Nakon godinu dana mentorskih razgovora, obrazovnih radionica i regionalne saradnje, učesnici programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke okupili su se u Beogradu na završnoj Wrap-up radionici programa.

Ovaj događaj nije bio samo formalno zatvaranje jednog mentorskog programa, već prilika da se napravi pauza i osvrne na zajednički put koji su učesnici prošli. Tokom godine dana, mentori i mentiji posvetili su vreme, energiju i radoznalost ličnom i profesionalnom razvoju — razvijajući nove veštine, šireći svoje mreže i produbljujući razumevanje sopstvene kreativne prakse.

Wrap-up radionica pružila je priliku da se ova postignuća prepoznaju i proslave. Za neke učesnike to je bio i prvi susret uživo nakon meseci online mentorskih razgovora. Atmosferu su obeležili otvorenost, poverenje i iskrena razmena koja nastaje kada ljudi dele ne samo profesionalne ambicije već i posvećenost učenju i razvoju.

Ovo okupljanje predstavljalo je i važnu prekretnicu za organizaciju Kreativno mentorstvo, jer je označilo završetak trogodišnjeg puta i dva mentorska ciklusa — Mentorskog programa za Kreativne lidere i Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke — koji su okupili 110 kreativnih profesionalaca iz oblasti umetnosti, kulture i kreativnih industrija širom Zapadnog Balkana.

Uvodna obraćanja održali su Richard Masa, prvi savetnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, Clare Sears, direktorka British Council-a za Srbiju i Zapadni Balkan, Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita Univerziteta u Beogradu i predsednica Počasnog odbora organizacije Kreativno mentorstvo, kao i Dragana Jevtić, suosnivačica i direktorka organizacije Kreativno mentorstvo.

Njihova obraćanja istakla su širi značaj mentorskih inicijativa poput ove — jačanje liderskih kapaciteta u kulturnim i kreativnim sektorima, podsticanje saradnje preko granica i podršku novoj generaciji profesionalaca širom regiona Zapadnog Balkana.

Osvrt na mentorsko putovanje

Centralna radionica okupljanja, „Wrapping Up the Mentoring Relationship“, koju je vodila Dragana Jevtić, bila je posvećena zatvaranju mentorskog odnosa na promišljen i smislen način.

Sesija je bila fokusirana na refleksiju o ostvarenim ciljevima, prepoznavanje uspeha, ali i izazova, kao i na razumevanje kako je mentorski proces doprineo razvoju svakog učesnika. Učesnici su ohrabreni da završni mentorski susret ne dožive samo kao formalni završetak programa, već kao važan razgovor o naučenim lekcijama i budućim pravcima razvoja.

Poruka sesije bila je jasna: mentorstvo se ne završava završetkom programa. Ono često prerasta u nove oblike saradnje, prijateljstva i kontinuirane profesionalne podrške.

Učenje, vidljivost i razmena

Pored refleksije o mentorskom iskustvu, program je uključio i sesije posvećene profesionalnom razvoju i razmeni znanja.

U predavanju „Basics of Branding“, psihološkinja i stručnjakinja za komunikacije Ana Mirković, izvršna direktorka i suosnivačica Digital Communications Institute, govorila je o brendingu kao strateškom i refleksivnom procesu koji oblikuje način na koji kreativni profesionalci komuniciraju svoj rad, vrednosti i profesionalni identitet.

Učesnici su takođe učestvovali u networking i speed-dating sesiji koju je vodio Relja Dereta, trener javnog nastupa, učitelj argentinskog tanga i aktivista. Kroz niz strukturiranih razgovora istraživano je kako se profesionalni odnosi grade kroz radoznalost, pažljivo slušanje i razumevanje perspektiva drugih.

Radionica „Communication and Visibility in Practice: Making Connections Count“, koju je vodila Adna Alihodžić, programska menadžerka Mentorskog programa za Kreativne lidere, bavila se načinima na koje digitalne platforme i društvene mreže mogu da podrže saradnju, vidljivost i regionalni dijalog.

Prenošenje mentorstva dalje

Jedan od važnih trenutaka programa bila je i sesija „Pay It Forward“, koju je moderirala Dragana Jevtić. Učesnici su razmišljali o tome kako ih je mentorsko iskustvo oblikovalo i na koji način sada mogu da prenesu stečeno znanje i podršku drugima.

Po završetku programa, i mentori i mentiji ohrabreni su da sebe vide kao ambasadore mentorstva — ljude koji doprinose razvoju kulture razmene znanja, saradnje i međusobne podrške u kreativnim sektorima.

Učenje iz kulturne prakse

Pored radionica, program je uključio i posete kulturnim prostorima i institucijama koje predstavljaju različite modele kulturnog delovanja.

Učesnici su posetili Magacin, samoupravni nezavisni kulturni prostor u Beogradu. Uz vođenje Miloša Janjića, mentija i predstavnika kolektiva BRINA, upoznali su se sa principima kolektivnog upravljanja, zajedničke odgovornosti i dugoročne posvećenosti koji održavaju ovu jedinstvenu kulturnu inicijativu.

Grupa je takođe posetila Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, gde je kustos i mentor Miroslav Karić vodio učesnike kroz izložbu „Inventory: Matter, Art, Capitalism“ umetnica Irene Lagator Pejović i Jelene Mićić, otvarajući razgovor o umetnosti, vrednosti i savremenim društvenim realnostima.

Prostor za razmenu između generacija i ciklusa

Okupljanje je takođe uključilo alumni mentije i mentore iz mentorskog programa za Kreativne lidere, čime je stvoren dragocen prostor za dijalog između različitih generacija i programskih ciklusa.

Ova međugeneracijska razmena omogućila je učesnicima da podele iskustva iz različitih faza svojih profesionalnih puteva — gde se danas nalaze, šta im je mentorstvo donelo i kako program nastavlja da utiče na njihov rad i godinu dana kasnije.

Okupljanje učesnika iz oba ciklusa otvorilo je i nove mogućnosti za saradnju širom Zapadnog Balkana, jačajući jedan od ključnih ciljeva programa: razvoj regionalne saradnje i povezanijeg kreativnog ekosistema.

Povezivanje sa širom zajednicom

Uz radionice, program je uključio i Creative Mentorship community networking događaj, osmišljen kako bi učesnike povezao sa širom mrežom koja se razvijala oko programa tokom godina.

Danas zajednica Kreativnog mentorstva okuplja više od 500 profesionalaca iz oblasti umetnosti, kulture, kreativnih industrija, medija, nauke, diplomatije, biznisa i srodnih sektora širom Zapadnog Balkana. Ovo okupljanje pružilo je priliku učesnicima da prošire svoje profesionalne kontakte, razmene ideje i istraže potencijalne saradnje i izvan mentorskih parova.

