većina mentora ističe da im viđanja uživo znače mnogo više nego sastanci onlajn, uvođenje ovakvih sastanaka treba da bude kompromisno rešenje kada ne može drugačije da se radi jer je mnogo značajnije održati kontinuitet viđanja sa mentijem, nego insistirati na tome da svi sastanci budu uživo. 

The post Mentorske konsultacije – razmena mišljenja, znanja i iskustava appeared first on Kreativno mentorstvo.

Razgovor je održan na engleskom jeziku, jeziku pojekta kulturne saradnje mladih na kome  „Kreativno mentorstvo“ sarađuje sa organizacijama OKC „Abrašević“ i „Rruga me pisha“, uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO (Regional Youth Cooperation Office). Tribina je takođe bila deo prvog seminara u okviru ovog projekta, povodom kojeg se okupilo 30 mladih zainteresovanih za kulturu, umetnost i medije koji će u narednih 5 meseci raditi na razvoju zajedničkih projekata i inicijativa, uz podršku mentora iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije.

Razgovor je započet pitanjem kako bismo mogli da definišemo termin region, na koji su učesnici imali različite odgovore, koji proizilaze iz njihovog svakodnevnog profesionalnog iskustva. Milica Pekić naglasila je da se pod terminom region često podrazumevaju zemlje koje su bile deo Jugoslavije, dok je profesorka Šešić rekla da ona kao region vidi ceo Balkan i da isključivanje Albanije, Turske i Grčke iz ovog koncepta, može samo da nam šteti. Profesorka Šešić je dodala da od svih kreativnih i umetničkih industrija, film ima trenutno ima najvažniju ulogu u povezivanju i umrežavanju regiona.

Genc Permeti, profesor na Akademiji umetnosti u Tirani osvrnuo se i na sistemske problem koji onesposobljavaju bolje umrežavanje regiona. On je naglasio da je regionalna razmena na fakultetima otežana i opisao problem na primeru fakulteta gde radi, gde se nastava održava na albanskom, te je nemoguće da u razmeni učestvuju studenti koji ne govore albanski jezik.

Genc se dotakao i situacija u kojima se ostvaruje saradnja među nevladinim organizacijama u regionu, koja može biti ili planirana u skladu sa finansijama na projektima, ili organska, prirodna, koju smatra boljom i neophodnom za razvoj saradnje u regionu. Kako bi nastala organska saradnja potrebno je da postoji hemija među pojedincima, razmena dobrih ideja i optimizam.

Vladimir iz OKC „Abrašević” istakao je još jednu sistemsku prepreku regionalnoj saradnji, a to je saobraćajna infrastruktura pojedinih zemalja, našalivši se da je lakše stići od Sarajeva do Tokija, nego od Sarajeva do Beograda.

Nadovezao se da je važno raditi na hemiji i lokalnim inicijativama i kao i Milica Pekić, istakao da se pod terminom region uglavnom podrazumevaju samo države koje su pripadale Jugoslaviji, što nije dobro razumevanje.

Profesorka Šešić je dodala da je jedan od problema sa kojima se suočava region, viđen i kao prepreka kulturnoj saradnji, činjenica da se kultura identifikuje sa jezikom i da se jezik smatra stubom nacionalnog identiteta. Ona je tom prilikom pohvalila Deklaraciju o zajedničkom jeziku, čija je i sama potpisnica, koja je korak ka integraciji regiona i regionalnih kultura.

Ukoliko imamo toliko različitih prepreka u saradnji, ali razumevanju pojma region, kako možemo da ih prevaziđemo?

Profesorka Šešić i Milica Pekić istakle su da su nam potrebne nove inicijative, lobiranje, kao i razvijanje novih vrsta saradnje civilnog sektora i sa privatnim i sa javnim sektorom.

Milica Pekić je govorila o značaju razvoja međunarodnog fonda koji bi mogao da podstakne regionalnu saradnju, zbog činjenice da su ovakve saradnje finansijski zahtevne. Dodala je da se nezavisne inicijative i nevladine organizacije u svom radu suočavaju i  sa problemom nezavisnosti, jer grantovi za regionalnu saradnju često nisu dobro osmišljeni i razvijeni, te ne odgovaraju na potrebe regiona. Zato je potrebno da se razvije regionalni nezavisni fond gde će ljudi koji koriste resurse i sami osmišljavati programe doniranja, te će donacije više odgovarati realnim potrebama profesionalaca.

