Radionicu komunikacijskih i prezentacijskih veština je vodio Relja Dereta, alumnista i dugogodišnji edukativni saradnik.

Kroz dinamično stukturiran način rada i mnogo interaktivnih vežbi i aktivnosti ostvarili smo glavni cilj radionice , a to je upravo upoznavanje sa osnovnim principima razvoja komunikacijskih i prezentacijskih veština kao i  osvešćivanje i unapređivanje  ključnih aspekata komunikacije svakoga od nas. 

U nastavku ćemo podeliti sa vama nekoliko zaključaka sa radionice za koje smatramo da vam mogu biti od koristi:

– Priprema, priprema, priprema!
Iako smo sigurni u svoju moć improvizacije i čini nam se da je javno prezentovanje nešto što nam prija i prirodno leži, svejedno je vrlo važno da posvetimo  vreme za pripremu kako bismo bili sigurni u svoje izlaganje i kako bismo izbegli  mogućnost da na kraju ne prenesemo ono što smo želeli.

– Uvek imajte u vidu publiku ili osobu koja je preko puta vas.
Koje je njeno predznanje o temi o kojoj govorite? Da li je trenutak vašeg govora trenutak u kom je publika spremna da čuje i primi nove informacije? Ovo su pitanja na koja bi bilo dobro odgovoriti tokom pripreme za javni nastup 

–  Koji je cilj  komunikacije?

Važno je da odredimo šta želimo da postignemo. Da li  želimo nekoga da zainteresujemo za temu o kojoj govorimo? Da li želimo da čujemo šta druga osoba ima da kaže ili jednostavno želimo da vežbamo svoj javni nastup? 

– Udah – izdah

Važno je da vodimo računa o disanju i pauzama prilikom govora. Tišinu možemo vežbati i u svakodnevnim situacijama, zatražiti feedback od ljudi iz našeg okruženja, ili možemo snimati svoja izlaganja ili govor i zatim ga preslušavati u cilju što boljeg prezentovanja.

Radujemo se novim znanjima i radionicama u okviru programa i radoznalo ćemo tražiti prilike da primenimo i vežbamo ono što smo do sada naučili.

The post Vežbanjem tišine, učimo da komuniciramo bolje appeared first on Kreativno mentorstvo.

Krajem decembra, održana je Networking radionica koju je vodio Relja Dereta, trener komunikacijskih veština, alumnista i dugogodišnji saradnik programa „Kreativno mentorstvo“. Cilj radionice bio je da se mentiji osnaže u neposrednoj komunikaciji i da prepoznaju mogućnosti i prednosti onlajn susreta.

Šta nas sprečava da se upustimo u umrežavanje sa drugima?

Prilika u kojoj je potrebno da se po prvi put direktno obratimo nekome, mnogima od nas izaziva negativne emocije ili dovodi do oklevanja i preispitivanja: Da li smetam? Da li prekidam komunikaciju koja je već uspostavljena sa drugim sagovornikom? Da li je moj nastup previše invazivan? ili nas možda koči pretpostavka o mogućoj reakciji na naše započinjanje razgovora? Iako možemo strpljivo da čekamo trenutak koji procenimo kao pravi, treba da imamo u vidu da je svaka prilika da započnemo komunikaciju sa nekim, ujedno i prilika da pomerimo lične granice i da sami mnogo dobijemo iz te razmene. Ovo je važno da znamo, jer iako okruženje i interakcija nisu isti prilikom onlajn sastanaka, nama se mogu javiti ista pitanja i nesigurnosti koje treba da otklonimo.

U razgovoru sa Reljom, spomenuli smo nekoliko metoda koje mogu biti korisne u uspostavljanju prostora za prijatnu i otvorenu razmenu: 

– Predstavljanje sebe na manje konvencionalan način

Kada smo u prilici da se po prvi put predstavimo, treba da imamo u vidu da iako smo verovatno mnogo puta ponovili čime se bavimo ili koja nam je pozicija ili zaduženje u timu, za osobu sa druge strane su te informacije nove. To nam otvara prostor da o sebi govorimo na kreativniji način i umesto da se predstavimo kao režiser ili fotografkinja, možemo reći da pronalazimo kreativne načine da ispričamo uzbudljivu priču kroz film ili da svojim radom trajno čuvamo trenutke. Pored toga što ovo može biti dobra vežba za kreativnost i promenu vizure na naš posao, vrlo je verovatno da će ovakvo predstavljenje drugoj strani biti mnogo upečatljivije od onog ustaljenog. 