Pogled unapred

Iako je Wrap-up radionica označila zvanični završetak ovog ciklusa programa, ona je istovremeno istakla i jedan od njegovih najvažnijih rezultata: rastuću zajednicu profesionalaca povezanih kroz mentorstvo, zajedničke vrednosti i saradnju.

Okupljanjem učesnika, alumni mentija i mentora, partnera i prijatelja — svih članova šire mreže — događaj je otvorio nove prostore za razmenu i saradnju širom Zapadnog Balkana, dodatno učvršćujući cilj programa: jačanje povezanosti, razmene znanja i dugoročne saradnje unutar kreativnih sektora regiona.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council kroz projekat Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), koji finansira Evropska unija. Projekat CC4WBs ima za cilj da podstakne dijalog na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora radi većeg društveno-ekonomskog uticaja.

Foto: Marko Risović

The post Važna prekretnica za Kreativno mentorstvo: Obeležavanje završetka jednog regionalnog mentorskog putovanja appeared first on Kreativno mentorstvo.

Snimak vebinara je sada dostupan za gledanje na ovom linku, nakon što napravite nalog na platformi Podrška mladima.

Šta možete da očekujete?

Ovo nije klasičan motivacioni govor. Ovo je strukturisan i praktičan razgovor koji će vam pomoći da razumete unutrašnje mehanizme sumnje i naučite kako da delujete uprkos njima.

Kroz ovaj vebinar ćete:

• Dešifrovati imposter sindrom: Zašto se najčešće javlja kod najsposobnijih i najambicioznijih ljudi?
• Prepoznati svoj tip: Koji od 5 tipova „impostera” najviše utiče na vaš rad?
• Razbiti začarani krug: Kako perfekcionizam i prokrastinacija održavaju sumnju u sopstveni uspeh.
• Preći na akciju: Konkretni koraci za projekte koje odlažete (prijava za posao, CV, portfolio ili biznis ideja).
• Izgraditi stabilnost: Jasan okvir za zdraviji i realniji odnos prema sopstvenim postignućima.

Cilj nije trenutna motivacija, već dugoročna promena.

Vebinar vam pruža alate da napravite prvi potez bez čekanja da se „osetite dovoljno spremno”. Vaš potencijal ne nestaje — on samo ponekad ostane na mute. Vreme je da ga ponovo pojačate.

The post Pogledajte vebinar sa dr Miom Popić: Kako prevazići „imposter” sindrom? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Zasnovan na dugogodišnjem iskustvu i metodologiji Kreativnog mentorstva, kao i na potrebama koje su direktno iskazali doktorandi, postdoktorandi i nedavno diplomirani muzički profesionalci, program ,,The Bridge“ bio je osmišljen na osnovu jednostavne hipoteze: neakademsko mentorstvo može značajno olakšati prelazak iz akademije u profesionalni život i pružiti podršku pojedincima koji već rade u struci da naprave svoj sledeći strateški korak.

Iako je rad sa mentijima i mentorima iz 11 zemalja sa 4 kontinenta u početku delovao kao logistički izazov, on je brzo postao jedna od najvećih prednosti programa. Razmena različitih kulturnih perspektiva, profesionalnih konteksta i umetničkih iskustava obogatila je svaki mentorski odnos i uvela dodatni nivo učenja koji ne bi bio moguć u uniformnijem okruženju.

Tokom programa, mentiji su podsticani da razvijaju svoje lične projekte i profesionalne ideje — ne kao odstupanje od svog istraživačkog rada, već kao njegov prirodni nastavak. „The Bridge” je pokazao da akademski i praktični rad mogu smisleno koegzistirati, jačajući ne samo individualne karijere, već i šire polje muzičkog istraživanja, produkcije i obrazovanja. Ova vrsta neakademskog mentorstva takođe jača akademske institucije kojima ovi studenti pripadaju — ona predstavlja dragocenu dodatnu vrednost postojećim mehanizmima kao što su formalne studije i akademsko mentorstvo.

Iako tim Kreativnog mentorstva oduvek naglašava da se uspeh mentorskog odnosa ne bi trebao meriti isključivo kroz realizaciju novog projekata ili novo zaposlenje, rezultati programa „The Bridge” govore sami za sebe. Nekoliko mentija postiglo je konkretan, merljiv napredak:

• Jedan polaznik je obezbedio novi posao na željenoj poziciji 
• Jedan polaznik je dobio zaposlenje uz direktnu podršku svog mentora tokom procesa prijave, intervjua i pripreme.
• Jedan polaznik je razvio ideju za postdoktorski projekat i identifikovao mogućnosti za međunarodnu saradnju.
• Jedan polaznik je kreirao strateški plan za osnivanje svoje nove organizacije.

Pored ovih dostignuća, svi mentiji su izrazili duboko zadovoljstvo programom, ističući novo stečeno znanje, povećano samopouzdanje i svežu, osnažujuću perspektivu o sopstvenim snagama, potencijalu i profesionalnom pravcu. Mentori su prijavili slične značajne koristi — prostor za refleksiju, strateško razmišljanje i priliku da podrže sledeću generaciju muzičkih profesionalaca. Ovo potvrđuje da je „The Bridge” bio istinski „win-win” doživljaj i za mentije i za mentore.

Sumiranje rezultata na po jednoj strani koji dodatno opisuju uticaj programa ,,The Bridge“ dostupni su odvojeno za mentore i mentije.

The Bridge mentorski program u brojkama

Trajanje: April 2024 — April 2025

• 22 učesnika formiralo je 11 mentorskih parova iz 11 zemalja sa 4 kontinenta
• 81 mentorski sastanak (preko 100 sati mentorskog rada)
• 3 glavne radionice: Uvodna (Kick-off), Srednjoročna (Mid-term) i Završna (Wrap-up)
• 3 neformalne grupne konsultacije za dodatnu podršku
• Praktični alati, resursi i individualne konsultacije koje je obezbedio tim „Kreativnog mentorstva” 

Ključni uticaji (Impact Highlights)

Zašto je mentorstvo važno

Program „The Bridge Mentorship” pokazao je da neakademsko mentorstvo nije samo opcioni alat podrške — ono je suštinski element savremenog obrazovanja, posebno u umetničkim i istraživačkim oblastima. Mentorstvo: 

• jača lični i profesionalni razvoj,
• podržava tranziciju iz akademske sfere u profesionalni sektor,
• direktno doprinosi osnovnim ciljevima projekta Music4Change: poboljšanju kvaliteta doktorskih studija muzike kroz inovativno, interdisciplinarno učenje. 

Neakademsko, strukturisano mentorstvo nije dodatak — ono je neophodnost.