Milica Pekić je govorila i o strpljenju koje je važno u razvoju regionalne saradnje i koje je neophodno kako bismo uveli promene u radu u kulturi, te je kao primer navela da su u Hrvatskoj organizacije lobirale 7 godina kako bi pokrenule fond za alternativne inicijative.

Vladimir Ćorić istakao je da problem regionalne saradnje utiče i na mlade ljude, koji su, kako je naglasio pogotovo u Mostaru, zbunjeni. On je dodao da je Bosna i Hercegovina „najkomplikovanija zemlja na svetu, a da je Mostar  najkomplikovaniji grad”, jer je žrtva nedovršenog rata, što je uticalo na odrastanje mladih ljudi. On je dodao da su entuzijazam i energija mladih bili na većem nivou na početku 2000. godina, nego što su sada. Smatra da su porast populizma, geopolitička situacija i kriza kroz koju prolazi Evropska unija uticali na njihov pad optimizma, te zato smatra da je više nego ikada važno da se region udruži i ponovo promisli regionalna saradnja.

„Uvek čekamo nekog drugog ko bi preuzeo inicijativu, i sada je pravo vreme da nešto uradimo sami, da se pozabavimo temama kao što su preduzetništvo i modeli za prikupljanje sredstava. Potrebno nam je više znanja u ovim oblastima, kao i kreativnost, kako bismo smislili nove načine da prikupimo novac i osnažimo saradnju”, rekao je Vladimir.

Razgovor je završen uz osvrt na mlade i promišljanje pitanja da li nam je potreban novi narativ kroz koji bismo govorili sa mladima o kulturnoj saradnji.

Profesorka Šešić zaključila je da nam jesu potrebni novi narativi, ali i da pogledamo u prošlost kako bismo rekreirali i promisliil nove vidove saradnje, a Milica Pekić dodala je da su javne infrastrukture, osnaživanje kroz zajedničke inicijative i saradnja ono čemu bi trebalo da se vratimo, jer kao pojedinci nikada nećemo moći da ostvarimo ono što možemo ukoliko se trudimo zajedno!

Autor fotografija: Igor Kokar

The post Regionalna saradnja: potraga za hemijom među individualcima, razmenom ideja i optimizmom appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tribina „Kulturna saradnja u regionu Zapadnog Balkana – perspektive i dometi” okupiće regionalne stručnjake iz menadžmenta u kulturi: prof. dr Milena Dragićević Šešić (Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu), Vladimir Ćorić (OKC „Abrašević”, Mostar), Milica Pekić (Kiosk/KOOPERATIVA Regionalna platforma za kulturu), Genc Permeti (Profesor, Akademija umetnosti, Tirana). Moderatorka razgovora biće Ana Pejović, menadžerka u kulturi.

Govorni jezik događaja biće engleski, kao glavni jezik deo projekta kulturne saradnje mladih koji „Kreativno mentorstvo“ sprovodi zajedno sa organizacijama OKC „Abrašević“ i „RrUga Me Pisha“, uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO (Regional Youth Cooperation Office).

Zbog čega nam je važna ova tema?

Intenzitet kulturne saradnje u regionu Zapadnog Balkana je promenljivog karaktera, kao što su forme saradnje koje se uspostavljaju. On svakako nije jednakog intenziteta između različitih država regiona, pa je tako između nekih država ovaj vid saradnje veoma slabo razvijen.

Tokom devedesetih godina između bivših jugoslovenskih republika nisu postojali formalni oblici saradnje, ali su se razvijali alternativni vidovi, koji su se uprkos ili nasuprot zvaničnim tokovima pokazali kao mnogo plodniji. To su saradnje razvijene u okviru civilnog sektora, ali i oblici neformalne saradnje između pojedinaca, umetnika, aktivista, predstavnika alternativne umetničke scene koji su gradili partnerstva i kreirali koprodukcije zasnovane na  zajedničkim temama, a svojim radom reagovali na politička dešavanja koja su im bila neprihvatljiva.

Ipak, iako kulturna saradnja u regionu postaje intenzivnija posle 2000. godine, ona dve decenije kasnije i dalje nije razvijena u meri u kojoj bi to mogla da bude. Danas primećujemo mnogo neiskorišćenih prilika i neostvarenih mogućih i potencijalno plodnih oblika saradnje koji bi mogli da posluže  za  jačanje kapaciteta i  razvoja regiona kroz mobilnost i umrežavanje. Sa druge strane, uspostavljanje kulturne saradnje između država Zapadnog Balkana uslovljeno je i praktičnim faktorima i često predstavlja i potrebu i nužnost. Tako na primer države nastale dezintegracijom SFRJ imaju znatno manje kulturno tržište nego ranije, a jezička bliskost u velikoj meri olakšava saradnju između nekih od zemalja regiona.
 
