Preplavljenost koju možda osećamo pred mnoštvom obaveza, možemo prevazići uspostavljanjem strukture i određivanjem fokusa. Na primer, ukoliko obaveze predstavimo kao gomilu četinarskih iglica kojima dodeljujemo stablo (cilj), krupnije grane (ključne oblasti koje nas vode do cilja), sitnije grane (zadaci koje treba da ispunimo). Iglice zatim predstavljaju one najsitnije akcije koje nas vode do ostvarenja cilja i ostaju samo one koje su relevantne za prethodno definisane oblasti i zadatke. Svaki sledeći put u sličnoj situaciji, možemo postaviti svoju jelkicu obaveza.

Pored ovoga, postoji još nekoliko pristupa koje možemo primeniti: 

– Hitno vs. bitno

Postavljanjem zadataka u ovu matricu, lako uočavamo da je zapravo mali broj zadataka istovremeno i hitan i bitan. U četiri polja treba da rasporedimo A – goruće, ono što ne može da se planira, B – ono što kompanija zahteva od mene, C – zadaci u kojima treba da drugima pružimo neku pomoć i D –  zadaci koji nisu direktno naša odgovornost. Većina zadataka koje izvršavamo pripada grupi B.

– Paretov princip

Drugi naziv ovog principa je 80 : 20 i odnosi se na to da većinu rezultata (80%) dobijamo kroz svega 20% aktivnosti i zadataka. Ovaj princip je preporučljivo koristiti za zadatke tipa B – one za koje smo odgovorni i za koje se od nas očekuje da ih uradimo; kako bismo ih uradili zadovoljavajućem kvalitetu. Pokušajte da ovaj pristup primenite u periodu dana kada smatrate da ste najproduktivniji u trajanju od 1h30 do 3h.

– Pomodoro tehnika

Za efikasnu upotrebu vremena, predlažemo da pokušate sa Pomodoro tehnikom u okviru koje je vreme podeljeno na blokove: one od 20 ili 30 minuta u okviru kojih radimo i kraće pauze koje su između njih. Zbog prilagodljivosti, ova tehnika može da se usvoji i kao princip za upravljanje vremenom i van posla i može se koristiti tokom celog dana, za različite zadatke i obaveze. 

– Kratkoročno i dugoročno planiranje 

Iako može zvučati jednostavno, planiranje zahteva promišljanje o prioritetima, rezultatima i upravljanje vremenom. Kada su ciljevi dobro raspoređeni i uvremenjeni, veća je verovatnoća da ćemo ih ostvariti. Pokušajte da pred sebe postavite prioritete i ciljeve za narednih godinu, predstojeće tromesećje, mesec dana, nedelju i dan. 

Kako nam ovi alati sada mogu poslužiti pri kreativnim procesima? Radom na poboljšanju fokusa i boljiem raspoređivanju prioriteta i obaveza, ostavljamo sebi više vremena za kreativan rad. Kreativni procesi se odvijaju na podsvesnom nivou, u trenucima kada nemamo pristup drugim izvorima informacija. Zbog toga je važno da oslobodimo vreme da jednostavno ne radimo ništa i da svojim kreativnim kapacitetima dopustimo da se razvijaju u tim trenucima.

The post Zašto je struktura važna za kreativne procese? appeared first on Kreativno mentorstvo.

U sredu, 13. oktobra 2021, učesnici i učesnice VI ciklusa programa „Kreativno mentorstvo”  imali su priliku da se upoznaju i isprate prvu radionicu. Uz vođenje Marine Delić,  rukovoditeljke Sektora za trening i razvoj Gi Group, glavnog edukativnog partnera, mentiji i mentijke su kroz tri sprinta mapirali ključne izazove i ciljeve na kojima će raditi tokom programa. 

Polazeći od šire slike, učesnici su primenjivali različite pristupe kako bi skicirali elemente važne za rad. 

• Koji su dokazi za uspeh?

Prvi zadatak koji se našao pred učesnicima i učesnicama bio je da odgovaranjem na niz pitanja pokušaju da vizualizuju rezultat do koga bi došli u scenariju gde su sve okolnosti u kojima rade, u periodu od 2 do 5 godina, povoljne. Koji su opipljivi rezultati koje smo ostvarili u ovakvom, pozitivnom scenariju? Koje dokaze bismo mogli,a koje bismo snimili kamerom? Ovako možemo da sagledamo šta je ono čemu težimo dugoročno i utvrditi osnovu za naredne korake u postavljanju ciljeva. 

• U čemu treba da budem uspešan/a?

Posle vizualizacije rezultata, fokus je usmeren na definisanje zadataka koje je potrebno sprovesti da bismo došli do cilja. U zavisnosti od pravca u kojem žele da se kreću i ključnih oblasti, možemo koristiti pita grafikone (pie chart) gde svaki od truglova predstavlja jednu oblast (na primer upravljanje timovima ili networking) ili popisati sva pitanja na koja želimo da dobijemo odgovor ili možemo kombinovati ova dva principa. Definisanjem manjih koraka koje je potrebno da preduzmemo, lakše ćemo ih prilagoditi na putu dolaska do cilja i umanjiti mogućnost da u nekom trenutku izgubimo fokus ili da nas potencijalna promena fokusa u toku rada zbuni. 

• Kako da rasporedim svoje aktivnosti na efikasan način?

U toku trećeg sprinta Marina je učesnike i učesnice upoznala sa Paretovim principom, prema kome 20% aktivnosti doprinosi da ostvarimo 80% cilja. Primenom ovog principa prioritizacije elemenata definisanih u prethodnoj etapi, možemo lakše prepoznati koje su to aktivnosti koje daju najveću vrednost našem radu u narednih godinu dana. Na primer, ukoliko smo u prethodnom sprintu sastavljali pie chart, u centar kruga možemo postaviti broj 1, a na kružnici 10, korišćenjem sistem bodovanja brojevima između 2 i 9, treba da procenimo koliko smo jaki u definisanim oblastima.  Kao jedan od alata možemo koristiti i SMART princip, kako bismo se što bolje usmerili, a cilj postao konkretan, merljiv i uvremenjen. SMART ciljeve možemo definisati kombinovanjem Šta/sada želim da budem i pitanja koja su stavili na listu u drugom delu procesa. 

Proces kroz koji su prošli učesnici i učesnice, poslužiće im da finalno definišu svoje potrebe i izazove na koje žele da odgovore tokom programa, a na osnovu kojih će tim „Kreativnog mentorstva” potražiti odgovarajuće mentore i mentorke.

The post Uverenje da radim pravu stvar appeared first on Kreativno mentorstvo.