Mentorski program „The Bridge ” je kroz kvalitativno iskustvo i merljiv uticaj pokazao koliko ovaj vid podrške može biti transformativan.

Kreativno mentorstvo je međunarodni ekspert u razvoju, strukturiranju i vođenju različitih mentorskih i edukativnih programa prilagođenih potrebama mentija i projekata. Kontaktirajte nas kako bismo razmotrili potencijalno partnerstvo na vašim projektima ili u okviru vaših institucija, mreža ili organizacija.

The post Premošćivanje jaza: Uloga mentorstva u tranziciji između akademije i tržišta rada appeared first on Kreativno mentorstvo.

Imposter sindrom najčešće se javlja upravo u periodima tranzicije – pri odabiru fakulteta, konkurisanja za prvu praksu, u traženju posla, pokretanju projekata ili razmišljanja o sopstvenoj karijeri. I baš tada možemo osetiti da nas nešto koči kako bismo napravili sledeći korak. Mladi na predstojećem vebinaru mogu da očekuju strukturisan i praktičan razgovor koji će im pomoći da razumeju šta im se zapravo dešava i šta mogu da urade drugačije. Cilj ovog vebinara nije da “ih podigne na 24 sata”. Clij je da im pomogne da konačno naprave prvi potez – bez čekanja da se “osećaju dovoljno spremno”. Jer potencijal ne nestaje. Samo ponekad ostane na mute, izjavila je Mia povodom predstojeće radionice.

Šta mladi mogu da očekuju na ovom webinaru?

Predstojeće predavanje neće biti motivacioni govor –  biće strukturisan i praktičan razgovor koji će ti pomoći da razumeš šta ti se zapravo dešava i šta možeš da uradiš drugačije.

Na webinaru ćeš:

✔ Razumeti šta je imposter sindrom i zašto se najčešće javlja kod pametnih, savesnih i ambicioznih ljudi

✔ Prepoznati koji od 5 tipova impostera najviše utiče na tebe

✔ Shvatiti kako perfekcionizam i prokrastinacija održavaju začarani krug sumnje

✔ Naučiti konkretne prve korake za stvari koje odlažeš (prijava, CV, portfolio, projekat, biznis ideja…)

✔ Dobiti jasan okvir kako da izgradiš realan, stabilan i zdrav odnos prema sebi

Svi koji budu došl mogu da očekuju jasnoću, alate i osećaj da će napokon znati odakle da krenu i naprave prvi sledeći korak. Prijave su otvorene putem ovog linka, učešće je besplatno, a naš savet je da ne čekate poslednji trenutak i da sebi već sada obezbedite mesto na predavanju koje sigurno mnogima može da pomogne u trenutnoj fazi ličnog i profesionalnog napredovanja.

Dr Mia Popić je specijalizovana za imposter sindrom, perfekcionizam i razvoj psihološke otpornosti kod lidera i preduzetnika. Osnivačica je Sinergija centra i platforme UpSelf, autorka programa o imposter sindromu i kreatorka brojnih edukacija o psihološkoj bezbednosti, growth mindsetu i samoefikasnosti u karijeri. Poslednjih deset godina radi sa liderima i organizacijama i pomaže im da izgrade zdrav odnos prema sebi, prevaziđu unutrašnjeg kritičara i hrabro zakorače u uloge koje žele. Trenutno piše knjigu o imposter sindromu, a njen newsletter „Beleške o imposteru“ čita više od 500 ljudi.

The post NE DOZVOLI DA TE IMPOSTER SPUTAVA: POZIV NA ONLINE PREDAVANJE appeared first on Kreativno mentorstvo.

Za mnoge profesionalce i profesionalke koji rade u kulturnim i kreativnim sektorima, finansijska strana realizacije projekata može delovati zastrašujuće. Budžeti, pravila izveštavanja, kriterijumi prihvatljivosti troškova i administrativni zahtevi često izgledaju veoma udaljeno od kreativnih ideja koje su prvobitno inspirisale projekat.

Ipak, finansijsko upravljanje nije samo tehnička obaveza. Kada se dobro razume, ono postaje alat koji pomaže projektima da ostanu transparentni, održivi i odgovorni prema donatorima, ali i zajednicama kojima su namenjeni.

Ova pitanja bila su u fokusu sesije „Financial Project Management in EU-Funded Projects“, koju je vodila Jelena Krstanović, finansijska menadžerka organizacije Kreativno mentorstvo i producentkinja u oblasti kulture, u okviru obrazovnog programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke.

Sesija je učesnicima pružila praktičan pregled načina na koji funkcioniše finansijsko planiranje u evropskim projektima — od razumevanja strukture budžeta do snalaženja u sistemima kroz koje se finansiranje dodeljuje i administrira.

Početak na portalu

Jedan od prvih koraka ka pristupu evropskim fondovima jeste razumevanje EU Funding & Tenders Portal-a, centralne platforme putem koje organizacije apliciraju za većinu EU programa.

Učesnici su naučili kako se organizacije registruju na ovoj platformi i kako dobijaju Participant Identification Code (PIC) — jedinstveni identifikacioni broj koji je neophodan za podnošenje projektnih prijava i učešće na evropskim konkursima.

Razumevanje logike budžeta

Značajan deo sesije bio je posvećen dvema osnovnim budžetskim modelima koji se najčešće koriste u EU programima.

Neki projekti funkcionišu po principu lump sum budžeta, gde je finansiranje vezano za uspešno ostvarenje dogovorenih rezultata, a ne za detaljno izveštavanje o svakom pojedinačnom trošku. U tim slučajevima fokus se pomera sa prikupljanja računa na dokazivanje da su projektne prekretnice i rezultati zaista ostvareni.

Drugi programi i dalje koriste model stvarnih troškova (actual costs), gde organizacije moraju da dokumentuju svaki prihvatljiv trošak kroz fakture, ugovore ili platnu dokumentaciju.

Razumevanje razlike između ova dva modela ključno je za osmišljavanje projekta koji odgovara očekivanjima konkretnog programa finansiranja.

Šta čini dobar projektni budžet

Učesnici su se takođe upoznali sa glavnim kategorijama troškova koje se obično koriste u projektima finansiranim iz EU fondova. One uključuju:

• troškove osoblja
  
• putne troškove i smeštaj
  
• direktne troškove aktivnosti
  
• operativne troškove
  
• podugovaranje
  
• finansijsku podršku trećim stranama

Iako ove kategorije na prvi pogled mogu delovati isključivo administrativno, one su zapravo usko povezane sa načinom na koji projekti funkcionišu u praksi. Dobro strukturiran budžet odražava plan rada projekta, partnerske odnose i resurse potrebne za ostvarivanje značajnih rezultata.