Upravo zbog situacije u kojoj se nalazi kulturna saradnja u ovom regionu, na tribini „Kulturna saradnja u regionu Zapadnog Balkana – perspektive i dometi” pokrećemo diskusiju o tome šta smo do sada postigli i koji su potencijali za dalji razvoj.

Želimo da mapiramo različite oblike umetničke i kulturne saradnje i da sagledamo koji od njih su dali kakve rezultate do sada, kakvo je stanje  saradnje civilnog, a kakvo javnog sektora, kakav smo napredak postigli u poređenju s ranijim periodima i koji su problemi i praktične prepreke koje se ponavljaju svih ovih godina. Isto tako, uključivanjem predstavnika iz različitih zemalja regiona imaćemo priliku i da čujemo i uporedimo  različite perspektive koje se tiču ovih pitanja.

Pozivamo vas da dođete i učestvujete sa nama u razgovoru!

Kako je nastala tribina?

Tribina je deo programa kulturne saradnje mladih, koji organizuju „Kreativno mentorstvo“, OKC „Abrašević“ i „Rruga Me Pisha“, uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO (Regional Youth Cooperation Office).

Fokus programa je na uspostavljanju dijaloga, kulturne razmene i saradnje među mladima iz oblasti kulture i medija iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Cilj projekta je da se napravi baza za buduću kulturnu mrežu mladih koji su društveno i politički osvešćeni, obrazovani i otvorenog uma. Zbog toga, 30 mladih ljudi (od 20 do 30 godina), po 10 iz Albanije, Bosne i Herecgovine i Srbije koji su aktivni u oblasti kulture, medija i umetnosti,  imaće priliku da uče kroz rad sa mentorima kao i jedni od drugih, u periodu od 6 meseci (Februar – Jul 2020), u timovima od po troje.

U svakom od timova naći će se po jedna osoba iz Albanije i Bosne i Hercegovine i Srbije, a učesnici će raditi na pilot incijativama, uz podršku mentora (umetnika i profesionalaca u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom u promociji i uspostavljanju regionalne saradnje, procesima pomirenja u regionu ili anti-ratnim aktivnostima).

Cilj projekta je da se kroz proces mentorstva i vršnjačku razmenu znanja, učesnici upoznaju sa relevantnim inicijativama koje su postojale u prošlosti, koje bi mogle da ih inspirišu, informišu i podstaknu da se više uključe u aktivizam kroz kulturu, kako bi prevazišli predrasude i stereotipe o „drugima” iz regiona i kako bi doprineli stvaranju mreže mladih, društveno aktivnih i osvešćenih građana.

Tribina je deo prvog seminara koji će okupiti 30 mladih ljudi iz Srbije, Albanije i Bosne i Hercegovine u okviru pomenutog projekta. 

The post Tribina „Kulturna saradnja u regionu Zapadnog Balkana – perspektive i dometi” u Centru za kulturnu dekontaminaciju appeared first on Kreativno mentorstvo.

Za seminar biće nam potrebno organizacija obroka na teritoriji Beograda (uži centar) :

Večera 28.02.2020 za 55 ljudi
Ručak 29.02.2020 za 55 ljudi
Večera 29.02.2020 za 55 ljudi
Ručak 01.03.2020 za 55 ljudi
i – Večera 01.03.2020 za 55 ljudi
Hrana mora da bude mešovita i prilagođena različitim dijetama ( veganskoj, vegeterijanskoj i dijeti koja uključuje životinjske proizvode).

Poziv je otvoren od  14.02. do četvrka 25.02.2020.

Ponude možete poslati na adresu info@kreativnomentorstvo.com

The post Konkurs za ketering appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tekst konkursa u PDF formatu možete preuzeti ovde.

O PROGRAMU

Program kulturne saradnje mladih realizuje se u okviru projekta „Transforming the Region One Conversation at A Time – Inspiring Youth Cultural Cooperation” koji je podržan kroz drugi RYCO otvoren poziv za predlog projekta, kofinansiran od strane „United Nations Peacebuilding Fund” i organizovan u saradnji tri organizacije: „Kreativnog mentorstva” iz Srbije, OKC „Abrašević” iz Bosne i Hercegovine i „Rruga me Pisha” iz Albanije.