– Deljenje manjih detalja iz svakodnevnog života

Drugi „trik” kojim se možemo poslužiti u postavljanju pozitivne note jeste da na početku sastanka ili konverzacije izdvojimo mali detalj iz svakodnevnog života, koji može pomoći sagovorniku/ci da se poveže sa nama, jer deli neko slično iskustvo. Na primer, na pitanja: Kako je? ili Šta ima novo? Možemo odgovoriti anegdotom ili spomenuti neki novi hobi.

– Osvrt na projekte i ljude sa kojima radimo

Još jedan od načina da se bolje povežemo, jeste da podelimo i  ukratko opišemo na čemu radimo, na primer na šta je neki projekat fokusiran, koja mu je ciljna publika ili da li radimo sa mladima, ili je naš rad okrenut zajednici. Ovako pružamo priliku za postavljanje dodatnih pitanja ili pronalaženje sličnosti koje mogu produbiti razmenu.

– Otkrivajmo zajedno šta možemo da ponudimo i u čemu nam je potrebna pomoć

Razgovorom o tome u čemu smo dobri ili za šta osećamo da možemo drugima da pružimo podršku, stvaramo piliku za potencijalnu saradnju, prijateljstvo ili nove perspektive. Ovaj efekat će biti još veći ukoliko se dotaknemo i segmenata koji nam predstavljaju izazov i oko kojih nam je potrebna pomoć – na taj način i sagovorniku/ci pružamo priliku da nam pomoć ponudi, ali i da sam/a osvesti šta je ono u čemu bi pomoć bila značajna ili šta oni sami mogu da ponude. 

Međutim, moguće je da i pored naše dobre volje i truda na početku ne vidimo priliku za zajedničku saradnju, to nije razlog za odustajanje, već prilika za razmenu iskustava i perspektiva. 

Na kraju, iako onlajn komunikacija može biti iscrpljujuća i izazovna, mada veoma efikasna, vrlo je važno da ne izgubimo iz vida faktore koje je Relja posebno istakao: “Onlajn komunikacija može da skrati određene korake i poštedi nas potencijalne neprijatnosti pri prvom susretu. Sve je ovo deo šireg procesa koji treba da nas pripremi bolje za susrete koji nam predstoje i da koraci koje sada učinimo, bez obzira na ograničenost, mogu napraviti veliku razliku i susrete uživo učiniti bliskijima i prijatnijima, kada do njih dođe”.

The post Deljenjem izazova pred nama, lakše se povezujemo appeared first on Kreativno mentorstvo.

Tokom 27. i 28. novembra, mentiji i mentori aktuelne generacije, prisustvovali su prvom, zajedničkom treningu. Tokom dva dana trajanja programa učesnici su se prvo upoznali kroz razmenu i vođenje od strane Pamele von Sabljar, dugogodišnje partnerke programa, a potom je usledila kratka prezentacija Dragane Jevtić, direktorke „Kreativnog mentorstva” koja je predstavila program. Nedelja je bila posvećena prvim pitanjima u vezi sa programom, prepoznavanju šta mentorski program jeste ili nije, uz podršku Daše Spasojević, menadžerke Mreže mentora „Kreativnog mentorstva” i Pamele von Sabljar. Na kraju, učesnici su imali priliku i da se povežu sa alumnistima programa i čuju njihova iskustva.

U ovom tekstu, podelićemo sa vama najvažnije segemente, alate i preporuke o kojima smo govorili, a koji vam mogu pomoći u metorskom radu.  

Kroz učenje rastemo

Radionica povezivanja mentora i mentija odvijala se kroz stalnu razmenu iskustava, postavljanja pitanja i preispitivanja. Na taj način stvoren je prostor bezbedan za otvaranje, neophodan za uspostavjanje poverenja u mentorskom odnosu. 

Da bismo shvatili šta mi očekujemo od mentorskog odnosa, Pamela je postavila tri važna pitanja: 

• Šta za mene znači reč mentorstvo? Kakvo je moje iskustvo sa mentorstvom do sada?

Šta znači biti mentor, šta znači biti menti i šta za nas znači taj odnos? Kakve emocije i asocijacije za mene budi reč mentorstvo? Vrlo često, povezivana je sa učenjem, rastom, razmenom i poverenjem. Takođe je opisivana kao uspostavljanje prostora za učenje, u kome možemo da pogrešimo, a da ne doživimo osudu, te da  je važno da svoje neuspehe i izazove prepoznamo kao prilike za učenje.