Jedan važan princip istaknut tokom radionice bio je da donatori retko prihvataju velike, neobjašnjene iznose. Umesto toga, svaka budžetska stavka mora jasno pokazati kako je ukupni iznos izračunat — najčešće kroz jednostavnu formulu: broj jedinica pomnožen sa cenom po jedinici.

Ovakav nivo jasnoće ne samo da pomaže evaluatorima da razumeju projektnu prijavu, već i jača interno upravljanje projektom nakon što realizacija započne.

Planiranje pre početka projekta

Radionica je takođe naglasila važnost rane pripreme. Pre podnošenja prijave, projektni timovi bi trebalo da razviju interni budžet, dogovore raspodelu sredstava među partnerima i jasno definišu odgovornosti kroz sporazume o saradnji.

Podjednako je važno planirati i sufinansiranje, jer mnogi EU programi zahtevaju da organizacije obezbede deo budžeta kroz sopstvena sredstva ili dodatne izvore finansiranja.

Finansijsko upravljanje kao deo kulturne prakse

Za mnoge profesionalce u kulturnim i kreativnim sektorima finansijsko upravljanje često se posmatra kao nešto sporedno u odnosu na umetnički ili programski razvoj. Međutim, ova sesija je pokazala da je odgovorno finansijsko planiranje nerazdvojivo od dugoročne održivosti kulturnih inicijativa.

Transparentni budžeti, pažljiva dokumentacija i jasne finansijske strukture omogućavaju da kreativne ideje pređu put od koncepta do realizacije, istovremeno ispunjavajući očekivanja međunarodnih finansijskih okvira.

Na kraju, dobro finansijsko upravljanje ne ograničava kreativnost — naprotiv, ono pomaže da se ambiciozni kulturni projekti zaista i realizuju.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council kroz projekat Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), koji finansira Evropska unija. Projekat CC4WBs ima za cilj da podstakne dijalog na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora radi većeg društveno-ekonomskog uticaja.

The post Kako brojke podržavaju ideje: Razumevanje finansijskog upravljanja projektima finansiranim iz EU fondova appeared first on Kreativno mentorstvo.

U nastavku donosimo pregled ključnih aktivnosti i programa koji su obeležili godinu za nama.

Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke

Tokom 2025. godine započet je ciklus regionalnog programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke, namenjenog mladim ljudima iz oblasti umetnosti, kulture i kreativnih industrija sa prostora Zapadnog Balkana. Na otvoreni poziv pristiglo je više od 100 prijava iz regiona, a nakon pažljivog i intenzivnog selekcionog procesa odabrano je 30 mentijki i mentija. Program je započet dvodnevnim online Kick-off okupljanjem u aprilu, koje je postavilo temelje za dalji mentorski rad i regionalno povezivanje učesnika.

Tokom godine program se odvijao kroz individualni mentorski proces, konsultacije i edukativne radionice, uz poseban fokus na lični i profesionalni razvoj učesnica i učesnika, razmenu znanja i jačanje regionalne mreže. Važnu prekretnicu predstavljao je prvi susret uživo – Srednjeročno okupljanje održano u oktobru u Beogradu, koje je dodatno učvrstilo odnose među učesnicima i dalo novu dinamiku mentorskom procesu. U okviru Srednjeročnog okupljanja, 18. oktobra u prostoru Nove Iskre, održano je i okupljanje Mreže Kreativnog mentorstva, koje je okupilo aktuelne učesnice i učesnike programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke, kao i širu zajednicu Kreativnog mentorstva – alumniste, donatore, partnere, medije i prijatelje organizacije. Ovaj događaj omogućio je važno umrežavanje i razmenu između aktuelne generacije mentija i profesionalaca iz oblasti kulture, umetnosti, kreativnih industrija, medija i drugih sektora koji deluju u regionu.

Završni, Wrap-up događaj planiran je za prvu nedelju februara 2026. godine (6–8. februar). Okupljanje će povezati aktuelne učesnike programa sa učesnicima prethodnog ciklusa mentorskog programa za Kreativne lidere. U okviru završnog događaja, u subotu 7. februara, biće organizovano i veliko okupljanje Mreže Kreativnog mentorstva, koje će okupiti učesnike i učesnice prethodnog mentorskog ciklusa za Kreativne lidere, alumniste i alumnistkinje, saradnike, partnere, donatore i prijatelje organizacije. Ovo okupljanje predstavlja priliku da zajedno obeležimo završetak još jednog ciklusa, osvrnemo se na zajedničke uspehe i otvorimo prostor za nove saradnje i inicijative.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržan je od strane British Council-a kroz projekat Culture and Creativity for the Western Balkans, finansiran od strane Evropske unije.

The Bridge mentorski program (Erasmus+ Music4Change)

U periodu od aprila 2024. do aprila 2025. godine, tim Kreativnog mentorstva realizovao je The Bridge mentorski program, namenjen studentima i studentkinjama doktorskih i postdoktorskih studija muzike, kao i mladim profesionalcima iz ove oblasti iz celog sveta. Program je osmišljen kao odgovor na jasno prepoznatu potrebu za podrškom u prelasku iz akademskog konteksta ka profesionalnom tržištu rada.

The Bridge je deo Erasmus+ projekta Music4Change, čiji je cilj unapređenje kvaliteta doktorskog obrazovanja u muzici kroz inovativne i interdisciplinarne pristupe, kao i jačanje uloge umetnosti u održivom razvoju. Program se oslanjao na metodologiju Kreativnog mentorstva i principe neakademskog mentorstva, koje se pokazalo kao značajan dodatak formalnom obrazovanju i akademskom mentorstvu.

Tokom programa, učesnici iz 11 zemalja sa četiri kontinenta radili su na razvoju svojih ideja i projekata, kao i na unapređenju ličnih veština i kompetencija za dalji rad. Razmena različitih perspektiva i iskustava dodatno je obogatila mentorski proces i doprinela boljem razumevanju mogućnosti primene znanja iz akademskog okvira u širem društvenom i profesionalnom kontekstu.

The Bridge mentorski program potvrdio je da akademski i praktični rad mogu postojati u snažnoj sinergiji – na korist pojedinaca, ali i institucija i šireg polja muzičkog stvaralaštva, istraživanja i obrazovanja. Kratko sumiranje rezulata The Brdige programa možete pročitati na ovom linku.