Fokus projekta je na uspostavljanju dijaloga, kulturne razmene i saradnje među mladim radnicima iz oblasti kulture i medija iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Cilj projekta je da se napravi baza za buduću kulturnu mrežu mladih koji su društveno i politički osvešćeni, obrazovani i otvorenog uma. Zbog toga, tražimo 30 mladih ljudi (od 20-30 godina), po 10 iz Srbije, Albanije i Bosne i Herecgovine, koji su aktivni u oblasti kulture, medija i umetnosti. Odabrani učesnici projekta će imati priliku da uče kroz rad sa mentorima kao i jedni od drugih. U periodu od 6 meseci (Februar – Jul 2020), u timovima od po troje (svaki tim će imati po jednu osobu iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije) učesnici će raditi na pilot incijativama, uz podršku mentora (umetnika i profesionalaca u kulturi sa dugogodišnjim iskustvom u promociji i uspostavljanju regionalne saradnje, procesima pomirenja u regionu ili anti-ratnim aktivnostima).

Cilj projekta je da se kroz proces mentorstva i vršnjačku razmenu znanja, učesnici upoznaju sa relevantnim inicijativama koje su postojale u prošlosti, koje bi mogle da ih inspirišu, informišu i podstaknu da se više uključe u aktivizam kroz kulturu, kako bi prevazišli predrasude i stereotype o „drugima” iz regiona i kako bi doprineli stvaranju mreže mladih, društveno aktivnih i osvešćenih građana.

 KO MOŽE DA SE PRIJAVI?  

Podstičemo vas da se prijavite ukoliko:

– Imate od 20 do 30 godina

– Živite u Albaniji, Bosni i Hercegovini ili Srbiji

– Ste aktivni u oblasti kulture, umetnosti ili medija*

– Želite kao pojedinac da učestvujete u aktivnostima koje se bave regionalnim pitanjima i želite da radite na umrežavanju mladih i razvoju kulturne saradnje u regionu  

– Dobro poznajete engleski jezik, s obzirom da je ovo zvanični jezik projektnih aktivnosti

*Učesnici ne moraju da imaju profesionalno iskustvo ili obrazovanje u oblasti kulture, umetnosti ili medija, ali je važno da su na neki način aktivni u nekoj od navedenih oblasti. Takođe, ne moraju da imaju prethodno iskustvo u oblasti regionalne saradnje, ali je važno da žele da uče o ovoj temi, kao i da učestvuju u razvoju i stvaranju regionalne kulturne mreže mladih.

Posebno podstičemo mlade ljude sa invaliditetom, one koji žive u malim zajednicama ili one koji imaju nedovoljne finansijske kapacitete i prostor za mobilnost da se prijave.

Tokom odabira kandidata, vodićemo računa o podjednakoj zastupljenosti muškaraca i žena među učesnicima.

KAKO FUNKCIONIŠE PROJEKAT?

Priliku da učestvuje u projektu dobiće 30 odabranih učesnika, po 10 iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Učesnici će biti podeljeni u tročlane timove, a svaki tim će činiti po jedna osoba iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije. Oni će raditi na stvaranju pilot inicijativa, a tokom rada imaće podršku kako mentora, tako i koordinatora projekta.

Pilot porjekti koje budu razvijau kao timovi, fokusiraće se na kulturnu saradnju kroz različite medije i formate (mediji, fotografija, performans, pozorišne predstave itd), koje će stvarati uz podršku mentora.

Svi učesnici će prisustvovati na tri seminara koji će biti organizovani u Srbiji,Albaniji i Bosni i Hercegovini, a u periodu između ovih događaja će sarađivati sa svojim timovima i mentorima putem Skype-a i Facebook grupe.

Tri glavna seminara biće organizovana prema sledećem planu :

– Beograd – 28. februar – 02. mart 

– Tirana: 24 – 26. april

– Mostar: 10 – 12. jul 

Prvi seminar biće organizovan u Beogradu (Kick off) i posebno je važno da se svi učesnici upoznaju na ovom seminaru, kako bi oformili timove i razgovarali o budućim projektima. Takođe, tada će imati priliku da se umreže sa mentorima i da nauče o istoriji regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.

Drugi seminar u Tirani biće prilika da timovi predstave svoje projekte, kao i načine na koje su ih razvijali, kako bi dobili sugestije od mentora i drugih učesnika. Na seminaru u Mostaru biće predstavljeni svi rezultati i projekti svih timova.

ŠTA MI NUDIMO?