Pamela nas je podstakla da uvek osluškujemo telo, preispitujemo osećaje koje situacije bude u nama i promišljamo da li u mentorskom odnosu predstavljamo sebe u realnom svetlu.

• Izazivajmo sebe

Da bismo ostvarili rast i napredak u okviru mentorskog odnosa, važno je da testiramo izlazak iz zone komfora. Iako ona sama po sebi nije loša, upoznavanjem sa osećajem koji nosi kretanje u zoni učenja i njegovim prihvatanjem, mi zonu komfora proširujemo. Ovaj postupak je vrlo važan za obe uključene strane – produbljivanjem odnosa kroz zajedničko učenje i proširivanje granica, ostvaruje se čvrća veza između mentora i mentija, a mogućnosti za rešavanje kompleksnih izazova su veće. 

• Prepoznavanje modela vođenja razgovora

U zavisnosti od tema i spektra reakcija tokom komunikacije, možemo izdvojiti četiri nivoa vođenja razgovora: drama, gde se fokus stavlja na to ko je pogrešio, situacija, koja je okrenuta traženju brzog i efikasnog rešenja, izbor, u okviru koga biramo ko mi želimo da budemo i kako želimo da se povežemo sa situacijom ili mogućnost, gde svaku situaciju posmatramo kao priliku za učenje i transformaciju. 

Primenjivanjem ovog pristupa na svakodnevnom nivou, u različitim odnosima, navikavamo se da biramo svoje reakcije i razvijamo empatiju kao i mogućnost da prepoznamo na kom nivou se kreće naš sagovornik/ca i kako da razliku, ukoliko postoji, premostimo.

• Kakav je moj odnos prema feedback-u? Šta osećam kada pomislim na feedback?

Iako može imati negatinvu konotaciju i pokazati se kao loše iskustvo, značajno je da feedback posmatrmo kao priliku za učenje, a  ne kao osuđujuću kritiku. Promišljanjem našeg odnosa prema povratnoj informaciji, možemo ga promeniti i iskoristiti za lični napredak: Šta ako feedback doživimo kao poklon kome sami dodeljujemo namenu? Šta ako odaberemo da ga koristimo za svoj rast? Vrlo je važno da znamo da i ovde veliku ulogu imaju pristup i reakcija koje biramo i da povratna informacija koju dobijamo ne umanjuje značenje onoga što radimo ili govorimo.

Preporučljivo je da povrtanu informaciju komuniciramo sendvič metodom, kako bismo povećali mogućnost da na efikasan način prenesemo svoje komentare i da oni ne budu shvaćeni kao kritika. 

Kako funkcioniše ekosistem mentorskog odnosa?

Nedeljno prepodne osmišljeno je tako da mentori uz asistenciju Daše Spasojević steknu prvo opštu sliku o tome šta mentorski odnos jeste, šta on nije, a zatim i da čuju iskustva i savete alumni mentora. 

Kako se u središtu programa „Kreativno mentorstvo” nalazi menti i njegove potrebe, njemu se i savetuje da vodi odnos, predlaže mentorske sastanke i smišlja njihove teme. Mentorova uloga je da sasluša mentija, podstakne ga na razmišljanje i pomogne mu da ostane fokusiran. Mentor nije terapeut. Njegova uloga je konstruktivna i predstavlja čuvara odnosa koji je izgradio sa mentijem. Mentor ne treba da nudi gotova rešenja niti da nameće svoje mišljenje. Zajedno sa mentijem, on razmišlja o krajnjem cilju i pre svega dobro definiše očekivanja na samom početku zajedničkog rada. 

Elemente koji su uključeni u mentorski odnos možemo predstaviti simbolički, kroz ekosistem koji čine mentor, menti, mentijev cilj i okruženje. Njihova promenljivost i isprepletanost čine i sam odnos promenljivim. Promene u okruženju mogu dovesti i to izmena u cilju, što se zatim može odraziti i na odnos i komunikaciju između mentija i mentora. 

Ukoliko nismo sigurni kako da se što bolje orijentišemo u odnosu sa mentijem, i na koji način se iskustvo mentorstva prožima sa nama, možemo sebi postaviti sledeća pitanja: 

• Šta donosim u mentorski odnos iz mog unutrašnjeg sveta?