Okupljanje Savetodavnog odbora u Mokrinu

Godišnje okupljanje članica i članova Savetodavnog i Počasnog odbora Kreativnog mentorstva održano je od 30. maja do 1. juna u Mokrinu. Ovo okupljanje predstavlja važan deo procesa strateškog planiranja i dugoročnog razvoja organizacije, pružajući timu prostor za razmenu znanja, refleksiju i zajedničko promišljanje narednih koraka. Savetodavni i Počasni odbor čine domaći i međunarodni stručnjaci iz oblasti mentorstva, kulturne diplomatije, menadžmenta u kulturi, kulturnog nasleđa, marketinga i srodnih oblasti, čiji doprinos kroz kontinuiranu podršku, ekspertizu i angažman značajno jača rad i misiju Kreativnog mentorstva. Članovi Savetodavnog i Počasnog odbora su i tokom godine kroz indivudualne konsultacije i sastanke radili sa našim timom i po potrebi podržavali nas i osnaživali u našim aktivnostima i unapređenju kapaciteta.

Gde smo sve bili

Tokom prethodne godine, tim Kreativnog mentorstva bio je aktivno prisutan na brojnim međunarodnim i regionalnim događajima posvećenim obrazovanju, kulturi i razmeni znanja. Učestvovali smo na konferenciji Rethinking Interdisciplinarity and Innovation in Music Research u Solunu, realizovanoj u okviru Erasmus+ projekta Music4Change, kroz koji je sproveden i mentorski program The Bridge. Tom prilikom, Dragana Jevtić održala je interaktivnu radionicu Mentorship in Action: How to Find Your Mentor – and Why It Matters, namenjenu profesorima i studentima muzičkih fakulteta iz cele Evrope, sa ciljem predstavljanja značaja neakademskog mentorstva. Krajem septembra učestvovali smo na Culture and Creativity for the Western Balkans Networking Eventu u Sarajevu, gde smo ostvarili nove kontakte, započeli potencijalne saradnje i dodatno osnažili postojeća partnerstva u regionu. U tom periodu, posetili smo i Evropsku kulturnu fondaciju u Amsterdamu, gde smo održali mentorski i strateški sastanak sa Philippom Dietachmairom, članom Savetodavnog odbora Kreativnog mentorstva i menadžerom programa Fondacije. Ova poseta donela je nova promišljanja i smernice za dalji razvoj programa i međunarodnu saradnju. U Zagrebu smo prisustvovali promociji knjige Mentorica alumni mentorke Snježane Bahtijari, čime smo pružili podršku radu naših alumnistkinja i partnerskim inicijativama usmerenim na jačanje mentorskih praksi među profesionalcima i profesionalkama. Na poziv mentora Ivana Minića, učestvovali smo na DigiTalk konferenciji u Nišu, gde smo govorili o mentorstvu kao principu celoživotnog učenja i predstavili konkretne primere njegove primene u oblasti medija i marketinga. U prethodnoj godini smo takođe učestvovali na godišnjoj Skupštini i Međuskupštini Nezavisne kulturne scene Srbije u Novom Sadu i Velikom Gaju, gde smo zajedno sa kolegama i partnerskim organizacijama učestvovali u razgovorima o zajedničkim izazovima i budućem pravcu delovanja ove mreže, čiji smo aktivni i posvećeni članovi.

Sa kim smo još podelili naše znanje

Tokom prethodne godine, Kreativno mentorstvo je nastavilo da posvećeno radi na decentralizaciji znanja i podrške, sa posebnim fokusom na lokalne zajednice u Srbiji. U septembru i oktobru dva puta smo boravili u Kosjeriću, gde smo realizovali radionice namenjene mladima, kao i predstavnicima organizacija i udruženja iz oblasti kulture, edukacije, ekologije i inkluzije. Kroz razgovore o pronalaženju mentora i mentorki i radionicu Razvijanje projektnih ideja, učesnicima su ponuđeni konkretni alati za lični i profesionalni razvoj, kao i za unapređenje inicijativa sa kojima mogu konkurisati na lokalnim, nacionalnim i međunarodnim pozivima. Veliko interesovanje i aktivno učešće lokalnih aktera potvrdili su značaj kontinuiranog jačanja kapaciteta i prisustva podrške van velikih urbanih centara.

Kako vidimo 2026?

Godina za nama donela nam je promene, borbu, izazove, ali i lepe trenutke i momente koje su nas podestili zašto radimo ovo što radimo i u čemu vidimo viši smisao. Upravo zato smo se kao tim posvetili jačanju sopstvene prilagodljivosti i fleksibilnosti, nastojeći da odgovorimo na potrebe zajednice u trenutku u kom su podrška, razumevanje i briga bili najpotrebniji. Nastavili smo da dosledno negujemo i primenjujemo vrednosti solidarnosti i empatije, verujući da su one temelj svakog održivog i smislenog rada. U tom duhu započinjemo 2026. godinu, sa nadom da će nam doneti više stabilnosti, mira i prostora za zajedničko učenje i rast kako bismo društvo u kome živimo učinili boljim mestom.

The post Kreativno mentorstvo u 2025: kratak osvrt na godinu za nama appeared first on Kreativno mentorstvo.

Veštačka inteligencija je za kratko vreme prešla put od naučne fantastike do svakodnevne realnosti. Od alata za pomoć u pisanju i generisanje slika do sistema za urbano planiranje i kompleksne analize podataka, AI sve više postaje deo načina na koji se ideje razvijaju, projekti osmišljavaju, a kreativni rad proizvodi.

Ova pitanja bila su u fokusu sesije „Creativity, Originality, and Functionality in the Age of AI“, održane u okviru obrazovnog programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke.

Predavanje je održao Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor agencije New Moment Belgrade, psiholog i istraživač u oblasti psihologije veštačke inteligencije. Oslanjajući se na svoje iskustvo na preseku kreativnih industrija, komunikacija i novih tehnologija, Golubović je učesnike proveo kroz promenljiv odnos između veštačke inteligencije i ljudske kreativnosti.

Diskusija je razmatrala kako razvoj i primena AI već menjaju kulturne i kreativne sektore — od načina na koji se generišu ideje i konceptualizuju projekti, do svakodnevnih radnih procesa u marketingu, dizajnu, arhitekturi, medijskoj produkciji i drugim kreativnim profesijama.

Jedna od ključnih tema bio je uticaj AI na tržište rada. Iako će određeni zadaci postati automatizovani, već se pojavljuju potpuno nove profesionalne uloge — one koje zahtevaju nove oblike digitalne pismenosti, interdisciplinarno razmišljanje i sposobnost saradnje sa tehnološkim sistemima. Za mnoge profesionalce u kreativnim sektorima ovaj trenutak predstavlja ne samo tehnološku promenu već i podsetnik na važnost kontinuiranog učenja i prilagođavanja.