– Svi troškovi putovanja, hrane i smeštaja tokom trajanja projekta biće pokriveni (učesnici će putovati na sva ti seminara grupno, autobusom)

– Učešće u tri grupna seminara u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, koji uključuju radionice sa iskusnim trenerima, posete kulturnim prostorima koji su važni za regionalnu kulturnu saradnju i radionice na kojima će učesnici i međusobno deliti znanje (učešće na sva tri seminara je obavezno za sve učesnike programa)

– Podršku mentora i stručnjaka od početka do kraja trajanja projekta (preko Skype-a i email-a u periodu od marta do jula), uz relevantnu literaturu

– dva grupna sastanaka za 10 učesnika, na nacionalnom nivou

KOJE SU OBAVEZE UČESNIKA?

– Da prisustvuju na sva tri seminara (Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina)

– Da aktivno rade sa svojim timovima na projektima i sarađuju sa timovima putem Facebook grupe

– Da planiraju Skype sastanke sa timom

– Da šalju materijale neophodne za sastanke mentorima

– Da budu posvećeni i motivisani da uče

– Da aktivno učestvuju u procesu umrežavanja i vršnjačkog deljenja znanja

KAKO DA SE PRIJAVITE:

Možete se prijaviti slanjem e-maila sa priloženom kratkom biografijom ili CV-em i motivacionim pismom u kome objašnjavate zbog čega želite da budete deo ovog projekta.

Ukoliko ste:

• iz Srbije, pošaljite mejl na adresu:

          info@kreativnomentorstvo.com
          kreativnomentorstvo@gmail.com

• iz Bosne i Hercegovine, pošaljite mejl na adresu: info@okcabrasevic.org
• iz Albanije, pošaljite mejl na adresu: rrugamepisha@ymail.com

Ukoliko imate bilo kakva dodatna pitanja, slobodno nam se obratite putem mejla, na adresi: info@kreativnomentorstvo.com

The post Konkurs za učesnike programa kulturne saradnje mladih – Srbija, Albanija i Bosna i Hercegovina appeared first on Kreativno mentorstvo.

Radionicu su održali dr Višnja Kisić, suosnivačica i savetnica za edukaciju u okviru „Kreativnog mentorstva”, i dr Goran Tomka, alumni menti i mentor u V ciklusu. Višnja i Goran predaju na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, i na nekoliko drugih univerziteta u Srbiji i inostranstvu. Aktivni su kao istraživaci, praktičari i edukatori u oblasti menadžmenta, politika i studija kulture i kulturnog nasleđa – koje rado povezuju sa interesovanjima u oblasti politika, ekologije i filozofije.

Umesto klasičnog uvoda u radionicu, Višnja i Goran odlučili su da je započnu igrom. Učesnici su se kroz dobacivanje, odmotavanje i zamotavanje klupka predstavili, ali su imali priliku i da predstave svoje idealne projekte – kako one imaginarne, tako i one na kojima rade. „Kreativno mentorstvo” kao jedno od osnovnih vrednosti i aktivnosti vrednuje umrežavanje, a na ovaj način, kroz igru, mentiji su i verbalno i vizuelno umrežili svoje ideje.

Radionica o projektnoj logici se zatim odvijala u tri bloka. Prvi blok bio je usmeren na sticanje osnovnih znanja o projektnoj logici, od predstavljanja projekte matrice, preko upoznavanja sa istorijatom projektne logike, do oktrivanja novih trendova u ovoj oblasti. Ovaj informativni blok upotpunjen je primerima dobre i loše prakse, gde su mentiji sami analizirali i delili svoja mišljenja i zaključke.

Drugi i treći deo radionice bili su usmereni na korišćenje stečenih znanja na konkretnim primerima, projektima mentija. Četiri mentija su predstavila svoje projekte, a oko tih projekata oformljeni su timovi koji su analizrali te projekte kroz projektnu logičku matricu. Cilj je bio da kroz analizu konkretnih primera, mentiji prirodnije usvoje znanja o logičkim alatima i iskuse rad u projektnom timu. Mentiji su na taj način, uz pomoć tima, ali i Višnjino i Goranovo usmeravanje, imali priliku da otkriju nedostatke i slabosti predloženih projekata, kao i da jasnije prepoznaju i definišu njihov društveni značaj.

Radionica je završena kratkom igrom, gde su mentiji u parovima simulirali razgovor između donatora i osoba koje predlažu projekat.

Fotografije sa radionice možete pogledati ovde:

The post ODRŽANA RADIONICA „SVE ŠTO NIKAD NISTE HTELI DA ZNATE O PROJEKTNOJ LOGICI, A MOGLO BI VAM KORISTITI” appeared first on Kreativno mentorstvo.