Najčešći odgovor bilo bi znanje i podrška, ali ne treba zaboraviti da se oni javljaju u različitim formama. Koja neformalna ili životna znanja donosimo? Na koje načine mogu da izrazim podršku za mentija, možda kroz feedback ili nekako drugačije?

• Zašto dolazim u odnos i šta ću uzeti iz tog odnosa?

Sve što smatrate da vam može biti korisno, a što može da vam pruži menti, jeste ono što iz odnosa uzimate. Različite oblasti, profesije, godine i okruženja mentija mogu doprineti vašem ličnom razvoju i usvajanju novih perspektiva.

• Šta donosim u mentijev unutrašnji svet?

To mogu biti različite vrednosti ili pozitivne promene poput ohrabrenja, osnaživanja, oslonca ili uvidi u procese.

• Šta ja kao mentor donosim u način komunikacije sa mentijem?

Koje komunikacijske veštine koje imam, mogu koristiti mentiju? Obezbeđivanje dijaloga poverenja, iskrenosti i konkretnosti može pomoći mentiju u njegovom radu i ohrabriti ga na putu učenja. 

Ipak, da bismo izbegli deljenje stvari ili doticanje tema koje nam ne prijaju, vrlo je važno da se na samom početku definišu pravila komunikacije, eliminišu pretpostavke i mogući nesporazumi. 

• Šta donosim u odnosu na mentijev cilj ?

Zahavljujući iskustvu koje mentor ima, sa mentijem može podeliti svoje matode i različite načine da se dođe do cilja, operativne stvari u ostvarenju cilja ili kako da se cilj približi realnosti, ukoliko se ispostavi kao previše ambiciozan. 

Sva ova pitanja mogu se koristiti i kasnije, tokom rada sa mentijem. Pored njih, mentori na raspolaganju imaju i mentorske alate, koji služe kao podrška tokom mentorskih sastanaka i obezbeđuju efektnu komunikaciju kroz aktivno slušanje, otvaranje diskusije na putu ostvarenja mentijevog cilja.

Mentori VI ciklusa, imali su priliku da se povežu i sa mentorima iz ranijih ciklusa. Alumnisti su podelili svoja iskustva u radu sa mentijima, odgovore na izazove na koje su naišli, poput promene cilja ili interesovanja kod mentija.

Jedan od važnijih zadataka u mentorskom radu istakla je Nana Radenković, objasnivši da je od velike koristi za zajednički rad na mentijevom projektu, da se prepozna šta je realno kada se govori o ciljevima. Pored toga, potrebno je da mentor pomogne mentiju da razdvoji lični, od cilja organizacije čiji je deo. Ipak, treba imati u vidu da promena strukture inicijalno definisane zamisli ne znači neuspeh, jer je napredak kroz program sam po sebi cilj. Isto tako, uspešnost projekta ne reflektuje uspešnost mentorskog odnosa. 

Tokom nedeljnog popodneva, mentiji su uz Pamelu von Sabljar govorili o dilemama i strahovima u vezi sa mentorskim odnosom. Kako bi imali jasniju sliku šta im može pomoći u radu, kao i šta ih koči, učesnici su izdvojili vreme da promisle šta ih inspiriše, a šta ih trigeruje i izaziva burne reakcije. Ovaj postupak je bio vrlo važan za njih kako bi prepoznali da se i stvari koje im prijaju, ali i one koje su manje prijatne, zapravo već nalaze u njima. Posle toga, mogu da ih raslože i analiziraju, ali i nauče zašto im bude određena osećanja i kako da to iskoriste za svoj napredak. 

Kao okosnica Kick-off-a, istaknut je značaj predstaviti se bez preterivanja, ostaviti sebi prostora za ranjivost, promišljanje i davanje prilike mentoru da bude tu za nas, da nas razume i pogura kada je to potrebno, posebno ako nam se javlja određeni otpor. Važno je da budemo u trenutku i da preispitujemo svoje utiske. 

Slogan „Kreativnog mentorstva”, prenosi vrednosti programa i takođe ističe važnost komunikacije između dvoje pojedinaca, a koja postoji i u mentorskom odnosu: Razgovor po razgovor menjamo društvo nabolje. Razmenom energije i saosećanja kroz dijalog, stvara se okruženje za učenje, prostor u kome dolazi do ostvarivanja potencijala. 

The post U okviru mentorskog odnosa zajedničkim snagama pretvaramo snove u stvarnost! appeared first on Kreativno mentorstvo.