Razgovor je takođe otvorio često zanemarenu ekološku dimenziju veštačke inteligencije. Treniranje i pokretanje velikih AI modela zahteva značajnu računarsku snagu, što podrazumeva i veliku potrošnju energije i prirodnih resursa. Istovremeno, AI se sve više koristi i u inicijativama usmerenim na unapređenje održivosti životne sredine — od praćenja šuma i biodiverziteta do optimizacije energetskih sistema u gradovima.

Za učesnike koji rade u kreativnim oblastima, jedan od najzanimljivijih delova sesije odnosio se na to kako AI alati već ulaze u kreativne procese. Iskustva sa alatima poput ChatGPT-a i Midjourney-a pokazala su kako veštačka inteligencija može da podrži generisanje ideja, osnovni razvoj sadržaja i rane faze istraživanja.

Istovremeno, naglašeno je da tehnologija sama po sebi ne može zameniti ljudsku sposobnost interpretacije, razumevanja konteksta i kritičkog prosuđivanja — kvalitete koji ostaju ključni u umetničkoj i kulturnoj produkciji.

U oblastima poput marketinga i komunikacija, AI može pomoći u strukturiranju strateških dokumenata ili generisanju velikih količina sadržaja, ali se i dalje suočava sa izazovima kada je reč o stvaranju zaista originalnih ideja. U međuvremenu, u oblastima kao što su video produkcija, arhitektura i urbano planiranje, novi AI alati počinju da menjaju radne procese i proširuju mogućnosti za eksperimentisanje i dizajn.

Ovi razvojni procesi neizbežno otvaraju dublja pitanja o autorstvu, autentičnosti i svrsi kreativnog rada. Šta ostaje izrazito ljudsko u kreativnom procesu koji sve više podržavaju mašine? Gde se završava inspiracija, a počinje automatizacija?

Tokom sesije učesnici su razmišljali o tome kako AI često prati predvidive i linearne obrasce, dok ljudska kreativnost često nastaje iz intuicije, eksperimentisanja i neočekivanih veza između ideja. Umesto da zameni ljudsku imaginaciju, veštačka inteligencija bi na kraju mogla postati alat koji proširuje načine na koje kreativni profesionalci razmišljaju, testiraju ideje i sarađuju.

Podjednako važna bila su i etička pitanja vezana za veštačku inteligenciju — od pristrasnosti i dezinformacija do šireg društvenog uticaja tehnologija koje sve više oblikuju način na koji se informacije proizvode i konzumiraju.

Za profesionalce u kulturnim i kreativnim sektorima to znači da sa AI treba stupiti u kritički dijalog, a ne ga prihvatiti pasivno — razumeti njegove mogućnosti, ali istovremeno ostati svestan njegovih ograničenja.

Na kraju, sesija je sugerisala da budućnost kreativnosti verovatno neće biti definisana takmičenjem između ljudi i mašina, već kvalitetom saradnje između njih.

U svetu u kojem algoritmi mogu da generišu slike, tekst i ideje za svega nekoliko sekundi, možda će najvrednija veština ostati duboko ljudska: sposobnost da postavljamo smislena pitanja, povezujemo ideje na neočekivane načine i zamišljamo budućnosti koje tehnologija sama ne može da predvidi.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council kroz projekat Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), koji finansira Evropska unija. Projekat CC4WBs ima za cilj da podstakne dijalog na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnog i kreativnog sektora radi većeg društveno-ekonomskog uticaja.

The post Kreativni rad u eri veštačke inteligencije appeared first on Kreativno mentorstvo.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council u okviru projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). CC4WBs je projekat finansiran od strane Evropske unije koji ima za cilj podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu jačanjem kulturnih i kreativnih sektora za povećani društveno-ekonomski uticaj.

Neformalno okupljanje i prvi utisci

U petak, 17. oktobra, u prostoru Nove Iskre tim Kreativnog mentorstva je organizaovao neformalno večernje druženje za učesnike koji su stigli van Beograda. Radovalo nas je što su ovom okupljanju prisustvovali i učesnici koji žive u Beogradu, želeći da se uživo upoznaju sa ostalim članovima mentorske grupe pre zvaničnog početka formalnog dela programa. Taj početni susret potvrdio je ono što je tim Kreativnog mentorstva već prepoznavao tokom prethodnih meseci – okupljena je izuzetna, raznolika grupa sjajnih i posvećenih profesionalaca i profesionalki, koja u program unosi ogromnu energiju, proaktivnost i želju da unaprede okruženja u kojima žive i rade nabolje.

Radioničarski deo programa

Formalni deo programa Srednjeročnog okupljanja zvanično je počeo u subotu, 18. oktobra, uvodnim krugom upoznavanja kroz igru „jedna reč“. Svaki učesnik i učesnica predstavili su se jednom rečju koja počinje istim slovom kao i njihovo ime. Neke od reči bile su: universe, blossom, support, diverse, network, value, ready for revolution, dare, move, awareness, making impossible, inspired, grateful… Diverzitet i kreativnost su još jednom potvrđeni kroz reči koje su izabrali i objašnjenja koja su uz te reči ponudili, tako da je ovaj trenutak je odmah uneo energiju, humor i autentičnost u prostor, pokazujući koliko različite perspektive ovu grupu čine bogatom.

U uvodnom delu obratila se i Bojana Čolović iz British Councila, pozdravivši učesnike, deleći uzbuđenje zbog napretka programa i ističući da će iskustva stečena kroz mentorstvo biti dragocena ne samo za njihove karijere, već i za lični razvoj u godinama koje dolaze, kao i za razvoj celokupnog kreativnog sektora Zapadnog Balkana.

Refleksija na mentorski odnos: šta smo uradili i šta nas čeka?

Jedan od ključnih delova prvog radioničarskog dana bio je segment Reflection on the mentoring process, tokom kog su mentorski parovi vodili strukturisane razgovore o dosadašnjem radu. Imali su priliku da:

• sagledaju šta su postigli u prethodnih šest meseci,
• prepoznaju izazove i trenutke napretka,
• definišu nove ciljeve i konkretne korake za nastavak procesa,
• potvrde šta u njihovom odnosu dobro funkcioniše, a šta žele da unaprede.

Ovaj segment je učesnicima doneo jasniji uvid u sopstveni razvoj i podsetio ih koliko je važno da redovno reflektuju o procesu – ne samo o onome što rade, već i o tome kako rade.

Preoblikovanje ciljeva i pravac razvoja

Radionia Re-shaping our goals and direction for development bila je namenja tome da mentiji i mentijke ostanu fokusirani na svoje potrebe, razvoj i smer u kojem žele da napreduju. Naglasili smo da je sasvim prirodno da se ciljevi tokom procesa delimično ili u potpunosti menjaju — važno je da u okviru mentorskog para postoji otvorena komunikacija i spremnost da se zajedno isplaniraju makar mali, dostižni koraci za naredni period. Upravo ti mali koraci doprinose osećaju napretka i jasnoći puta, kako za mentije, tako i za mentore. Saveti koje su dobili mentiji i mentijke jeste da drže svoj cilj vidljivim — bilo da su definisali SMART cilj, novi smer ili jednu reč kao svoj „kompas“ — potrebno je da ga stave negde gde će za njih biti vidljiv. Potrebno je da se vraćaju svom cilju redovno, posebno u trenucima neizvesnosti — ona je često znak da se nešto novo oblikuje. I za kraj – da dopuste cilju da se menja. Razvoj je proces, a prilagođavanje ciljeva njegova prirodna faza.

Mentori i mentorke su dobili savet da kreiraju siguran prostor za razmišljanje i da podstiču mentije da istražuju, preispituju i redefinišu svoje ciljeve bez pritiska. Takođe, potrebno je da svoje mentije uče refleksiji i da ih usmeravaju da sagledaju gde su sada i šta žele da postignu. Da podržavaju male, konkretne korake i da budu podrška, ali i izazov – kombinacija razumevanja i blagih izazova često donosi najbolji napredak.

Podsetili smo učesnike i na sve materijale koje smo pripremili posebno za njih — mentorski priručnik, vodič koji im pomaže da izgrade efektivan mentorski odnos. U njemu se nalaze korisne informacije koje detaljno objašnjavaju faze procesa, praktični saveti, alati i preporuke za mentorske parove. Dodatne resurse učesnici uvek mogu pronaći i na našem sajtu, u sekciji Baza znanja.

Radionicu Re-shaping our goals and direction for development održala je Ana Bogićević, stručnjakinja za procese učenja iz Gi Group.

Paralelne sesije: iskustva i ključne poruke

Tokom Srednjeročnog okupljanja održane su dve paralelne sesije u kojima su mentori i mentiji razmenili iskustva, izazove i naučene lekcije. Izdvajamo najvažnije poruke:

• Mentorski proces je prostor za lični i profesionalni razvoj — pronalaženje posla može biti rezultat, ali nije primarni cilj.
• Mentori nisu obučeni da pružaju psihološku podršku. Ako se menti oseća preplavljeno ili blizu burnout-a, važno je da potraži profesionalnu pomoć i/ili podršku tima Kreativnog mentorstva.
• Mentiji i mentijke su odgovorni za iniciranje sastanaka, pripremu agendi i tema koje su u skladu sa njihovim ciljevima.
• Redovni sastanci su važni — SMS ili kratka poruka ne mogu se smatrati mentorskim sastankom.
• Mentori bi trebalo da pokušaju da odvoje vreme barem jednom mesečno, u trajanju od oko 90 minuta, za mentorski razgovor.
• Izgradnja poverenja zahteva vreme i otvorenost — važno je blagovremeno i uz podršku razgovarati o svim izazovima koji se pojave.
• Upoređujte svoj napredak samo sa sobom i svojim ciljevima, nikada sa drugim parovima — svaki mentorski odnos je jedinstven.
• Ako ste ostvarili svoj cilj — odlično! Postavite novi.
• Ne podrazumevajte da će se stvari same desiti. Radite na njima.

Sesija sa alumnistima: deljenje znanja i iskustava

Tokom sesije Deljenje znanja i iskustava alumnista programa mentorskog programa za Kreativne lidere, imali smo zadovoljstvo da čujemo petoro naših alumnista: Mariju Rakić Šaranac (bibliotekarka u Narodnoj biblioteci u Kragujevcu), Mariju Krečković (arheološkinja i direktorka Upravnog odbora Fondacije Neozoik), Dajanu Vujakliju (direktorka programa i marketinga konferencije PDP Creative Media Conference), Davora Marka (program menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu u Thomson Foundation) i Andreja Ostroškog (grafički dizajner, kulturni producent i umetnik). Oni su podelili svoja iskustva iz programa, ključne uvide, rezultate i refleksije, pružajući aktuelnim učesnicima jasniju sliku o tome kako mentorski odnos može da utiče na dugoročni profesionalni razvoj. 

Radionica Using Social Media for Visibility and Networking

Tokom Srednjeročnog okupljanja održali smo i radionicu Using Social Media for Visibility and Networking, posvećenu razumevanju kako društvene mreže mogu postati jako koristan alat za profesionalnu vidljivost i umrežavanje. Kroz ovu radionicu naglasili smo važnost prepoznavanja sopstvene pripadnosti široj profesionalnoj zajednici (u ovom slučaju mentorskog programa i projekta CC4WBs) i podstakli učesnike da taj osećaj povezanosti neguju i javno komuniciraju.

Poseban fokus bio je na LinkedIn-u, kao platformi koja pruža prostor za profesionalno predstavljanje, građenje kredibiliteta i razvoj mreže kontakata. Učesnici su ohrabreni da se povežu jedni sa drugima, kao i sa alumnistima mentorskog programa za Kreativne lidere, kako bi lakše delili znanja, iskustva i prilike koje doprinose razvoju njihove karijere i regionalne saradnje.

Okupljanje Mreže Kreativnog mentorstva u Novoj Iskri 

Subotnje veliko okupljanje Mreže Kreativnog mentorstva, održano 18. oktobra u prostoru Nove Iskre, okupilo je aktuelne učesnike programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke i zajednicu Kretivnog mentorstva – alumniste, donatore, partnere, medije i prijatelje organizacije. Ovaj događaj ponudio je dodatni, veoma važan i dragocen segment Srednjeročnog okupljanja: mogućnost za aktulene učesnice i učesnike mentorskog programa da se povežu sa drugim profesionalcima iz sektora kulture, umetnosti, kreativnih industrija, medija i drugih sektora koji rade i stvaraju u regionu. Za mnoge učesnike, ova prilika za širenje mreže kontakata i razmenu iskustava doprinela je njihovom daljem razvoju i osnaživanju u okviru programa.

Utisci sa radioničarskog i networking programa

Program Srednjeročnog okupljanja namenjen učesnicima i učesnicama mentorskog ciklusa ostavio je snažan utisak, naročito u segmentima zajedničkog rada, razmene i međusobnog povezivanja. To potvrđuju i izjave učesnica i učesnika:

• „Treneri i koordinator(i) izuzetno su efikasno iskoristili vreme koje smo imali na raspolaganju. Posebno cenim sposobnost da program prilagode dinamici grupe i potrebama učesnika, što je prava retkost u radioničarskom i trenerskom okruženju.“
• „Meni su sesije umrežavanja bile najinspirativniji deo. Pružile su prostor za razmenu iskustava, ideja i izazova, a upravo tamo sam pronašla mnogo smislenih kontakata i potencijalnih budućih saradnji.“
• „Ova prilika me je osvestila da u programu učestvuju izuzetni ljudi i da ću imati mnogo mogućnosti za saradnju sa njima u budućnosti — što bih volela da iniciram već na nekom od narednih neformalnih okupljanja.“
• „Ovaj program je zaista postao važan deo mog života. Prijavila sam se bez velikih očekivanja, ali mi je doneo osećaj pravca i pripadnosti mreži sjajnih kolega…“

Ova grupa izjava oslikava koliko su radioničarski segmenti i prilike za umrežavanje doprineli osećaju pripadnosti, osnaženosti i profesionalnog rasta.

Nedelja: grad iz druge perspektive

U nedelju, 19. oktobra, nakon jedan na jedan rada mentorskih parova, segmenta za dodatno postavljanje pitanja i zajedničkog zaokruživanja čitavog Srednjeročnog događaja, organizovana je Street Art tura pod vođstvom Ljiljane Radošević (Street Art Belgrade), alumnistkinje Kreativnog mentorstva. Ovaj obilazak pružio je učesnicima priliku da Beograd dožive kroz potpuno novu, umetničku perspektivu — kao živ organizam ispunjen porukama, bojama i kreativnom energijom ulične umetnosti.

Utisci iz evaluacija celodnevnog događaja

Učesnici su podelili i šire impresije o ukupnom iskustvu Srednjeročnog okupljanja — o energiji, dinamici i rezultatima dvodnevnog programa:

• „Bilo je dovoljno posebno što sam imala priliku da upoznam gotovo sve članove projekta, ali ono što je na mene ostavilo najveći utisak jeste nivo inspiracije i osnaživanja koji sam ponela sa sobom nakon susreta.“

• „Sesije su bile dobro strukturirane, smislene i lepo izbalansirane između formalnih informacija i interaktivnih elemenata, što je stvorilo pozitivnu atmosferu i podstaklo otvorenu komunikaciju.“

• „Bilo je izuzetno vredno (i zabavno!) upoznati sve učesnike uživo. Ostvarila sam važne kontakte i čak jednu potencijalnu saradnju na kreativnom projektu.“

• „Dva fokusirana, energizujuća dana koja su zaista pomogla… Otišla sam sa jasnijim prioritetima, konkretnim narednim koracima i novim kontaktima koji već izgledaju kao pravi radni partneri.“

Ove izjave pokazuju da je Srednjeročno okupljanje bilo mnogo više od standardnog programa — postalo je prostor za kreiranje poverenja, motivacije i stvarnih profesionalnih pomaka.

Sa Srednjeročnog okupljanja nosimo samo najlepše utiske, nova znanja i obnovljenu energiju za nastavak zajedničkog rada. Atmosfera, susreti i iskustva koja smo podelili dodatno su učvrstili zajednicu koju gradimo iz meseca u mesec. Radujemo se sledećem susretu uživo u Beogradu, koji će ujedno predstavljati i završni korak ovogodišnjeg programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke — priliku da zajedno obeležimo postignuća, reflektujemo o putu koji smo prošli i proslavimo uspeh svakog mentorskog para.

The post Srednjeročno okupljanje programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke: Šta nam je donelo prvih šest meseci rada? appeared first on Kreativno mentorstvo.

Posebnu pažnju privukla je panel diskusija sa korisnicima programa, na kojoj je među sagovornicama bila i direktorka Kreativnog mentorstva, Dragana Jevtić. Dragana je podelila svoje iskustvo vođenja i realizacije mentorskog programa za Kreativne lidere, kao i aktuelnog programa Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke, koji se sprovodi uz podršku projekta CC4WBs. Govorila je o tome na koji način mentorski proces doprinosi razvoju učesnika i kakve rezultate program postiže u praksi. Dragana je potvrdila činjenicu da mentorstvo učesnicama i učesnicima zaista menja živote – kroz njihovo osnaživanje, saznanje da znaju gde žele da idu, koji su im ciljevi i kako tamo da stignu; da kroz program rade i strateški i operativno na sebi, ali i na organizacijama i institucijama u kojima su zaposleni. Takođe, navela je jedan izuzetno važan segment ovakvih mentorskih programa, a to je umrežavanje i povezivanje za buduće potencijalne saradnje zajedno sa talentovanim koleginicama i kolegama iz celog regiona Zapadnog Balkana. 

Događaj je potvrdio važnost kreiranja održivih prilika za mlade stručnjake u regionu i ulogu mentorskih programa u podršci njihovom dugoročnom razvoju.

Program Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke podržava British Council u okviru projekta „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan“ (CC4WBs). CC4WBs je projekat finansiran od strane Evropske unije koji ima za cilj podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu jačanjem kulturnih i kreativnih sektora za povećani društveno-ekonomski uticaj.

The post Info dan o programu CC4WBs: Predstavljanje rezultata mentorskog programa za Kreativne lidere appeared first on Kreativno mentorstvo.

Naš programska menadžerka Katarina Mitić Minić u okviru svoje prezentacije govorila je o mentorstvu kao principu celoživotnog učenja i o tome kako svako od nas može napraviti prve korake ka pronalaženju mentora ili mentorke. Publiku su činili profesionalci iz oblasti medija i marketinga, a kroz primer mentorskog para iz medijskog sektora — Lane Nikolić, medijske radnice i aktivistkinje, i Miše Stojiljkovića, psihologa i novinara — prikazali smo kako mentorski odnos može postati ključan prostor ličnog uvida, profesionalnog rasta i promene perspektive na učenje i razvoj karijere.

Ovo predavanje bilo je prilika da učesnici dobiju konkretne savete o tome kako samostalno započeti mentorski odnos i usvojiti mentorstvo kao alat za lični i profesionalni razvoj.

Tim Kreativnog mentorstva, pored realizacije mentorskih programa za profesionalce i profesionalke u kulturi, umetnosti, kreativnim industrijama i medijima u regionu Zapadnog Balkana i širom Evrope, pomaže i kompanijama i drugim organizacijama da razviju i sprovedu svoje mentorske programe, osnažujući tako svoje zaposlene i organizacione kapacitete.

Ivan Minić, jedan od organizatora DigiTalk konferencije, mentor je u aktuelnom programu Kreativno mentorstvo za mlade profesionalce i profesionalke. Ovaj program podržava British Council u okviru projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). CC4WBs je projekat finansiran od strane Evropske unije koji ima za cilj podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu jačanjem kulturnih i kreativnih sektora za povećani društveno-ekonomski uticaj.

The post Kreativno mentorstvo na DigiTalk konferenciji u Nišu appeared first on Kreativno mentorstvo.